Pad helikoptera: Zloupotreba sa alko-testom

"Sučaj helikopter" imao je dva epiloga sedam meseci posle tragedije, jedan koji je doneo Vojni disciplinski sud, i prema njemu su dvojica generala krivi. Ranko Živak zbog disciplinskog propusta propuštanja radnje na koju je lice u službi ovlašćeno radi sprečavanja nezakonitosti ili štete, a general Bandić za isto delo, kao i za prekoračenje službenog ovlaštenja. Međutim, ovu presudu Viši vojni sud je 2016. godine ukinuo i postupak vratio na početak. Generali Živak i Bandić u drugostepenom postupku ukazali su na niz propusta u istrazi, kao i na misteriozan nestanak pojedinih dokaza, pre svega audio-zapisa i transkripata razgovora posade i njihovih pretpostavljenih. General Živak je penionisan juna 2018. kada je predao dužnost komandanta Ratnog vazduhoplovstva, dok je general Bandić, sa mesta komandanta 204. vazduhoplovne brigade prebačen za šefa vojne misije Srbije pri NATO paktu, gde se nalazi i danas.Nekoliko dana pre objavljivanja odluke Višeg vojnog suda, Više javno tužilaštvo izjasnilo se da niko nije odgovoran za pad helikoptera i da istraga neće biti pokrenuta. Tako je posle 15 meseci istrage stavljena tačka na slučaj helikopter, a pored krivične izostala je i politička odgovornost.Međutim, ovde valja spomenuti da je sam izveštaj opet  izazvao ogorčenje javnosti, pre svega zbog zaključka u izveštaju prema kome je navedeno da je kod pilota Omera Mehića pronađeno 0,68 promila alkohola u krvi, kao i da je alkohol pronađen i kod jednog letača-tehničara. Prema izveštaju, odgovornost za udes snose vođa posade helikoptera major Omer Mehić i drugi pilot kapetan Milovan Đukarić i letač tehničar. Pre ulaska u helikopter, navodno nije bio urađen alko-test, iako je to predviđeno pre svakog leta.

U izveštaju, čiji je autor Komisija koju je formirao načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, navedeno je da postoje elementi odgovornosti vojne organizacije u pripremi i izvršenju zadatka, ali da oni nisu neposredno prouzrokovali pad vojnog helikoptera. Prema tom dokumentu, dežurna ekipa za traganje i spasavanje bila je osposobljena za izvršavanje zadatka u složenim meteorološkim uslovima, ali je aktiviranje dežurne ekipe u toku izvršenja zadatka realizovano uz propuste. U delu izveštaja o ispravnosti helikoptera, navedeno je da je letelica ispravna, ali da nije u sastavu za traganje i spasavanje u periodu od 13. do 15. marta 2015, te da se letelica nije nalazila na mestu određenom za smeštaj helikoptera u dežurstvu. Ono što je interesantno za ovaj izveštaj jeste da je on objavljen bez priloga, a u pitanju je navodno nekih 450 strana. Predmet nagađanja bio je i tada, da li je tadašnji načelnik generalštaba general Ljubiša Diković stavio zabranu na njihovo objavljivanje. Međutim to nikad nije bilo dokazano."Meteorološki uslovi su, prema vrednostima iz Uputstva  za rad Dežurne ekipe Snaga za traganje i spasavanje u 204. vbr , u vreme angažovanja TiS i predviđeno vreme sletanja bila ispod meteorološkog minimuma za oblačnost, a u 22:30 časova ispod meteorološkog minimuma i za vidljivo", piše u Izveštaju komisije koju je formirao načelnik Generalštaba Vojske Srbije.U zaključcima tog izveštaja se navodi da je "u najboljoj nameri da se spasi život petodnevne bebe iz Novog Pazara došlo do određenih propusta u realizaciji propisanih procedura tokom izvršenja zadatka".Komisija zaključuje i da postoje elementi odgovornosti vojne organizacije u pripremi i izvršenju zadatka dežurne ekipe. Ističe se da propusti, navedeni u izveštaju, nisu neposredno prouzrokovali nastanak vanrednog događaja, udes helikoptera "HT-48". Komisija je tad predložila i da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti za general-majora Ranka Živaka, brigadnog generala Predraga Bandića, komandanta 204. vazduhoplovne brigade, pukovnika Ljubomira Josifovića i pukovnika Gordana Pavlovića.Takođe, jedan od spornih detalja koji su pojedini specijalizovani mediji navodili bio je i lista potpisnika. Naime, u istragu o padu helikoptera uključen je bio deo Operativnog centra sistema odbrane i to oni koji su bili predmet istrage. Odnosno, u komisiji je bio general koji je u noći kada je pao helikopter bio dežuran u OC SO i koji je morao da obavesti Dikovića o upotrebi helikoptera – ali to iz nekog razloga nije uradio.

Drugi izveštaj komisije koju je formirao komandant RV i PVO  general major Ranko Živak je zaključio da je "ljudski faktor" osnovni uzrok udesa, koji se "ogleda u neadekvatnom upravljanju vazduhoplovom u složenim meteorološkim uslovima". U delu koji se odnosi na odgovornost za nesreću naveden je vođa posade helikoptera major Omer Mihić, a deo odgovornosti snose i drugi pilot, kapetan Milovan Đukarić i letač-tehničar. Ono što je izazvalo najveći bunt i revolt u javnosti jeste da u izveštaju tehničke komisije piše da je obdukcioni nalaz pokazao da je pilot Omer Mehić imao 0,68 promila alkohola u krvi, i 1,3 promila u urinu. Pre ulaska u helikopter, navodno nije bio urađen alko-test, iako je to predviđeno pre svakog leta. Upravo ova informacija, nije smela biti objavljena, jer je kasnije poslužila da se krivica svali na posadu, a posebno na dvojicu pilota, koji su predstavljeni kao "alkoholičari" zbog čega su njihove bivše kolege oštro kritikovali izveštaj. Poteglo se pitanje od kuda je taj detalj procurio u medije i ko je pustio takvu informaciju i odakle je ona potekla. Ta priča nikada nije bila do kraja istražena niti je za to neko odgovarao.U ovom izveštaju je deo krivice pripisan i kopilotu i letaču tehničaruKao drugostepeni uzrok nesreće navedeni su propusti u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom. U izveštaju je navedeno bilo i da je brigadni general Predrag Bandić pozvao ministra odbrane u 19.56 časova, kada mu je saopštio da postoje tehnički uslovi za izvršenje zadatka, ali pritom nije poštovana standardna operativna procedura za upotrebu snaga za traganje i spasavanje."Ministar odgovara da je urgentno i da se krene na zadatak", prenosi se u izveštaju.Kopilot je optužen da je delom odgovoran u uslovima u kojima nikako nije smeo da leti.Zanimljiv je takođe i jedan detalj, a koji ni jednog trenutka nije bio spomenut i koji je vojska iz nekog razloga ignorisala, da se radilo o "civilnom letu" i ako je on bio sproveden vojnom letelicom, ali u namenu hitnog prebacivanja civilne osobe. Pretopstavlja se da je razlog ovom ignorisanju to što nije bilo usklađenosti vojnih pravila letelnja i letelnja civila vojnom letelicom, gde bezbednost mora biti na znatno većem nivou.Kada se pogleda sav haos i nejsnoće sa oba izveštaja, jasno je zbog čega brigadni general u penziji i bivši vojni pilot Sreto Malinović , smatra da je stručnu komisiju trebalo da formira lice van događaja, koje bi uz pomoć stručnjaka jednom konkretnom i nezavisnom istragom došlo do pravih razloga zašto je došlo do pada letelice i pogibije posade, dva lekara i bebe stare pet dana." Da bi javnost razumela nivo odgovornosti imenovanih, treba objasniti i obaveze nadležnih organa na preduzimanju mera posle udesa i razloge zbog čega su izostale. Načelnik Generalštaba je morao pokrenuti pitanje odgovornosti ministra odbrane jer je bez njegovog i znanja ODT sistema odbrane neovlašćeno naređivao, kršeći osnovna načela komandovanja: jednostarešinstvo i subordinaciju. Potom je morao Bandića odmah udaljiti sa dužnosti do završetka disciplinskog postupka i razrešenja pitanja krivične odgovornosti! U suprotnom, trebao je tražiti svoje razrešenje sa funkcije. Umesto toga, ćutao je i dozvolio da Bandić bude postavljen za vojnog predstavnika pri NATO u Briselu, pre okončanja postupaka.

Predsednik države je trebao da preduzme mere za utvrđivanje odgovornosti ministra odbrane zbog uzurpiranja predsedničkih ovlašćenja u komandovanju Vojskom i naređivanja mimo procedura i hijerarhijskog utemeljenja u zakonu. Takođe, bio je dužan da pokrene postupak za utvrđivanje propusta i odgovornosti načelnika Generalštaba i njegovog zamenika.Od premijera bi se u takvoj situaciji očekivalo da smeni ili zatraži ostavke involviranih resornih ministara. Takva reakcija bila bi moralna i državnička, ali pitanje koje se nameće je upravo zbog čega su reakcije izostale. Godine urušavanja sistema odbrane nametnule su pogubno ponašanje i odnose u Vojsci Srbije prema logici kaplarskog zazora po kojoj prema pretpostavljenima treba biti blag i servilan, a prema potčinjenima strog i nepravedan! To je način urušavanja integriteta oficira kojim se briše razlika između vojničke pristojnosti u subordinaciji i snishodljivosti. Ovo predstavlja, pored koruptivnih, jedan od efikasnijih modela marginalizacije vojske izborom vodećih ljudi osloncem na slične profile ličnosti", napisao je general Malinović prošle godine u autorskom tekstu "Let iznad savesti nacije", objavljenom u listu Danas.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram