11
Igor Milošević, serijski silovatelj povratnik, već nedelju dana je na slobodi, a viđen je kako luta po gotovo svim naseljima Beograda zbog čega su brojni građani uznemireni. Primećen je u istoj odeći, korisnici društvenih mreža javljaju kako ga viđaju da spava po parkovima, bez dokumenata, te se stiče utisak kao da su građani prepušteni sami sebi.
Javnost se danima opravdano pita da li postoji institucionalno rešenje povodom slučaja silovatelja, ili će žene biti prinuđene da nose sa sobom elektrošokere ili biber sprejeve.
Penzionisana pukovnica Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Slavica Radovanović, u razgovoru za list Nova objašnjava koje je sve korake trebalo da preuzme država povodom pomenutog slučaja i to neposredno pre njegovog puštanja na slobodu.
„Prvo gde država treba da reaguje to je u visini odmeravanja kazne. Takođe, mislim da za takve ljude koji čine teža krivična dela kao što je silovanje nema mesta da se oni ranije puste na slobodu ili da se puštaju za vikende kući. Za vreme boravka u zatvoru trebalo bi da se sa njima radi, da se pristupi procesu resocijalizacije. Prema nekim mojim saznanjima, sa većinom tih ljudi stručnjaci ne razgovaraju“, počinje priču za Novu Radovanović.
Ističe da je u slučajevima silovatelja, pa tako i u Miloševićevom, ključna uloga Centra za socijalni rad (CRSR).
„Nakon izlaska iz zatvora ti ljudi bi trebalo da budu pod kontrolom, ne samo policije, već i Centra. Na kraju, trebalo bi da se uradi procena da li je došlo do poboljšanja i da li je osoba shvatila težinu izvršenja krivičnog dela. Zaštitnici ljudskih prava ne smatraju da ime silovatelja treba da bude javno obelodanjeno, ja ipak mislim da treba. Ako se objavljuje ko je žrtva i celo njeno porodično stablo, mislim da treba da imamo javni registar silovatelja i pedofila. Treba da se misli prvo o bezbednosti žrtve, a ne o osobama koje su spremne da ponove ovakvo krivično delo“, priča Radovanović.
Tokom jučerašnjeg dana u medijima se pojavila informacija da je načelnik PU Beograd, Veselin Milić, izdao naređenje da policija konstantno prati Miloševića. Ipak, ta mera ne može da traje večno, a i upitno je koliko je to pravo rešenje za pomenuti problem.
Shodno tome, opravdano se postavlja pitanje da li je država sposobna da se izbori sa silovateljima povratnicima, a nakon što oni odsluže dug državi, odnosno svoje zatvorske kazne.
Po društvenim mrežama navodi se da Milošević navodno nema adresu stanovanja, te da ne poseduje čak ni lična dokumenta.
„On, po Ustavu, ima pravo na lična dokumenta. Ako takvo lice izlazi, ustanova gde je bio treba da kontaktira nadležni CZSR prema mestu gde će on živeti. Oni treba da ga zbrinu, to jeste njihova nadležnost. Treba da naprave individualni plan i pre nego što on izađe na slobodu“, priča Radovanovićeva.
Ipak, koliko je ovo prisutno u praksi, naša sagovornica kaže da, nažalost, to nije čest slučaj.
Pročitajte još:
„Imaju obavezu, ali nemaju praksu. Oni se brane da nemaju informaciju, da nisu znali… Treba neko da ih obavesti, ali ako je lice izvršilo takvo delo, oni treba da vode evidenciju i da kontaktiraju ustanovu u kojoj se on nalazi. Sa druge strane i ustanova ima tu praksu i mora da obavesti CZSR. Praksa je pokazala su brojni povratnici ljudi koji nemaju gde da budu, te izvrše krivično delo da bi se vratili u zatvor. Odvikli su se od života na slobodi, ciljano vrše krivično delo kako bi se vratili u zatvor“, objašanjava Radovanović.
Podsetimo, Milošević je čak tri puta bio u zatvoru, a kad god bi izašao je ponavljao krivična dela silovanja i razbojništvo. U pitanju je osoba koja je gotovo ceo život provela u zatvoru, a nažalost postoji velika šansa da on krivično delo ponovi.
„Pitanje je da li ima šta da jede uopšte. Taj čovek je spreman na sve, ne mogu da tvrdim da je spreman opet na silovanje, ali sigurno može nešto da uradi. Pustiti nekoga iz zatvora, a da on nema gde da ide, to je veliki propust sistema. Gradski CZSR treba da mu omoguće privremeni boravak, ne sme se dozvoliti da taj čovek luta“, tvrdi nekadašnja pukovnica i dodaje:
„Ključni momenat je na Ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija gde je bio, kao i CZSR. On ne bi smeo da se pusti ako pre toga nisu urađene pripremne radnje. Ako nema prebivalište zove se Gradski sekretarijat Centra za socijalni rad, a onda se odredi teritorijalni Centar koji će da ga zbrine i radi sa njim i naravno teritorijalna policijska stanica koja će pratiti to lice.“
Zbog slučaja serijskog silovatelja, među građanima se povela diskusija o tome šta smeju posedovali u slučaju napada. Po zakonu, građani kod sebe smeju imati biber sprej ili elekrošoker, ali ih smeju upotrebiti jedino u slučaju odbrane.
List Nova uputio je pitanja Centru za socijalni rad kako bismo proverili da li su obavešteni o Miloševićevom slučaju. Ističu da je nadzor bivših zatvorenika posao policije.
„Većina bivših zatvorenika se po izlasku iz zatvora nađe u teškoj situaciji i da bi im se pomoglo u resocijalizaciji mogu se obratiti institucijama koje bi im mogle biti podrška u daljem uključivanju u porodičnu i socijalnu sredinu iz koje su izašli kao i radi materijalne podrške i uključivanja u proces rada.
Zavisno od potreba bivših zatvorenika, odnosno problema sa kojim se suočavaju, centar reaguje u okviru svojih mogućnost – materijalno u vidu jednokratne novčane pomoći (Neretko se dešava da bivši zatvorenici nemaju važeća lična dokumenta pa je to prvo što moraju da urade), ukoliko je lice stambeno nezbrinuto, upućuje se u Prihvatilište za
odrasla i stara lica do trajnijeg rešenja problema, upućujemo ih i na druge institucije – zdravstvene, nacionalnu službu za zapošljavanje, itd.
Stručni radnik centra za socijalni rad ih prilikom razgovora obaveštava o svim pravima i uslugama kao i uslovima za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite i porodično pravne zaštite, u zavisnosti od toga da li su sami ili imaju porodicu i koliko je porodica materijalno obezbeđena i spremna da ih podrži u daljem uključivanju i u porodicu i u socijalnu sredinu.
Centar za socijalni rad ne vrši nadzor bivših zatovrenika i nema specijalizovane programe i tretmane namenjene bivšim zatvorenicima. Bezbednost i zaštita građana je delokrugu rada Ministarstva unutrašnjih poslova“, navodi se u odgovoru Centra za socijalni rad.
BONUS VIDEO: Veliko hapšenje pedofila po Srbiji – mamili decu preko interneta
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
