Pet smrtonosnih grešaka naivnih kupača: Zbog ovoga se gubi glava

Počela je sezona kupanja, ali i sezona davljenja, samo za 24 časa na teritoriji Beograda, u Savi, pronađeno je troje utopljenika. Koje su najčešće greške koje ljudi čine a mogu biti fatalne? Upozorenje se svodi na najjednostavnija pravila koje skoro svi znamo, ali ih se svi ne pridržavaju, zato proitajte ovo "uputstvo" da bi ronioci imali što manje posla."Prvo i osnovno pravilo je, ne precenjujte svoje mogućnosti, pogotovo u rekama koje mogu biti izuzetno opasne. Pogotovo kod mladih je to čest slučaj, prilkom grupnog odlaska na kupanje, rade hormoni i želja za dokazivanjem. Tu često strada "najslabija karika", onaj ko ima najmanje snage i veštine, poluplivači ili neplivači. Sve zbog želje za dokazvanjem. Takva tragedija se dogodila na Srebrnom jezeru kada su se udavila dva brata, neplivača koji su pali sa pedaline", objašnjava Branislav Sadžaković.Na kupanje ne treba ići sam, mnogo je bezbednije u društvu, a kada i neko ode da se rashladi, dobro je da obavesti nekog gde je otšao.

"Pravilo kome se svi posmevaju, a čije nepoštovanje je odnelo bezbrojne živote je postepeno ulaženje u vodu. To je ono, kada se uđe do kolena, pa se kupač prvo rashladi, pljusne se po rukama i po gruidma. Nekima to izgleda smešno, ali kada se sunčate, krvni sudovi se rašire i prilikom brzog ulaska u vodu, dolazi do naglog skupljanja krvnih sudova i skoka krvnog pritiska. Tada se često dešaaju srčani i moždani udari, jer organi ne mogu da podnesu taj nagli skok. To je situacija kada se kupač zaleti pravo sa plaže u vodu, skoči i ne ispliva. Treba ulaziti postepeno, izbegavati taj šok za organizam, bolje i smešno nego smrtonosno", objašnjava ronilac.Tragedija Splićanina Mateja Periša ponovo je ukazalo na opasnost kojoj su izloženi najčešće mladi.

"Nikako u vodu, pogotovo u reku, ne treba ulaziti ako je neko dosta popio ili koristio psihoaktivne supstance. Droga ili alkohol mogu dovesti do dezorijentacije, precenjivanja mogućnosti i lažne sigurnosti, uz fizičko dejstvo koje mogu imati po organizam, to može biti vrlo opasno. Pogotovo noću, kada poneki pripiti gost skoči sa splava i više nikada ne ispliva. Noć je još opasnija jer se ljudi ponekad pogube, ne znaju gde je obala, a kada zarone, ne znaju gde je površina a gde dno", objašnjava Sadžaković.Izbog mesta za kupanje je vrlo bitna stvar."Najsgurnije su uređene plaže, gde postoje spasilačke službe i gde pomoć stiže za nekoliko minuta. Tu su drugi kupači koji mogu da pomognu ili skrenu pažnju spasiocima. Pogotovo ako na kupanje odu roditelji sa decom. Nikako ne treba decu pusiti samu u vodu, njihov mehanizam davljenja je drugačiji i ona jednostavno potonu. Roditelj ne treba sa plaže da gleda kako mu se dete kupa, jer, bukvalno, sekund nepažnje može dovesti do katastrofe. Dete mora da bude nadomak ruke", upozorava Branislav Sadžaković.

Osim davljenja, u rekama i jezerima vrebaju i druge opasnosti na koje upozoravaju iz Mreže za opasnost Srbije."Skakanje u vodu, tamo gde se ne vidi dno, može biti izuzetno opasno. Vidljivost u rekama i jezerima je mala, pa prilikom skoka u vodu na glavu može doći do udara u neko drvo, panje ili neki predmet. Čak i ako žrtva preživi, može doći do paraplegije i kvadriplegije, povrede vrata i kičme koja dovodi do paarlize nogu ili celog tela. Savet je i da ukoliko neko baš želi da roni, to radi zatvorenih očiju, jer može doći do opasnih infekcija", objašnjava Branislav Sadšaković iz Mreže za opasnost Srbije.BONUS  VIDEO: Ronioci izlaze iz Save posle potrage za telom Mateja Periša

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ronilacizasaoizsaveds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2935663"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram