Dosije Belivuk (1): Kako je Velja postao huligan s Banjice

Izuzetno teške porodične prilike, nemaština, ratovi i sankcije, a potom i porodična tragedija, obeležile su detinjstvo Veljka Belivuka. U večernjim satima 13. februara 1995. godine Voždovcem je odjeknula snažna eksplozija. Nebojša Belivuk, Veljkov otac, aktivirao je eksplozivnu napravu u porodičnom stanu na šesnaestom spratu zgrade gde je živeo.Stan je bio u potpunosti razoren, a iza eksplozije ostala su tela Belivukovog oca Nebojše, majke Branke i bake Mirjane Mladenović. Nebojšin tast i svastika bili su povređeni, a u stanu pored nalazio se tada devetogodišnji Veljko i još jedno dete, koji su čudom ostali nepovređeni.Ovako teška životna tragedija i loše životne prilike, isterale su Belivuka na ulicu, mesto gde je veliki broj njegovih vršnjaka tražio spas. Njegov razvoj na ulici bio je tipično "školski" a navijačku karijeru započeo je na tribini FK Rada na Banjici u "Junajted Forsima". Uz tribinu, neizostavno je išao i kriminal, a važio je za osobu koja nije prezala ni od čega, ali je poštovala hijerarhiju i pravila "ulice".

Uglavnom se snalazio sitnim poslovima, a potom je počeo da radi i kao radnik obezbeđenja. Svoju "karijeru" na splavovima brzo je razvio, pa je u jednom trenutku postao i šef obezbeđenja.U jedinom interjvuu koji je Belivuk dao novinaru nedeljnika "Newsweek", Vojislavu Tufegdžiću, novembra 2016. godine, Belivuk je rekao: "Kad god sam bio privođen, bilo je to zbog posla koji radimo u obezbeđenju klubova"."Tamo su bili ti sukobi, ovako se to nikada nije desilo. Ma znate šta, našem čoveku možete da priđete i najljubaznije ga zamolite da nešto ne radi i u najboljem slučaju će vam reći ružnu reč. A ja, kakav god da sam, imam tu kulturu da se svakom ko je stariji obraćam sa ‘vi’. Kad ste fini, ljudi to često zloupotrebe. Radio sam s momkom koji je viši od mene, istetoviran, pa kad on opomene ljude na ponašanje, oni se smire. Kad ja to uradim, oni mi nešto loše kažu. A kratak mi je fitilj. Baš kratak", govorio je Belivuk o svom radu na splavovima.Koliko je Belivukov fitilj bio kratak pokazaće se oktobra 2007. godine, kada je kao šef obezbeđenja ispred splava "Blejvoč" pretukao maloletnog Bojana M. i Darka D. koji su pokušali da proslave rođendan na splavu "Blejvoč".Obezbeđenje im nije dozvolilo da uđu, došlo je do rasprave, a onda i tuča, a potom i pucnjave. Optužen je godinu dana kasnije za ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno nošenje oružja, ali nakon što su oštećeni promenili iskaz, a optužba za oružje zastarela, osuđen je prvostepeno 2015. godine na pet meseci i 15 dana zatvora za nanošenje teških telesnih povreda. U martu 2016. godine ovu odluku je potvrdio i Apelacioni sud. Pošto mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, kaznu je do dana izricanja presude već bio odslužio.Za ovaj incident, javnost će saznati tek u maju 2016. godine, kada su novinari Cins-a otkrili da je Belivuk osuđivan.Međutim, jedan događaj ispostaviće se kao bitan za pravac kretanja "karijere" Veljka Belivuka.U Beogradu je u septembru 2009. godine ubijen navijač Tuluza Bris Taton. Južna tribina nakon ubistva bila je „desetkovana“ jer je nekoliko viđenijih vođa sa juga bilo uhapšeno, dok su drugi pobegli iz zemlje. Tribinu su ubrzo počeli da potresaju nemiri i sukobi više frakcija, koje su se međusobno borile za prevlast, što im je automatski obezbeđivalo i primat u drugim aktivnostima.Od sredine 2010. godine „Zabranjeni“ i „Alkatraz“, kojim je Đorđe Prelić upravljao iz bekstva nakon ubistva Francuza, otpočeli su međusobni rat, koji im je u narednim godinama zapečatio sudbinu.Sukobi su dostigli vrhunac nakon obračuna na Novom Beogradu kada je ubijen Ivan Perović (20).Rat suprostavljenih Partizanovih navijačkih grupa je tad kulminirao, a nastavljen je čak i na 141. večitom derbiju. Sat vremena pre početka utakmice pripadnici „Alkatraza“ krenuli su ka istoku, gde su bili smešteni „Zabranjeni“.Došlo je do masovnog razmenjivanja stolica, baklji i topovskih udara, a veće incidente sprečila je žandarmerija.U tim momentima velikih previranja i sukoba na južnoj tribini, pojavio se i Belivuk. U ranije pomenutom intervju, Belivuk je rekao i da se sa Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi, ubijenim vođom navijača, družio tada već intezivno šest meseci, jer su se "skapirali".

Belivuk je "kvalitete" svoje ekipe i sebe pokazao i posebno kao akter demoliranja kafića „Holivud“ na Karaburmi u vlasništu Aleksandra Vavića, u decembru 2013. godine, sa kojim je u međuvremenu ušao u sukob.U izveštaju policije navodilo se da je Belivuk kasno popodne tog dana automobilom došao u balon za fudbal u kojem se odigravao turnir između Partizanovih navijača, u beogradskoj opštini Palilula.Ušao je i pozdravio se sa nekoliko ljudi, između ostalog, sa Borisom Karapandžićem i Aleksandrom Savkovićem.Belivuk je od Savkovića i Karapandžića saznao da se u balonu dogodila tuča, da bi potom pozvao Velibora Srećkovića i rekao mu da treba da dođe do Karaburme u vezi nekog posla.Belivuk je izašao iz balona sa ostalim navijačima Partizana i odvezao se do Karaburme, uz pratnju još dva vozila. Kada im se na Karaburmi pridružio Srećković, svi zajedno odlaze do kafića „Hollywood“ u ulici Pere Ćetkovića.Iz četiri vozila izašlo je oko 15 muškaraca, među kojima su bili Belivuk, Savković, Karapandžić, Aleksandar Vučeljić i Stevan Petrović. Većina ih ulazi u kafić i uništava inventar, dok Srećković ostaje napolju. Prema izveštaju policije, par minuta po demoliranju muškarci izlaze iz kafića, sedaju u vozila i udaljavaju se.Inače, u razgovoru koji je pomenutom nedeljniku dao, a koji je ujedno i njegov jedini intervju, objasnio je kako je postao najuticajniji navijač na južnoj tribini."Na južnoj tribini je bio neki sukob koji nisu mogli da reše, tadašnji “Alkatrazi”. Mi smo tu došli kao njihova zaštita. Međutim, s vremenom klupko počinje da se odmotava i mi shvatimo da uopšte nije ispravno to što rade. Tada odlučujemo da uzmemo stvar u svoje ruke. Ušli smo u otvoren sukob s tim nebitnim Vavićem, koji je prethodno ovde predstavljao strah i trepet. Od njega navijači nisu smeli ništa, maltretirali su ljude na tribini, igrače privatno, otimali im pare i tako dalje. (...) Neću ja da dolazim i da branim te neke takve za dnevnicu, a oni da muzu sve živo odakle mogu. I s vremenom, spontano, dođe do toga da se ceo jug okrene prema nama i prihvati nas kao vođe", objasnio je Belivuk kako je postao jedna od najbitnijih figura na jugu, mesec dana nakon što je ubijen Stanković, zvani Sale Mutavi.BONUS VIDEO: Sve žrtve Belivukovog klana

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortizrtveklanabelivukdsispravka-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2359996"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram