Ko se još seća Kokezinih miliona, braće za legalizaciju ili Milićevog luks-stana na Dedinju: Slučajevi koje Nenad Stefanović čuva po fiokama

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu do danas nije imalo u radu nijedan predmet takozvane visoke korupcije, a u koji su umešani predstavnici vlasti kao i njima bliske intresne grupe. Slučajevi sistemskih i funkcionerskih zloupotreba i malverzacija koje je trebalo da otkrivaju policija i tužilaštvo, jer su im mahom bili „pod nosom“, do javnosti su stizali isključivo zahvaljujući istraživanjima nezavisnih medija.Po isprobanom receptu, tužilaštvo bi takve slučajeve ili u potpunosti izignorisalo, ili bi, dok se ne slegne prašina, stvorilo privid postupanja, koje se nikada ne bi pomerilo s mrtve tačke.  Sa druge strane, isto antikoruprtivno odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu iskazalo se u procesuiranju onih slučajeva koji mahom nisu nisu bili u njihovoj nadležnosti, ne bi li režimski kadrirano rukovodstvo, što uniznije, pokazalo neupitnu lojalnost i odanost partiji.

Tako su, umesto stranačkih i državnih funkcionera, hapsili policajce koji su razotkrili "Jovanjicu" ili policajku iz Valjeva koja je razotkrila da je kum predsednika republike bio pijan i drogiran kad je izazvao udes na Dedinju. Iz pritvora su im pak izlazili osumnjičeni za zloupotrebe u EPS ili organizator oružanog obračuna u Banjskoj. Slučaj šefa kabineta odlazećeg gradonačelnika Aleksandra Šapića je pak stavljen na dnevni red sedam meseci nakon izbijanja afere "Kenkart", dok je termin za saslušanje osumnjičenog Nenada Milanovića, zakazan sasvim spontano za 27. decembar - deset dana nakon održavanja predstojećih izbora.U gomili nerešenih slučajeva nalaze se i oni koji su svojim sadržajem duboko uznemirli javnost, a koji po svemu sudeći stoje raspoređeni i zatrpani po raznim fiokama glavnog tužioca Nenada Stefanovića.

Braća Stajić

Bivši gradski sekratar za legalizaciju Nemanja Stajić, našao se pod lupom istražnih organa još u oktobru prošle godine, zbog sumnje da je zloupotrebljavao položaj i vršio protivpravno ozakonjenje nelegalno izgarađenih objakata širom prestonice. Dokaze protiv Stajića, ali i njegovog brata Novaka koji je građevinski preduziumač, najpre ja janosti otkrio BIRN, koji je u seriji istraživačkih tekstvova pronašao direktne dokaze da je Nemanja Stajić ozakonio čitav stambeno- poslovni blok u beogradskom naselju Mirijevo, a koji je prethodno nelegalno podignut. Ispostavilo se da je vlasnik bespravnih zgrada najednom postao Novak Stajić, koji ih je otkupio od prethodnog vlasnika. Potom je Nemanja sve legalizovao i time direktno prekršio zakon. U jeku afere, oglasio se i Nenad Stefanović koji je naveo da će Stajić biti saslušan na sve sporne okolnosti, kao i da će slučaj biti podrobno ispitan. Ubrzo se ispostavilo da Stajić jeste dobio poziv za saslušanje na koje se potom i odazvao, ali ne za zgrade u Mirijevu – već zbog zloupotreba sa javnim zemljištem na Pašinom brdu. Optužbe je negirao, a saslušanje je trajalo tri sata. To je ujedno bila poslednja informacija u vezi sa postupkom protiv Nemanje Stajića, a VJT do danas nije obavestilo javnost da će svoj fokus usmeriti i na bespravni blok u Mirijevu.

Veskov luks-stan na Dedinju

U okviru istraživačke serije o braći Stajić, BIRN je u jednom tekstu objavio i to da se na njihovom spisku nezakonito legalizovanih objekata nalazi i stambeno-poslovni kompleks, koji se gotovo preko noći uzdigao sa napuštenog i nedovršenog gradilišta na Dedinju. U pitanju je zgrada čiju je izgradnju pre 15 godina započela firma „Koling“, u Ulici neznanog junaka, a čiji se vlasnik ubrzo nakon toga ubio, navodno zbog bankrota. Gradilište je nedavno oživelo, a ubrzo je i završena zgrada na čijoj je legalizaciji učestvovao Stajić, a koji je navodno vlasnik jednog luks-stana. Ispostavilo se potom da je vlasnik drugog luks-stana od 200 kvadrata niko drugi do – načelnik beogradske policije Veselin Milić. On do danas nije uspeo da objasni odakle mu novac za ovu luksuznu nekretninu, pored koje postoji i treća, to jest stan čiji su navoni vlasnici njegovi tast i tašta. Više tužilaštvo nije ni pokušalo da ispita odakle Miliću luks stan, uprkos njegovom besramnom pokušaju da obmane javnost tvrdnjama kako je podigao krediti i kupio stan dok je još bio u sivoj zoni, što je samo po sebi nemoguće. Cena stana daleko je prevazilazila njegovu kreditnu sposbnost i redovna primanja, što bi trebalo da je bio dovoljan signal da se pokrene istraga, koja je pak do danas izostala.

Slučaj EPS

Nakon što su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović okončale istragu i naložile hapšenje više osumnjičenih za zloupotrebe u EPS, obe su premeštene u drugo odeljenje, dok je ovaj predmet dodeljen u rad njihovim neiskusnim, ali i podobnim kolegama. Uprkos uveravanjima Stefanovića da će istraga biti uspešno okončana, ispostavilo se da ni posle punih šest meseci od hapšenja, optužnica za zloupotrebe u Termoelektrani Kostolac i štetu od 7,4 miliona evra nanetu EPS, nije podignuta protiv osmnjičenih. Svi oni su zbog toga pušteni iz pritvora krajem avgusta, a Stefanović je nastavio da ubeđuje javnost da se čeka još jedno veštačenje. Do danas nije poznato da li je veštačenmje pristiglo.

Slučaj Kokeza

Protiv bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviše Kokeze još 2021. godine pokrenuta je predistraga povodom malverzacija sa određenim transakcijama ka Fudbalskom savezu Srbije (FSS) zbog navoda o nameštanju utakmica, međutim, mesecima kasnije, ne zna se dokle se stiglo sa njom. Kokeza se u međuvremenu povukao iz javnosti, a već neko vreme nije poznato ni gde se nalazi, ni šta radi. Kako je naš list pisao ranije, protiv Kokeze je pokrenuta predistraga u vezi sa određenim transakcijama u FSS, ali i o navodima o nameštanju utakmica.Naime, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu dalo je nalog policiji još 6. aprila 2021. godine za prikupljanje obaveštenja radi provere određenih navoda o određenim transakcijama ka FSS-u i navoda o nameštanju utakmica. Kako je naš list pisao ranije, protiv Kokeze je pokrenuta predistraga u vezi sa određenim transakcijama u FSS, ali i o navodima o nameštanju utakmica. Provere su se odnosile na donaciju FIFA i UEFA od 130.000 evra FK Bežanija, i navode da je pola te sume taj klub navodno „morao“ da „vrati“ FSS-u. Reč je o sumi od 65.000 evra. Takođe, proveravalo se i da li je bilo uplate od milion dinara na račun FK Bežanija, ko je uplatio i koji je bio osnov uplate, a koji su potom uplaćeni (milion dinara) FSS-u u vidu kazne. Bilo kakav ishod slučaja do danas nepoznat.