Pevačica je svoju životnu ljubav upoznala sa 12 godina i nikada nije poljubila drugog muškarca: O njihovoj romansi se godinama priča

Kanadska muzička zvezda je tokom emotivnog povratničkog koncerta briznula u plač, poručivši obožavaocima da je konačno ispunila obećanje i ponovo stala na scenu.

Slavna pevačica nastupila je u subotu u dvorani Plenitude, čime je zvanično započela seriju koncerata u francuskoj prestonici. Bio je to njen prvi samostalni koncert nakon gotovo šest godina pauze i višegodišnje borbe sa ozbiljnom bolešću.

„Neverovatno je što smo svi ponovo zajedno. Dala sam obećanje – obećala sam da ću se vratiti i ponovo stati na scenu. Evo me, pevam za vas i pevam za sebe. Hvala vam od srca na podršci i strpljenju. Sve što jesam, jesam zahvaljujući vašoj ljubavi“, poručila je Selin publici.

Nakon što je izvela prvu pesmu „On ne change pas“, priznala je koliko je put do tog trenutka bio težak.

„Moram priznati da je put bio trnovit. Putovanje je trajalo duže nego što se očekivalo, uz neplanirana zaustavljanja usput. Ali izdržala sam. Blagi zrak svetlosti u daljini, duboko u planinama. Verovala sam u njega. I evo ga. Sunce – sunce je tu. Sunce je tačno ispred mene“, rekla je.

Nastup je trajao više od dva sata i 20 minuta, a publika je imala priliku da čuje neke od najvećih hitova njene višedecenijske karijere, među kojima su „The Power of Love“, „Because You Loved Me“, „Pour que tu m'aimes encore“, „All By Myself“, „I'm Alive“ i nezaobilazna „My Heart Will Go On“.

Ovaj koncert imao je posebno značenje jer je iza jedne od najuspešnijih pevačica svih vremena period tokom kojeg je bilo neizvesno da li će ikada više moći da nastupa. U decembru 2022. godine Selin je saopštila da joj je dijagnostikovan sindrom ukočene osobe, retko neurološko oboljenje koje izaziva ukočenost mišića i bolne grčeve. Bolest je uticala i na njeno kretanje i pevanje, zbog čega je otkazala turneju „Courage“.

Ipak, povratak pred publiku samo je još jedno poglavlje životne priče obeležene ogromnim uspesima, ali i teškim gubicima i borbama.

Selin Mari Klodet Dion rođena je 30. marta 1968. godine u Šarlemanju u Kvebeku kao najmlađe od čak četrnaestoro dece. Odrasla je u skromnoj porodici, u kojoj je muzika bila sastavni deo svakodnevice.

Još kao devojčica znala je čime želi da se bavi. Prvi put je javno nastupila sa pet godina, na venčanju svog brata, a kasnije je sa braćom i sestrama pevala u malom piano-baru svojih roditelja.

Sa samo 12 godina, zajedno sa majkom Terezom i bratom Žakom, napisala je svoju prvu pesmu „Ce n'était qu'un rêve“. Snimak je dospeo do muzičkog menadžera Renea Anželila, čoveka koji će promeniti ne samo njenu karijeru već i čitav njen život.

Rene je bio toliko impresioniran njenim glasom da je odlučio da od nje napravi zvezdu. Verovao je u nju do te mere da je založio sopstvenu kuću kako bi finansirao njen prvi album „La voix du bon Dieu“. Album je postao hit u Kvebeku, a tinejdžerka iz velike i skromne porodice ubrzo je počela da osvaja publiku daleko izvan rodnog kraja.

„Ja sam počela da pevam, a on je počeo da plače. U tom trenutku sam znala da sam odradila svoj posao“, svojevremeno je Selin opisala njihovu prvu audiciju.

Već početkom osamdesetih nizali su se uspesi, a 1988. godine stigao je jedan od najvažnijih trenutaka njene rane karijere. Predstavljajući Švajcarsku sa pesmom „Ne partez pas sans moi“, Selin je pobedila na Evroviziji.

Želela je, međutim, mnogo više. Inspirisana Majklom Džeksonom, odlučila je da nauči engleski i pokuša da osvoji američko tržište. Povukla se na nekoliko meseci iz javnosti, usavršavala engleski, radila na svom imidžu i pripremala se za međunarodnu karijeru.

Početkom devedesetih probila se i na anglofonom tržištu, a saradnja sa Pibom Brajsonom na pesmi „Beauty and the Beast“ donela joj je prvi Gremi. Usledili su albumi koji će je pretvoriti u jednu od najvećih svetskih muzičkih zvezda.

Dok je njena karijera vrtoglavo napredovala, odnos sa Reneom prerastao je iz profesionalnog u emotivni. Njihova veza privlačila je pažnju zbog činjenice da je on bio 26 godina stariji od nje. Godinama su svoju ljubav čuvali daleko od očiju javnosti, a Selin ju je konačno javno potvrdila početkom devedesetih.

Venčali su se 17. decembra 1994. godine u bazilici Notr Dam u Montrealu, a raskošna ceremonija prenošena je na kanadskoj televiziji.

„Neka ljudi pričaju o nama šta god požele. Mi se volimo i volećemo se večno“, govorila je Selin.

Devedesete su istovremeno postale period njenog najvećeg profesionalnog uspeha. Album „Falling into You“ iz 1996. godine doneo joj je Gremi za album godine, a samo godinu dana kasnije objavila je „Let's Talk About Love“.

Na tom albumu našla se pesma koja će zauvek ostati vezana za njeno ime – „My Heart Will Go On“, ljubavna tema iz filma „Titanik“. Pesma je osvojila svetske top-liste i postala jedan od najprepoznatljivijih hitova u istoriji pop muzike.

Ali dok je Selin osvajala svet, njen privatni život postajao je sve teži. Reneu je krajem devedesetih dijagnostikovan rak, zbog čega je pevačica odlučila da napravi pauzu i posveti se suprugu i porodici.

Nakon dugogodišnjih pokušaja da postanu roditelji i lečenja neplodnosti, Selin je 2001. godine rodila njihovog prvog sina Renea-Šarla. Godine 2009. doživela je spontani pobačaj, a nakon još nekoliko pokušaja vantelesne oplodnje 2010. godine rodila je blizance Edija i Nelsona.

U međuvremenu se vratila muzici i nastavila da obara rekorde. Njena višegodišnja rezidencija u Las Vegasu postala je jedna od najuspešnijih u istoriji, a Selin je učvrstila status jedne od najvećih koncertnih zvezda svoje generacije.

Ipak, porodična sreća ponovo je prekinuta bolešću.

Reneu se rak vratio, a Selin je 2014. godine ponovo obustavila poslovne aktivnosti kako bi bila uz njega. On ju je, međutim, ohrabrivao da nastavi da peva.

Rene Anželil preminuo je 14. januara 2016. godine posle duge borbe sa rakom. Imao je 73 godine. Sahranjen je u bazilici Notr Dam u Montrealu, istoj crkvi u kojoj se par venčao više od dve decenije ranije.

Samo dva dana kasnije, na dan kada bi Rene slavio rođendan, Selin je doživela još jedan udarac – njen brat Danijel takođe je preminuo od raka.

Pevačica je nastavila dalje, ali nikada nije skrivala koliko je gubitak supruga promenio njen život. Rene nije bio samo njen životni partner već čovek koji je još dok je bila devojčica poverovao u njen talenat i decenijama vodio njenu karijeru.

Nakon njegove smrti vratila se nastupima, snimila nove pesme i nastavila turneje. Album „Courage“ iz 2019. godine stigao je do prvog mesta američke Billboard 200 liste, čime je još jednom pokazala da njena karijera, gotovo četiri decenije nakon početka, nije završena.

A onda je usledila nova životna borba.

Početkom 2022. godine otkazala je nastupe zbog teških grčeva mišića, a u decembru iste godine javnosti je saopštila da boluje od sindroma ukočene osobe. Bolest je uticala čak i na njene glasne žice, a Selin je kasnije otkrila da se sa neobjašnjivim simptomima borila godinama pre nego što je konačno dobila dijagnozu.

Njenu borbu javnost je mogla da vidi i u dokumentarnom filmu „I Am: Celine Dion“, objavljenom 2024. godine.

Ipak, Selin nije odustajala od želje da ponovo zapeva.

Veliki trenutak dogodio se 26. jula 2024. godine, kada se pojavila na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu. Sa Ajfelovog tornja izvela je „Hymne à l'amour“, što je bio njen prvi javni nastup nakon četiri godine.

Bio je to prvi nagoveštaj onoga što će uslediti.

Na svoj rođendan, 30. marta 2026. godine, najavila je koncertnu rezidenciju u Parizu. Interesovanje publike bilo je ogromno, a milioni obožavalaca pokušali su da dođu do ulaznica. U međuvremenu je objavila i novu muziku, uključujući pesme „Dansons“ i „Bonjour, pardon, merci“.

A onda je, nakon godina bolesti, neizvesnosti i mukotrpnog rada na svom glasu, ponovo izašla pred publiku.

„Obećala sam da ću se vratiti“, rekla je pred publikom.