"Nismo spremni": Profesor sa Harvarda otkriva kako bi zapravo izgledao haotičan prvi kontakt čovečanstva sa vanzemaljcima

Savremeni teleskopi mogu da analiziraju atmosfere planeta oko drugih zvezda i traže uslove pogodne za život. Procene ukazuju da samo u Mlečnom putu mogu postojati desetine milijardi planeta na kojima bi uslovi mogli biti slični Zemljinim.

Ipak, prvi kontakt verovatno ne bi izgledao kao u holivudskim filmovima.

Mnogo realniji scenario bio bi neobičan signal u ogromnoj količini astronomskih podataka nešto što se ne može lako objasniti prirodnim procesima. Sličan slučaj dogodio se 1977. godine kada je zabeležen čuveni „Wow!“ signal. Trajao je svega 72 sekunde, nikada se nije ponovio i njegovo poreklo do danas nije definitivno objašnjeno.

Ako bi se sutra pojavio sličan, ali ubedljiviji signal, prvi korak ne bi bio slanje odgovora. Naučnici bi najpre pokušali da potvrde otkriće nezavisnim teleskopima i drugim instrumentima.

Za takvu situaciju postoje SETI protokoli, tj. međunarodne smernice koje predviđaju proveru rezultata, obaveštavanje drugih naučnih institucija i, ako se otkriće potvrdi, uključivanje međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija.

Ko uopšte ima pravo da govori u ime Zemlje?

Do sada smo u svemir slali fotografije ljudi, životinja i građevina, muziku, pozdrave na različitim jezicima, zvuke prirode i podatke o ljudskoj biologiji. Problem je što niko ne zna kako napraviti poruku koju bi civilizacija nastala potpuno nezavisno od nas mogla da razume.

Organizacija METI upravo se time bavi. Ona namerno šalje poruke obližnjim zvezdama, iako je takav pristup kontroverzan. Stiven Hoking je svojevremeno upozoravao da možda nije mudro aktivno objavljivati svoje prisustvo civilizaciji koja bi mogla biti tehnološki daleko naprednija od nas.

Čak i kada šaljemo poruke relativno obližnjim zvezdama, razgovor bi bio neverovatno spor. Poruci bi mogle biti potrebne godine da stigne do odredišta, a isto toliko i odgovoru da se vrati do Zemlje.

Još dramatičniji scenario bio bi da vanzemaljska tehnologija zaista stigne do Sunčevog sistema.

Leb smatra da bi, ako bi neka civilizacija bila sposobna za međuzvezdana putovanja, njen izaslanik verovatnije bio autonomni robot sa veštačkom inteligencijom nego biološko biće. Biološke organizme bilo bi izuzetno teško održati tokom putovanja koja mogu trajati hiljadama ili milionima godina.

U tom slučaju prvo pitanje za čovečanstvo bilo bi jednostavno, da li predstavlja pretnju?

Ako bi civilizacija mogla da pređe međuzvezdane udaljenosti, njena tehnologija gotovo sigurno bi bila neuporedivo naprednija od naše. Zbog toga pojedini stručnjaci upozoravaju da bi vojni odgovor verovatno bio besmislen, a možda i opasan.

Komunikacija bi predstavljala poseban problem.

Vanzemaljski život možda uopšte ne bi koristio govor, zvuk ili način komunikacije koji možemo da zamislimo. Bića koja su evoluirala u okeanima bez svetlosti mogla bi komunicirati svetlosnim signalima, dok bi vrste sa veoma bučnih planeta možda razvile potpuno drugačije sisteme.

Zato bi u slučaju direktnog kontakta pored astronoma i fizičara veliku ulogu mogli da imaju antropolozi, lingvisti, psiholozi i stručnjaci za komunikaciju.

A onda bi usledio možda najveći eksperiment od svih reakcija osam milijardi ljudi.

Neki bi bili oduševljeni, drugi uplašeni, mnogi bi bili skeptični, a deo ljudi verovatno ne bi ni mario. Društvene mreže dodatno bi komplikovale situaciju jer bi se zajedno sa proverеним informacijama širile glasine, teorije zavere i dezinformacije.

Ipak, stručnjaci za krizne situacije upozoravaju da se ljudska reakcija često pogrešno zamišlja. Čak ni tokom velikih katastrofa ljudi ne reaguju uvek masovnom panikom. Ponekad je veći problem upravo suprotan ljudi ignorišu upozorenja.

Veliko pitanje bilo bi i kako bi takvo otkriće uticalo na religiju, filozofiju i naš pogled na sopstveno mesto u svemiru. Za neke bi potvrda vanzemaljskog života mogla biti najveći civilizacijski šok još od saznanja da Zemlja nije centar univerzuma.

Uprkos tome, trenutno ne postoji detaljan međunarodni plan za slučaj da nam neka vanzemaljska letelica zaista stigne u posetu. Postoje planovi za nuklearni rat, pandemije, udare asteroida i druge ekstremne događaje, ali ne i pravi operativni protokol za neposredan kontakt sa drugom civilizacijom.

Zbog toga pojedini istraživači smatraju da bi države trebalo da razviju osnovne scenarije – od javnog informisanja i rada institucija do bezbednosti i eventualne evakuacije.

Na kraju ostaje još jedno pitanje: da li bi otkriće druge inteligentne vrste konačno ujedinilo čovečanstvo?

Moguće je da bi nas susret sa potpuno drugačijom civilizacijom naterao da Zemlju prvi put zaista posmatramo kao jednu celinu. Ali moguć je i suprotan scenario – da države počnu da se nadmeću za kontrolu nad informacijama ili tehnologijom koja bi mogla stići iz svemira.

Upravo zato bi prvi pravi kontakt sa vanzemaljskom inteligencijom verovatno promenio mnogo više od astronomije. Promenio bi način na koji gledamo politiku, religiju, nauku, ljudsku istoriju i možda samu ideju o tome šta znači biti čovek.