248
Hapšenje načelnika nefrologije na Vojnoj medicinskoj akademiji (VMA), doktora Đoke Maksića, zbog uzimanja mita od 300 evra, ponovo je pokrenulo priču o korupciji lekara u srpskom zdravstvu, odnosno uzimanju novca za "sređivanje" operacija, pregleda, a sve to kako bi se izbegla višemesečna čekanja u čekaonicama bolnica. Slučaj Maksića samo je jedan u nizu primera hapšenja lekara u protekle dve godine, koji su "padali" za cifre od 100 do nekoliko hiljada evra.
Davanje para lekaru, bilo posle porođaja ili uspešno obavljene operacije poprilično se odomaćilo na ovim prostorima, bar tako pokazuje dosadašnja praksa. Doduše, nekako je postalo zapaženo da se o tome priča u poslednje dve decenije, i to u vreme opšteg propadanja, siromaštva i moralnog srozavanja. Novac kao znak pažnje postao je sigurnost da će neki pregled biti obavljen ili će biti dato „zeleno svetlo“ da se dobije papir za bolovanje ili prevremenu penziju. Tako se pacijenti nisu baš ustručavali da narodskim rečnikom „podmažu“ tamo gde treba.
Sociolog Ratko Božović u razgovoru za portal Nova.rs kaže da je ovde glavni problem postao moral, koji je, takoreći, zgažen, odnosno nema ga. Prema njegovim rečima ima nešto u racionalnosti stvari, jer kako kaže, kada se ne hapse oni zbog velike korupcije, koja je masovna i globalna, onda moraju one koji su na nižim lestvicama iste.
„Dakle, očigledno je da se onom korupcijom, koja je prepoznatljiva, prikriva ona bitnija – velika. Nijedna korupcija nije dobra, a mi ovde imamo razilaženje između profesionalnog i onog što je moralna savest. Vi ne znate da li je prisutniji mito ili ova druga strana korupcije. Odnosno, ne zna se da li je prisutnija ruka koja pruža ruku ili ona koja zapravo daje toj ruci. Kad je u društvu sve moguće, kao što je to kod nas, onda imamo tu situaciju. Paradoks je u tome što ono što je „veliko“ to dolazi od onih koji odlučuju o svemu, a to što je „malo“ to možemo da stavimo pod lupu javnosti“ kaže Božović i dodaje:
„Mito je kod nas postao deo svakodnevne kulture, sa insitucijama, organizacijama, ljudima. To je sad postalo endemski problem. To nije problem kao prolećni vetar, koji će proleteti i nestati, to je već postalo kao godišnje doba. Sećate se kad su hteli da povećaju platu sudijama da bi bile moralne? Ja sam bio uvek protiv toga, jer pare ne mogu učiniti nekog moralnim, već valjda ličnost treba biti moralna, a toga ovde nema. Moral je ovde zgažen. To što su nekog „ulovili“ jeste samo zato što se on opustio, ali time nije ništa rešeno. Ovde je gospodar stvari postao novac i glavna motivacija. Više je podstradalo ljudskih duša od novca nego od mača“, dodaje Božović.
A šta o primanju mita kaže sudska praksa.
Navodno primanje mita lekara u više navrata, u iznosima od kojih nijedan ne prelazi pojedinačni iznos od 100 evra, vrlo je interesantno sa stanovišta sudske prakse, kaže advokat Ivan Simić za naš portal.
„Naročito, ako se uzme u obzir član 234 stav 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji propisuje da se iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, čija ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne zarade u Republici Srbiji, ne smatra korupcijom, odnosno isti vid poklona čak i dozvoljava, ali pod uslovom da pokloni nisu izrađeni u novcu. Tajno praćenje lekara i korišćenje resursa službi bezbednosti u cilju otkrivanja navodne korupcije odnosno utvrđivanja da li je neko na poklon dobio šolju sa svojim likom i u njoj parfem ili čokoladu ili na kraju krajeva i 100 evra u njoj, je po mom shvatanju banalno i bagatelno“, kaže on i dodaje.
„Vrlo verovatno su mere tajnog praćenja koštale znatno više nego sama eventualna korist koji je lekar stekao, ako uopšte možemo govoriti da se radi o nekakvoj stvarnoj koristi. Nesporno da protivpravno i društveno opasno ponašanje podležu sankciji i obzirom da krivično delo primanje mita iz člana 367. KZRS ne predviđa neki vrednosni census, kada je sama radnja primanja mita u pitanju, za koje je inače predviđena kazna zatvora u trajanju od 2 do 12 godina. Međutim svrsishodnost i poruka, koja se šalje javnosti nekako ne ostavlja utisak da se radi istinskoj borbi protiv korupcije već ostavlja povoda čarsijskim nagađanjima da je pozadina ovog krivičnog progona nešto sasvim drugo, a ne to, jeste li lekar kriv ili nije kriv zbog toga što je primio sveukupno 300 evra iz četiri do pet puta, a ne recimo jedan malo bolji konjak, što bi eventulano bilo dozvoljeno. Takođe, postavlja se pitanje i instrumentalizacije i svrsishodnosti rada organa bezbednosti u vojsci, govorim u ovom konkretnom slučaju, jer ukoliko je najveći problem bezbednosti naše vojske, da li je jedan lekar primio recimo 200/300 evra što nije smeo da primi ili je primio neko drugo dobro sto je smeo da prihvati, i zbog toga se primenjuju mere tajnog praćenja, onda nam preostaje da izvedemo zaključak pripadamo viskorazvijenim društvima u kojima je stepen tolernacije na korupciju nulti odnosno takav da korupcija apsolutno ne postoji, a što smatram da ipak nije u korelaciji sa realnim stanjem stvari imajući u vidu nasu svakodnevnicu kao i činjenicu da živimo na području Balkana odnosno jugoistočne Evrope, kaže advokat Simić za Novu.
Prema njegovim rečimam posebna stvar jeste slom karijere jednog stručnjaka koji se prema njegovim saznanjima usavršavao na Harvardu zbog sveukupno 300 evra.
„Svakako, ovaj slučaj sam po sebi zaslužuje jednu posebnu sociološku, kriminološku pa i društvenu analizu stanja naše svesti, pa i društva u kojem se nalazimo“, kaže Simić na kraju razgovora.
Svi slučajevi hapšenja lekara
U maju 2018. policija je uhapsila lekara specijalistu u Opštoj bolnici u Ćupriji S. L. (65) zbog sumnje da je primio mito. Policija je tad sumnjala da je on posle hirurške intervencije, koju je morao da izvrši u okviru službenog ovlašćenja, tražio i primio 100 evra od pacijenta prilikom kontrolnog pregleda.
Istog meseca, policija je u Kraljevu uhapsila lekara specijalistu Doma zdravlja u Kruševcu V. S. (65), zbog sumnje da je primio mito. Policija je tom prilikom lekara sumnjičila da je on, da bi izvršio pregled i uradio neophodne testove, koje je u okviru svojih službenih ovlašćenja bio obavezan da izvrši, od pacijentkinje zahtevao i primio novac u iznosu od 100 evra.
U oktobru iste godine, policajci su uhapsili lekara specijalistu Vojno-medicinske akademije M.M. (49), zbog sumnje da je, takođe, primio mito. Osumnjičeni se tereti da je od pacijenta zahtevao 200 evra, kako bi mu, nakon operacije katarakte, overio nalog za priznavanje putnih troškova koje Republički fond za zdravstveno osiguranje refundira pacijentima koji žive van Beograda. Sumnja se da je M. M. nakon operacije overio nalog, kao i da je od pacijenta na ruke primio 100 evra.
Početkom jula 2019. godine, uhapšen je D.B. (60) odgovorno lice jednog od odeljenja za hirurgiju Klinike za hirurgiju KBC „Dragiša Mišović“, zbog sumnje da je takođe uzeo mito. Kako je tad saopštio MUP, on se sumnjiči da je od ćerke jedne pacijentkinje zahtevao i primio 200 evra kako bi izvršio operaciju žučne kese.
Iste godine, samo u aprilu priveden je V.K. (61), lekar specijalista. On je bio uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita.
Uhapšeni su i Z.J. (66), lekar veštak u penziji, zbog sumnje da je izvršio krivična dela primanje mita i trgovina uticajem i D.S. (44), saradnik za poslove veštačenja, koji se sumnjiči za krivična dela primanje mita u pomaganju i trgovinu uticajem. Osnovano se sumnja se da je V.K., preko D.S. i jednog muškarca (68), zahtevao i primio 500 evra od jedne žene (48), kao i 200 evra od muškarca (56), a koje je potom podelio sa D.S., kako bi doneo pozitivni nalaz, mišljenje i ocenu u vezi sa zahtevom za pomoć i negu drugog lica.
Takođe, sumnja se da je isti lekar, Z.J. početkom 2015. zahtevao i primio 400 evra od muškarca (57), kako bi prilikom veštačenja u njegovom predmetu doneo pozitivni nalaz, mišljenje i ocenu u vezi sa zahtevom za pomoć i negu drugog lica. On se sumnjiči i da je krajem decembra 2018. godine od istog muškarca zahtevao i primio 400 evra, od čega je 50 evra predao D.S. kako bi posredovao da se prilikom veštačenja njegovog predmeta donese pozitivni nalaz, mišljenje i ocena u vezi sa zahtevom za ostvarivanje prava na pomoć i negu drugog lica.
U avgustu 2018. policija u Užicu, uhapsila je D.A. (1965) lekara specijalistu Opšte bolnice u Užicu zbog istog krivičnog dela. Lekar je osumnjičen da je zahtevao i primio 570 evra mita kako bi prekinuo trudnoću pacijentkinji koja je bila u 17. nedelji trudnoće što nije dozvoljeno. Krivična prijava podneta je tad i protiv još četiri osobe.
Uhapšeni lekari zbog mita do 3.000 evra
Krajem oktobra 2018. policija je uhapsila O.V. (50), lekara Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ zbog sumnje da je primio 1.000 evra mita. Uhapšen je i N.P. (46) koji je osumnjičen za davanje mita.
O.V. je osumnjičen da je primio novac u iznosu od 1.000 evra od N.P. kako bi izvršio dva hirurška zahvata njegovoj rođaci, koja je i inače kao hirurg bio dužan da obavi.
Kraljevačka policija 5. decembra 2019. uhapsila je A.M. (67) lekara Opšte bolnice u Priboju zbog sumnje da je izvršio krivična dela trgovina uticajem i primanje mita, dok je pet osoba privedeno nadležnom tužilaštvu zbog sumnje da su izvršile krivično delo davanje mita.
Za A.M. osnovano se sumnjalo da je zahtevao i primio novac od četiri osumnjičene osobe kako bi sačinio lekarske izveštaje u koje je unosio neistinite podatke, na osnovu kojih su te osobe ostvarile pravo na invalidsku penziju, ili druga prava iz socijalnog osiguranja. Takođe, A.M. se tereti i da je zahtevao i dobio novac kako bi posredovao kod drugih zdravstvenih radnika i omogućio da još jedan osumnjičeni ostvari pravo na korišćenje lečenja u Rehabilitacionom centru Pribojska Banja. Na ovaj način A.M. je, kako se sumnja, pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu više od 3.000 evra.
Početkom jula 2009. policija je u saradnji sa pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu uhapsila lekarku specijalistu Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ M. M. (1956), kao i D. J. (1967) i A. S. (1952).Osumnjičena M. M. se kako je saopštila tad policija tereti da je od D. J. zahtevala i primila 3.500 evra, od kojih je 2.300 evra zadržala za sebe, a 1.200 evra je posredno preko A. S. predala lekaru. Sumnja se da je taj lekar potom korišćenjem svog službenog položaja i pretpostavljenog uticaja, posredovao kod svog kolege lekara-veštaka u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da donese pozitivan nalaz u ostvarivanju prava na invalidsku penziju jednoj osobi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
