Radiće se rekonstrukcija stanice Prokop zbog pojave pukotina: Ugrađena znatno manja armatura od projektovane

„Na peronskim gredama železničke stanice Beograd Centar na sredinama raspona uočeno je da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje je uradio institut IMS iz Beograda, došlo se do zaključka da je armatura u tim gredama znatno manja od projektovane“, navodi se.

Nakon ispitivanja urađene su naknadne računske analize i došlo se do zaključka da je neophodno uraditi ojačanje postojećih greda, piše Forbes.

Takođe, između betonskih temelja i peronskih greda koje se ojačavaju, predviđeno je izvođenje metalnih stubova.

Uslovi izdati krajem maja

Lokacijske uslove Infrastrukturi je 28. maja izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukuture, kao nadležni organ za izdavanje tog dokumenta.

Pre nedelju dana, 2. jula, Infrastruktura je podnela i zahtev da joj se izda rešenje o odobrenju izvođenja radova. Postupak po tom zahtevu je i dalje u toku.

Početkom jula, Infrastruktura je i u svoj plan javnih nabavki za ovu godinu uvrstila nabavku pod nazivom „rekonstrukcija objekta – ojačanje peronskih greda Železničke stanice Beograd Centar“.

Ova nabavka bi trebalo da bude objavljena u trećem kvartalu koji traje od jula do kraja septembra.

Prema lokacijskim uslovima, radovi će se, kako se vidi, izvoditi na dve katastarske parcele: 2855/115, 2855/116. Obe se nalaze u centralnom delu stanice odnosno obuhvataju perone.

Pošto se radi o specifičnim radovima, radove mogu izvoditi samo firme koje imaju dovoljno iskustava i obučen inženjerski kadar, ukazuje se u dokumentu sa lokacijskim uslovima.

„Posebna pažnja mora se posvetiti i poštovanju mera zaštite na radu, jer se radovi izvode u složenim uslovima“.

Navodi se i da se navedeni radovi mogu izvesti „bez remećenja funkcije objekta“, uz minimalna zauzeća na mestima gde se izvode radovi.

U planu i sanacija dva stuba

Pored rekonstrukcije greda, Infrastruktura je u aprilu dobila odobrenje i za radove na sanaciji dva stuba, koji se nalaze u okviru podzemnog dela železničke stanice Prokop – na parceli 2855/116.

Infrastruktura je 8. jula podnela prijavu tih radova, a postupak po tom zahtevu je u toku. Odnosno Ministarstvo građevinarstva treba da izda potvrdu o prijavi radova.

Stanična zgrada Beograd centar je podeljena na dve karakteristične celine – iznad i ispod kote 105.50.

Kompleks železničke stanice „Beograd Centar“ obuhvata nekoliko celina. Konkretno, obuhvata kolosečna postrojenja, perone i pothodnike, staničnu zgradu, gornji stanični trg sa prilaznim saobraćajnicama, donji stanični trg sa prilaznim saobraćajnicama.

Ostale celine ovog kompleks su: metro stanica, poslovni i komercijalni objekti na ploči na koti 105.50, javni i službeni parkinzi, i ostali planirani sadržaji.

Stanična zgrada dobila dozvolu za upotrebu u februaru

Sama stanična zgrada, koja se nalazi na parceli 2855/111 otvorena je u oktobru 2023. godine.

Upotrebnu dozvolu dobila je krajem februara ove godine.

Građevinska dozvola za staničnu zgradu sa parkingom izdata je u julu 2022. Vrednost radova po toj dozvoli trebalo je da iznosi oko 1,8 milijardi dinara.

Međutim, dozvola je izmenjena u septembru 2023. Jedna od izmena odnosila se i na povećanje vrednosti radova na 2,34 milijarde dinara.

Komercijalno-poslovni objekti dobili upotrebnu dozvolu

U junu ove godine upotrebna dozvola data je i za poslovno komercijalne objekte C1 i C2 (na parceli 2855/115) i D1 (na parceli 2855/116). Ova tri objekta imaju prizemlje i pet spratova.

Takođe, upotrebna dozvola iz juna se odnosi i na parking sa 257 mesta, koji se nalazi na parceli 2855/113.

Građevinska dozvola za radove na izgradnji ovih poslovno-komercijalnih objekata i parkinga izdata je u avgustu 2022. Međutim, ta dozvola je obuhvatala je i gradnju objekta D2, koji se u upotrebnoj dozvoli ne spominje.

Vrednost radova, po građevinskoj dozvoli, iznosila je 2,17 milijardi dinara. Ipak, i radovi na ovom delu su poskupeli – na oko 2,57 milijardi dinara, vidi se u izmenjenoj građevinskoj dozvoli.

Prema podacima u katastru, Srbija je vlasnik parcele 2855/111, gde se nalazi stanična zgrada. Dok je Railway city vlasnik parcela 2855/115, 2855/116 na kojima su predviđeni komercijalni objekti, kao i parcele 2855/113 namenjene parkingu.

U vlasništvu ove firme su i parcele 2855/112, 2855/114, 2855/118.

Prema podacima Agencije za privredne registre, firma Railway City je u 100% vlasništvu kiparske firme istog imena.

Osnovana je u aprilu 2019. i doživela je nekoliko promena vlasnika. Prvi vlasnik bila je kompanija Railway City iz Holandije. Posle tri meseca, polovinu vlasništva preuzima firma Railway City iz Bugarske.

U martu 2020. holandski i bugarski Railway City svoje udele predaju firmi Railway City sa Kipra.

Stvarni vlasnik kompanije je poznati biznismen Branislav Grujić. Prema podacima iz APR-a, najpre je vlasništvo delio po pola sa belgijskim državljaninom Arkadijem Zelmanovičem Blankom.

Već u julu 2019. udeli Grujića i Zelmanoviča padaju na po 25% dok 50% drži Srđan Dabić.

U martu 2020. se situacija vraća na staro pa su Grujić i Zelmanovič stvarni vlasnici po pola kompanije. Posle dve godine, Grujić ostaje jedini vlasnik sa 100%, a u februaru ove godine njegov stvarni udeo se smanjuje na 75,1% dok preostali vlasnik ili vlasnici nisu poznati s obzirom na to da imaju manje od 25%.

Prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, Railway city ima jednog zaposlenog. Ostvario je ukupne prihode od 5,55 milijardi dinara i dobit od 95,5 miliona dinara (godinu pre imao je gubitak od 413,7 miliona).

„Zajednička gradnja“ države i firme Railway city

U julu 2019. Republička direkcija za imovinu objavila je javni poziv za „zajedničku gradnju“ zgrade železničke stanice Beoograd centar, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja.

U tom pozivu je definisano da Srbija ulaže zemljište, i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima i na svim parcelama koji su u vlasništvu Srbije, a koje se nalaze u okviru lokacije obuhvaćene Urbanističkim projektom za izgradnju železničke stanice Beograd-Centar.

Sa druge strane, izabrani partner je dužan da pribavlja svu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske dozvole i upotrebne dozvole i da finansira izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja (zajednička izgradnja).

Analizu primljenih ponuda, sudeći prema podacima u pozivu, vršila je mešovita radna grupa, obrazovana od strane Vlade i sastavljena od predstavnika relevantnih institucija. U pozivu je stajalo i da ukoliko stigne samo jedna ponuda – ista će se u razmatranje.

Država je, kako se kasnije saznalo, za partnera izabrala firmu Railway city.

Organizacija Transparentnost Srbija ukazivala je da izbor partnera na ovaj način nije imao pravni osnov i da je bio nezakonit.

„Ovaj ugovor nesumnjivo predstavlja javno-privatno partnerstvo, pa je u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama iz 2011. morao biti sproveden drugačiji postupak“, navodi se u studiji koja se bavi izgradnjom stanice na Prokopu, koju je objavila Transparentnost.

Po zakonu je, kako se navodi, projekat trebalo da prvo odobri Komisija za javno-privatna partnerstva. A zatim je morao da se sprovede postupak nabavke, gde bi kriterijumi za odabir partnera bili precizno određeni.

„Takav postupak bi garantovao i javnost ključnih informacija o sprovedenom postupku, obavezama privatnog partnera i ulaganjima države, koja sada nije obezbeđena“.

***