Bila primorana da se odrekne Rusije: Otac otkrio najveću grešku, šokirao ga jedan papir, a trauma iz Amerike je sve promenila

Ribakina je osvojila tri od četiri grend slema, osvojila je oba na betonu ove godine i u ovom trenutku joj nedostaje samo Rolan Garos da kompletira grend slem. Oba puta je u finalu ove godine bila bolja od Arine Sabalenke koja predstavlja Belorusiju, a nije poput Marije Šarapove odlučila da nastupa pod zastavom Rusije.

Elena je 2018. godine odlučila da promeni državljanstvo i da se odrekne Rusije. Sve je možda moglo da bude drugačije.

"Da sam bio malo uporniji sa teniskim savezom Rusije (FTR) možda bi se nešto i desilo, mislim da sada i oni žale zbog toga. Da su pokazali više entuzijazma, želje, možda bi se nešto ostvarilo, nisu iskoristili svoje šanse. Slažem se sa čuvenim Šamilom Tarpiščevim da Rusija ima previše talentovanih igrača i da je nemoguće svima pomoći. On je tada bio predsednik FTR-a i uradio je dosta toga dobrog. Međutim, mnogi su ostali ostavljeni na cedilu, nije se iskoristila prilika", rekao je otac Andrej.

Bilo je tada veoma dobro poznato koliki je talenat, pa je Teniski savez Rusije poslao ugovor. On je, blago rečeno, potpuno zatekao Andreja i suprugu.

"FTR mi je poslao ugovor za Lenu. Pogledao sam ga i rastužio sam se. Da ne dužim, poenta tog ugovora bila je 'nema novca, ali izdržite'. Pokušali su da uguraju svoje trenere da rade sa njom, iako je ona tada već imala trenera Stefana Vukova i hteli su da ona postane njihov projekat. Legendarni Jevgenij Kafeljnikov je video Lenu i napisao je na društvenim mrežama 'Zapamtite njeno ime'. Tako da je potencijal bio vidljiv svima. Nisam uvređen, donete su odluke. Rekao sam joj jednom prilikom da ima izbor da ide u školu ili da postane gladijator. Jer je profesionalni sport na vrhunskom nivou kao da si gladijator. Izabrala je to."

Pojasnio je da Elena nije ljuta na Rusiju, te da ima drugačije razmišljanje od njega.

"Ona je potpuno drugačija osoba od mene, možda sam ja taj koji se ljuti i koji je zlopamtilo. Nervira me što je neko bio pred njihovim nosom do 19. godine i nisu je cenili. Vidite kako se to završilo. Onda su Kazahstanci stupili u kontakt sa nama. Ne znam da li bi njena karijera propala da nije bilo njih ili ne, ko zna kakav bi put bio. Ono što znam jeste da smo njena majka i ja više vezani za domovinu, Lena nije takva. Kad je imala 13 godina i kad je igrala na Rolan Garosu, ja sam bio impresioniran, rekao sam joj 'Lena, možeš li da zamisliš, ti si Ruskinja koja igra u Parizu protiv Australijanke'. Smireno mi je odgovorila i pitala me šta je to tako posebno. Za nju je sve to bilo normalno, a za nas rođene u Sovjetskom savezu je to bila fantazija toliko dugo."

Istakao je i kako se odnos igračica prema njoj menjao dok je napredovala.

"Ćerka je podelila jedan detalj sa nama iz tog perioda. Kada je ušla u Top 100, neke devojke, ne one iz Rusije, već neke druge. Bile su ljubomorne. Kada je bila između 200. i 300. mesta, bili su sjajni prema njoj, čim se probila počeli su da je gledaju drugačije. Zato se nadam da nju uspeh neće promeniti."

Prisetio se jednog finala protiv Olge Danilović i činjenice da je Ribakina u tom trenutku svuda išla sama.

"Do 18. godine je išla sama svuda. Pamtim da je igrala finale jednog turnira da li u Turskoj ili Hrvatskoj, ne sećam se. Igrala je protiv Olge Danilović, mi smo bili kući i čekali poziv. Tri sata smo čekali i onda se Lena javila i rekla da je pobedila. Jednostavno, nismo mogli da putujemo. I supruga i ja smo mogli da uzmemo odmor tri-četiri puta tokom godine, ne više od toga. Tako smo trošili slobodne dane. Sve zbog finansija, nismo imali dovoljno para i sve to je na nju uticalo."

Sve se promenilo nakon jedne diskvalifikacije. Otišla je sama na US Open, onesvestila se na juniorskom turniru, a onda su organizatori odlučili da je diskvalifikuju. Nije dobila nikakvu podršku ni od koga.

"Taj momenat je bio baš stresan za nas. Tada smo njena majka i ja odlučili da nikada više nigde neće putovati sama i da ako ne nađemo novac, da će da se povuče iz tenisa. Njen nivo hemoglobina je odjednom pao, onesvestila se. Tada su je diskvalifikovali i bili smo ljuti zbog te odluke, jer je baš želela da igra. Ali, sada shvatam koliko su bili u pravu i koliko je to bila dobra odluka. Dodatni problem je bio što joj niko od predstavnika ruskog teniskog saveza tada nije pomogao, u tim teškim momentima. Dobila je posle toga ponude od nekih univerziteta iz Amerike i Kanade, mene su privukle neke od tih ponuda, ali nije otišla tamo. Izabrali smo Kazahstan, prvenstveno zbog njihovog odnosa prema nama, osetili smo se slobodno. Ni u jednom momentu je nisu oslovljavali kao 'projekat' ili nešto slično, već su objasnili da rade na razvoju tenisa i to nas je privuklo."