"Mašinovođa je krenuo, ja sam visila sa stepenika": Horor na stanici „Prokop“, voz krenuo iz stanice dok je majka unosila kolica sa bebom u vagon

Ceo događaj snimile su i kamere za video-nadzor, a scena je izgledala kao da je iz nekog filma, a samo pukom srećom i zahvaljujući pribranosti neočekivanih heroja, sve je prošlo bez tragičnih posledica. Incident se dogodio 2. avgusta, oko 17.40 časova, na peronu osam, Železničke stanice „Prokop“.

„Dogovorila sam se sa mužem da nas čeka kod Vukovog spomenika, a ja sam sa ćerkicom odlučila da putujem vozom, tako nam je najbrže i često tako putujemo. Bila je subota, 2. avgust, 17.40, datum i vreme koje nikada neću zaboraviti. Na peronima je bilo malo ljudi, voz je stao, vrata su se otvorila. Ja sam ugurala kolica, tučke su mi bile u rukama, ja sam bila na stepeniku vagona, napolju. Obično kondukter izađe iz kompozicije i dune u pištaljku da javi mašinovođi da su svi ušli i da može da krene. Ja zvuk pištaljke nisam čula, a onda sam videla da su vrata vagona počela da se zatvaraju. Prestravila sam se. Gurnula sam kolica sa ćerkicom u vagon, ali ja nisam uspela da uđem. Vrata su mi se zatvorila preko ruke i voz je krenuo iz stanice“, počinje neverovatnu priču sa srećnim krajem Nina M.

Neki od putnika nisu ni shvatili kakva se drama koja se odigravala pred njihovim očima, neki su potrčali za vozom i mahali mu da stane, dok su se drugi u užasu hvatali za glavu. Naslućivala se tragedija.

„Voz je išao, ja sam bila na stepeniku, visila, ali nisam se bojala za svoj život, plašila sam se za dete. U tom vagonu su bile dve gospođe, koje su pokušavale da pomognu. Jedna od njih je otrčala u susedni vagon i tamo zatekla desetak ljudi, mislim Nepalaca. Nekako im je, na engleskom, objašnjavala šta se dešava, ne znam koliko su uopšte razumeli šta priča, ali su shvatili da se nešto loše dešava i dotrčali su da pomognu. Jedan je zaustavio kolica i uzeo bebu u naručje, a drugi se brzo snašao, dosetio se i povukao kočnicu za slučaj opasnosti. Voz je stao u tunelu, posle, ne znam tačno, 200-300 metara. Ti Nepalci su nam bukvalno spasili život. Vrata su se otvorila i mogla sam ponovo da zagrlim ćerkicu. Bila sam u šoku. Bila sam u tolikom šoku da tim divnim ljudima ni hvala nisam rekla. Žao mi je što im se nisam zahvalila, rekla mi je jedna od žena koje su bile u tom vagonu da ih često viđa na toj relaciji, verovatno se tako vraćaju sa posla. Rešila sam da, ako treba, ceo dan provedem u vozu dok ih ne pronađem i ne zahvalim im se“, kaže Nina M. za portal Nova.rs.

Nisu dali da pozove policiju

Ali, ako su Nepalci pokazali solidarnost i humanost, to nije bio slučaj sa zaposlenima u „Železnicama Srbije“.

„U vagon je ušao jedan čovek u crnoj majici i famrerkama da podigne konicu. Bio je ljut. Pitala sam ga ko je, odgovorio je: „Mašinovođa“. Pitala sam ga da li je svestan šta se dogodilo i šta je uradio. On je samo otišao. Na Železničkoj stanici Vukov spomenik dočekao nas je muž, a tada su iz „Beovoza“ izašli mašinovođa i kondukterka. Htela sam da pozovem policiju, ali mi nisu dali. Kondukterka mi je samo uručila neki izveštaj o nesrećnom slučaju ili tako nešto, sa nažvrljanim potpisom koji je nečitak. Kada sam je upitala šta ja da radim sa tim papirom, zašto ga ona nije popunila, odgovorila je samo kratko: „Ti ga popuni!“, a potom su njih dvoje ušli u voz i otišli, a da nisu sačekali da dođe policija", kaže naša sagovornica.

Tek kada je prošao šok, Nina je osetila da je boli ruka. Nekom srećom nije bila polomljena.

"Otišla sam nakon toga u Urgentni centar da mi pogledaju ruku, tamo sam provela pet sati. Konstatovali su nagnječenja, lakše telesne povrede. Nije mi jasno kako mi je ruka ostala čitava. Razmišljala sam da li uopšte da odem u policiju. Onda sam, ipak, rešila da odem i sve ispričam. Nisam bila sigurna na kakav ću prijem naići u policiji. Prvo sam otišla u Policijsku stanicu Savski venac. Ispostavilo se da nisu oni nadležni, ali bili su ljubazni i predusretljivi. Uputili su me u Savsku, gde je policija nadležna za železnicu. Primio me je inspektor koji se šokirao kada je čuo šta se dogodilo. Izuzetan profesionalac, ljubazan, bukvalno je skoro sve završio dok sam ja još bila u kancelariji. Mislila sam da će moje davanje izjave trajati pola sata i plašila sam se da ne završi negde, zaboravljena u fioci. Ostala sam tamo tri sata, a za tog inspektora i ostale policajce tamo, imam samo reči hvale. Mislim da sam tek tada shvatila šta je sve moglo da se dogodi. Da sam se okliznuli i pala pod voz, poginula bih. Da se ti ljudi, Nepalci, nisu snašli, možda ne bih sada mogla da ispičam ovu priču. Tek sada polako dolazim sebi, zato sam i odlučila da ispričam sve ovo, jer je nedopustivo da se ljudi tako ponašaju, takve stvari ne smeju da se dešavaju. Moja ćerka i ja smo imale sreću, možda neko drugi neće biti takve sreće“, zaključuje Nina M.

Obavešteno tužilaštvo

Redakcija portala Nova.rs uputila je pitanja Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu i Srbijavozu o ovom incidentu. Iz tužilaštva nam je rečeno da je o događaju obavešten dežurni tužilac koji je naložio poliicji da prikupi dokaze, uključujući i snimke kamera za video-nadzor.

Iz Srbijavoza nam nije odgovoreno.