U jednom od najvećih evropskih gradova zgrade su počele da tonu i pucaju

Samo u drugom tromesečju ove godine britanske osiguravajuće kompanije isplatile su više od 97 miliona dolara zbog štete povezane sa sleganjem tla, dok je prosečan odštetni zahtev dostigao rekordnih 27.000 dolara.

Evropa je iza sebe ostavila još jedno leto obeleženo ekstremnim temperaturama i toplotnim talasima. Posebno je pogođen zapad kontinenta, a posledice dugotrajnih vrućina osećale su se na gotovo svim nivoima od povećanog rizika po zdravlje i požara do problema u saobraćaju i infrastrukturi.

U Velikoj Britaniji visoke temperature tokom leta dovodile su do zatvaranja škola, problema u železničkom saobraćaju i drugih poremećaja. Međutim, u Londonu se istovremeno pojavio problem koji nije toliko očigledan.

Stanovnici su počeli da primećuju pukotine koje se šire zidovima njihovih kuća, vrata koja odjednom više ne mogu pravilno da se zatvore i prozore koji počinju da se deformišu.

Razlog se nalazi duboko ispod njihovih domova.

Kako prenosi CNN, London i delovi jugoistočne Engleske nalaze se u centru sve ozbiljnijeg problema sleganja tla. Posle dugotrajnih toplotnih talasa zemlja gubi vlagu, skuplja se i pomera, a zajedno sa njom mogu da se pomere i temelji zgrada.

Problem je u zemlji na kojoj je izgrađen London

Veliki deo britanske prestonice podignut je na glinovitom tlu, koje je izuzetno osetljivo na promene količine vlage.

Kada vode ima dovoljno, glina je upija i širi se. Tokom dugih, vrelih i sušnih perioda događa se suprotno zemlja gubi vlagu i skuplja se.

Problem nastaje kada se tlo ispod objekta ne skuplja ravnomerno. Jedan deo temelja tada može da počne da tone više od drugog, što izaziva pomeranje konstrukcije.

Posledice ubrzo postaju vidljive: na zidovima se pojavljuju karakteristične pukotine, vrata počinju da zapinju, a okviri prozora mogu da se deformišu.

Britanski geološki zavod (BGS) upozorava da je sleganje tla već jedna od geoloških opasnosti koje izazivaju najveću materijalnu štetu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

London je posebno ranjiv zbog kombinacije nekoliko faktora. Glina na kojoj grad leži sadrži minerale veoma osetljive na promene vlažnosti, dok je britanska prestonica istovremeno među područjima zemlje koja su najizloženija visokim temperaturama.

Situaciju dodatno komplikuju stabla i druga vegetacija.

Tokom suše korenje prodire sve dublje i širi se u potrazi za vodom. Na taj način može da izvlači vlagu iz zemljišta ispod obližnjih kuća, što dodatno ubrzava njegovo isušivanje i skupljanje.

Posebno su ugrožene starije kuće jer često imaju pliće temelje. To je veliki problem upravo u Londonu, gde je više od polovine stambenih objekata izgrađeno pre 1945. godine.

Prema podacima britanske osiguravajuće kompanije Aviva koje prenosi CNN, u pojedinim delovima Londona do 2030. godine praktično sve nekretnine mogle bi da budu izložene mogućem ili verovatnom riziku od sleganja tla. Među ugroženim područjima su Kensington, Vestminster i londonski Siti.

Problem se, međutim, više ne završava na granicama prestonice.

Bob Gibson, direktor kompanije Building & Structural Consultants i stručnjak za sleganje tla, kaže da je pre četiri decenije, kada je počeo da se bavi ovim problemom, ono uglavnom bilo karakteristično za London i jugoistočnu Englesku.

Danas se sleganje tla pojavljuje i u drugim delovima zemlje.

Šteta se već meri stotinama miliona dolara

Broj prijavljenih slučajeva posebno raste posle vrelih i sušnih leta.

Tokom 2025. godine, koju su takođe obeležile ekstremne temperature, britanske osiguravajuće kompanije isplatile su rekordnih 415 miliona dolara zbog štete povezane sa sleganjem tla. To je bilo deset odsto više nego prethodne godine.

Stručnjaci sada upozoravaju da bi 2026. mogla da bude još gora.

„Ova godina mogla bi da bude najveća do sada jer je ovo drugo uzastopno sušno leto sa više toplotnih talasa“, rekao je Gibson za CNN.

Prvi podaci pokazuju koliko problem postaje skup. Samo tokom drugog tromesečja osiguravajuće kompanije isplatile su više od 97 miliona dolara, dok je prosečan zahtev za nadoknadu štete dostigao rekordnih 27.000 dolara.

Popravka kuće pogođene sleganjem tla može da bude komplikovana i veoma skupa.

U pojedinim slučajevima uklanjaju se stabla i druga vegetacija ili se postavljaju posebne barijere koje sprečavaju korenje da se širi prema temeljima.

Kod ozbiljnijih oštećenja potrebno je dodatno stabilizovati temelje. Jedna od metoda podrazumeva ojačavanje postojeće konstrukcije dodavanjem materijala ispod temelja kako bi se sprečilo dalje pomeranje objekta.

Sve veći rizik otvara još jedno pitanje – šta će se dogoditi sa osiguranjem takvih kuća.

Brunela Balcano, stručnjakinja za konstrukcije sa Univerziteta u Kardifu, upozorava da bi osiguravajuće kompanije u budućnosti mogle da postanu sve manje spremne da preuzimaju rizik povezan sa sleganjem tla.

A dugoročne projekcije nisu ohrabrujuće.

Prema procenama Britanskog geološkog zavoda, ukoliko se zagrevanje nastavi približno sadašnjim tempom, do 2070. godine problemu sleganja tla moglo bi da bude izloženo više od 26 odsto nekretnina u Londonu.

Drugim rečima, posledice sve toplijih i sušnijih leta u britanskoj prestonici više neće biti vidljive samo na termometrima. Mogle bi da se vide i na zidovima, prozorima i temeljima stotina hiljada kuća.