OTKRIVAMO Kako je tužilac iz Kruševca raskrinkao uticaj BIA na promenu izborne volje tužilaca koji su birali Savet tužilaštva i zašto se ministar pravde protivi da se sprovede istraga

Peta vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva (VST), na kojoj je danas raspravljano o prigovorima koji su podneti na regularnost delimično ponovljenih izbora za novi saziv tog tela, zasigurno će ostati zabeležena i upamćena po tome što je još jedan predstavnik javnotužilačke organizacije odlučio da ne ćuti, već da javno istupi i progovori o svojim saznanjima koje ima u vezi sa uticajem tajne službe, odnosno Bezbednosno-informativne agencije (BIA) na javnotužilačku organizaciju.

Posebno u odnosu na prekrajanje izborne volje i preokret u rezultatima glasanja za izborne članove novog saziva VST, nakon kog su većinu glasova dobili tužioci bliski struji glavnog tužioca beogradskog VJT Nenadu Stefanoviću, pa samim ti i režimu.

Tužilac Surla je u svom prigovoru osporio najpre činjenicu da su posmatrači na njegovom izbornom mestu, iz redova Udruženja sudija i tužilaca (na čijem je čelu Nenad Stefanović, prim. aut.) imali paralelene biračke spiskove preko kojih su očigledno vodili evidenciju o izlaznosti na ponovljene izbore.

Jedan od istaknutih pravnika, advokat Vladimir Simić koji zajedno sa ministrom pravde Nenadom Vujićem otvoreno zastupa interese vladajućeg režima u Savetu i koji je na minule dve sednice ovog tela bio protiv usvajanja dnevnog reda kojim je bilo planirano rešavanje statusa upućenih tužilaca u JTOK, zatražio je na današnjoj sednici da se uspostavi telefonska veza sa podnosiocima sva tri prigovora, kako bi se izjasnili o svojim saznanjima da je na tužioce vršen pritisak uoči ponovljenih izbora.

Šta je ispričao tužilac Surla

VST uspeo je da uspostavi kontakt sa tužiocem Surlom koji je potom decidirano naveo da ima saznanja o tome da je BIA sastančila sa glavnim tužiocima s područja Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu - upravo tamo gde su izbori ponavljeni i gde je došlo do preokreta.

Ministar pravde, a i advokat Simić, pokušali su odmah da ospore pitanje dokazanog izbornog inžinjeringa zvanog dupli spiskovi, koje su ovde imali posmatrači, i to uz sumanuto objašenjenje. Naveli su da su isti dostupni na sajtu VST te da u tome ne bi trebalo da bude ničeg spornog. Međutim, tužilac Surla ih je već tu solidno preslišao.

"Što se tiče paralelnih spiskova, na biračkom mestu Kragujevac 9 gde sam ja glasao, bilo je vidljivo da posmatrači (iz Udruženja sudija i tuilaca, na čijem je čelu Nenad Stefanović, prim. aut.) imaju spiskove. Da li su to spiskovi koji su skinuti sa sajta, nisam vršio uvid, ali znam da su po njima zaokruživali ko je dolazio na glasanje. Šta su tim spsikovima želeli da dokažu, da li brojčanu izlaznost, da li kontrolu s pravim spiskovima, ne znam, ali mi je bilo neobično da neko mimo zvaničnog spiska beleži ko je došao ko nije", kazao je tužilac Surla, a potom nastavio:

"Što se tiče pritisaka, samo nisam siguran da li je bio 19. januar ili 20. januar, ali bi Zagorka Dolovac mogla da se seti jer je to bio dan kada je održala sastanak sa svim glavnim apelacionim tužiocima u državi. Nakon tog sastanka, glavna tužiteljka Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu Milijana Dončić je sa jednim brojem glavnih tužilaca osnovnih i viših tužilaštava sa područja kragujevačke apelacije, otišla na poziv kod direktora BIA Vladimira Orlića. Sadržinu tog sastanka ne znam, ali znam da je zahtevano da svi glavni tužioci po povratku, održe svoje kolegijume i prenesu da bi bilo poželjno da se glasa za određene kandidate. O tome mogu da se izjasne svi glavni tužioci koji su na tom sastanku bili, što nije bio slučaj sa mojiom glavnim tužiocem dr Bratislavom Petrovićem koji na tom sastanku nije bio".

Tužilac Surla je potom kazao da je prema njegovim saznanjima, nakon što su glavni tužioci koji su bili na pomenutom sastanku u BIA, na svojim kolegijumima, drugim tužiocima ili naređivali, ili sugerilasi za koga treba da glasaju, dok su pojedinci samo kazali da im prenose poruku iz BIA.

"Mislim da je jedan izvršni organ kakav je BIA nema nikakvih razloga niti prava da poziva javne tužioce i to samo sa jednog određenog područja, u ovom slučaju kragujevačkog, na bilo kakve razgovore koji nisu u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, odnosno vođenjem krivičnih postupaka. Smatram da je to bio jedan veliki vid pritisaka", kazao je tužilac Surla i nastavio:

"Sada bi i vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac trebalo da se izjasni da li ju je glavna tužiteljka apelacije u Kragujevcu Milijana Dončić obavestila o pozivu za satanak u BIA, bilo pre, bilo posle istog, kao i da li ju je obavestila o temi sastanka, a ako nije - zašto nije",

U kontekstu prigovora za duple biračke spiskove, tužilac Surla je naveo da se pozvao i na gostovanje Katarine Golubović iz JUKOM-a na TV N1, koja je takođe kazala da su posmatrači iz redova UST imali duple spsikove.

Neuspelo "propitivanje"

Usledila su pitanja članova Saveta, a prvo je postavio advokat i istaknuti pravnik Vladimir Simić.

Simić: Da li se prisustvovali sastanku ili imate neposredna saznanja o tome?

Surla: Na sastanku nisam prisustvovao, rekao sam ko jeste i preko koga je sastanak zakazan, a to je Milijana Dončić. Imam lična saznanja o tome šta je bila tema sastanka, kao i kolegijuma koji su naknadno održani – a to su tužilački izbori. Pozovite Milijanu Dončić i pitajte gde je bila 19. januara posle sastanka sa Zagorkom Dolovac.

Ćetković (istaknuti pravnik): Šef vašeg tužilaštva dr Bratislav Petrović nije bio na tom sastanku. Da li možete iz vaših saznanja, da se izjasnite za koje je kandidate traženo da se glasa?

Surla: To bi mogli da se izjasne oni koji su bili na sastanku i oni koji su prisustvovali naknadnim kolegijumima sa svojim šefovima. Svi oni mogu da kažu da li im je naređeno, sugerisano ili im je samo preneta poruka za koga treba da se glasa.

Ministar Vujić: O svemu što ste ovde govorili, Vi imate samo posredna saznanja..?

Surla: Znam da su bili na sastanku u BIA.

Vujić: Nemate saznanja o tome šta je bila tema sastanka i kolegijuma..?

Surla: Imam, ali o tome mogu da govore oni koji su bili na sastanku.

Simić: Ukoliko su određeni tužioci prisustvovali na razgovoru u BIA, koji, kako tvrdite, nemaju veze sa zakonskim ovlašćenjima, zašto su ćutali više od mesec dana...?

Stamenković (predsedavajući VST): Ne dozvoljavam ovo pitanje.

Simić: Od kada imate sva ova sazanja?

Surla: Od kada su držani kolegijumi, neki pre desetak, neki pre dvadesetak dana…

Simić: Zašto niste do sad reagovali?

Stamenković: Ne morate da odgovorite na ovo pitanje.

Vujić: Da li su kolegijumi koje glavni tužioci održavaju sa svojim tužiocima nešto legitimno ili sporno?

Surla: Na kolegijumima niko nije preneo tužiocima da je tema sastanka bila iz zakonskih okvira saradnje BIA i tužilaštva, jer da jeste o tome bi valjda bila obaveštena i vrhovna tužiteljka i prisustvovala bi takvom sastanku. Rečeno je da su tema izbori, što sam već rekao da su moja saznanja.

Reč je potom zatražila vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac kako bi se nadovezala na navode tužioca Surle.

"Htela bih najpre da pohvalim njegovu hrabrost i tužilački stav koji je ovde izneo, prilikom ovog ovde saslušanja, ali je on izdržao i svaka mu čast na tome. Obaveštavam vas da nisam imala saznanja o sastanku kolega s područja kragujevačke apelacije u BIA, niti sam o istom naknadno obaveštena, što bi valjda trebalo da bude neki red. Sve to sam saznala tek pre dva dana i to od Milijane Dončić, koju sam pozvala kako bih proverila glasine da su na takvom sastanku bili. Ona mi je rekla da je to tačno i da je tema bila upravo to, a ne nešto u vezi sa operativnim radom. Ponavljam, nemam neposredna saznanja, već sam ih dobila od koleginice Milijane Dončić", kazala je Dolovčeva.

Ministar pravde Nenad Vujić pokušao je da sve navode tužioca Surle predstavi kao nekakva nagađanja i spekulacije, nakon čega je Dolovčeva opet zatražila reč.

"Nisu to nikakve spekulacije, već saznanja koja će biti ispitana, a ako se utvrdi da se sve to odigralo, snosiće se krivična i svaka druga odgvoornost zbog toga", dodala je vrhovna tužiteljka.

Pitanje koje je nakon ove sednice definitivno ostalo bez odgovora jeste zašto ministar pravde Nenad Vujić, zajedno sa istaknutim pravnikom Vladimirom Simićem (čija je supruga inače zaposlena u BIA) nisu podržaliu predlog da se formira specijalna komisija koja bi se bavila utvrđivanjem činjenica oko nedozvoljenog uticaja na javne tužioce i njihovu izbornu volju od strane BIA?

Postoji li igde na svetu ministar pravde ( ako izuzmemo činjenicu na postupke koje je protiv njega pokretao državni revizor) koji ne bi podržao da se ovakvi navodi isteraju na čistac?

Zasigurno da ne postoji.