Psi znaju da li smo srećni, tužni ili uplašeni i dovoljno je da nas pogledaju: Snimci mozga otkrili kako nas "čitaju"

Tim sa Univerziteta u Beču proučavao je kako pseći mozak reaguje kada životinje gledaju ljudska lica koja pokazuju sreću, tugu, bes ili strah. Rezultati objavljeni na naučnom portalu "iScience" su pokazali da posebno snažno reaguju na srećna lica.

U prvom delu istraživanja naučnici su snimali mozak osam pasa dok su gledali fotografije nepoznatih ljudi sa srećnim ili neutralnim izrazom lica. Kada bi psi videli nasmejano lice, pojačavala se aktivnost u delovima mozga povezanim sa nagradom i složenijom obradom informacija.

Posebno je bio zanimljiv kaudatni nukleus, oblast mozga koja je i ranije povezivana sa prijatnim iskustvima kod pasa, poput hrane, pohvale ili mirisa poznate osobe.

To sugeriše da srećan ljudski izraz za psa nije samo vizuelni signal, već nešto što može da ima i pozitivno emocionalno značenje.

U drugom delu eksperimenta 12 pasa gledalo je lica ljudi koji su bili srećni, ljuti, uplašeni ili tužni. Reakcije mozga nisu bile iste za sve emocije, ali su naučnici ipak uočili različite obrasce aktivnosti kada su psi gledali negativne izraze.

Drugim rečima, psi ne primećuju samo da se nešto na našem licu promenilo. Njihov mozak na različite emocije reaguje na različite načine.

To je posebno zanimljivo jer psi i ljudi nemaju blisko zajedničko evolutivno poreklo kao ljudi i primati. Njihova sposobnost da nas „čitaju“ najverovatnije se razvijala tokom hiljada godina pripitomljavanja i zajedničkog života sa ljudima.

Ipak, istraživači upozoravaju da psi emocije ne procenjuju samo na osnovu lica. U obzir uzimaju i ton glasa, govor tela, miris i situaciju u kojoj se nalaze.

Studija je imala i ograničenja. Učestvovao je mali broj pasa, a većina su bili border koliji, rasa poznata po inteligenciji i sposobnosti da prati ljudske signale. Zbog toga još nije jasno da li sve rase na isti način obrađuju ljudske izraze lica.

Psi koji su učestvovali u eksperimentu morali su i posebno da budu obučeni da potpuno mirno leže u MRI uređaju. U istraživanju su učestvovali dobrovoljno i mogli su da izađu iz skenera u bilo kom trenutku.

Naučnici sada žele da bolje istraže kako psi kombinuju lice, glas, pokrete i mirise kada pokušavaju da razumeju šta ljudi osećaju.

Za vlasnike pasa zaključak ipak zvuči poznato: kada vam se čini da vas pas „čita“, vrlo je moguće da je upravo to i radio.