MonoNeon, poslednji basista koji je svirao sa Prinsom, stiže na Musicology Sessions

Musicology Sessions i BitefArtCafe ugostiće jednog od najoriginalnijih i najsmelijih muzičara savremene svetske scene, 12. Marta, prepoznatljivog po zvuku i vizuelnom identitetu, šarenoj, nekonvencionalnoj estetici koja svesno odbacuje norme i prati njegovu umetničku poruku slobode, individualnosti i izraza bez kompromisa.

MonoNeon je umetnik koji briše granice između žanrova, ali i između izvođača i publike. Njegova muzika nastaje na preseku fanka, džeza, hip-hopa, soula i slobodne improvizacije, ali ono što je čini jedinstvenom jeste osećaj potpune slobode, ritmičke, emotivne i izražajne. Njegovi nastupi nisu unapred definisani setovi, već živi, otvoreni muzički procesi u kojima se trenutak pretvara u kompoziciju.

Široj publici postao je poznat kao poslednji basista koji je sarađivao sa Prinsom, umetnikom koji je prepoznao njegovu hrabrost, nekonvencionalan pristup i snažan lični izraz. Nakon tog perioda, MonoNeon gradi samostalnu karijeru i status jednog od najuticajnijih basista nove generacije zbog tehničke virtuoznosti i potpuno drugačijeg pogleda na ulogu bas gitare u savremenoj muzici. Njegova filozofija sviranja počiva upravo na spontanosti i autentičnosti.

Tokom karijere sarađivao je sa brojnim velikim imenima svetske scene poput Prince, Nas, Ghostface Killah, Erykah Badu, Ne-Yo i Bootsy Collins. Pored saradnji gradi i bogatu solo diskografiju u kojoj se bavi ličnim, društvenim i identitetskim temama, kombinujući humor, introspekciju i eksperiment.

Tvoja muzika spaja džez, fank, eksperimentalne elemente i mikrotonalnost. Kako bi opisao svoj zvuk nekome ko te prvi put sluša?

Rekao bih im da je to neka vrsta fanka koji stalno preispituje sam sebe. Želim zvuk koji živi u pukotinama između srećnog i nelagodnog, između ispravnog i skoro ispravnog. U temelju su bluz i južnjački soul, a na vrhu eksperimentalne stvari.

U kom trenutku si shvatio da želiš da eksperimentišeš sa mikrotonalnom muzikom i šta te je prvobitno privuklo tom pravcu?

Kada je prostor između nota počeo da šapuće glasnije od samih nota, to su stvari koje sam naučio boraveći uz Davida Fiuczynskog. Primetio sam da razmak između tonova nosi više emocije nego sami tonovi. Mikrotonovi su mi delovali kao istina bez šminke, pomalo nelagodna i vrlo lična.

Bio si jedan od poslednjih basista s kojima je Prince svirao. Koja je najvrednija lekcija koju si naučio od njega?

Sviranje muzike sa Princeom zapalilo je u meni vatru koju ću zauvek nositi i koristiti dok sam ovde. Mnogo mi nedostaje Prince! Taj čovek mi je pružio toliko slobode dok sam bio s njim. Najvažnija lekcija koju sam naučio od njega bila je: „Veruj u sebe, bez obzira na sve!“

Poznat si i na YouTube-u po tome što kombinuješ viralne video-snimke sa bas linijama. Kako biraš šta ćeš „transformisati“ i šta ti taj proces pruža kreativno?

Pratim „slučajnosti“ i „greške“ koje mi već zvuče melodično. Internet haos krije ritam u sebi. Kada dodam svoj bas, ubacim malo harmonija i ritam, to je kao da trenutku dajem sećanje.

Tvoj modni izraz i vizuelni stil često su gotovo podjednako eksperimentalni kao i tvoja muzika. Koliko su vizuelna estetika i imidž važni za tvoju ukupnu muzičku priču?

Odeća mi je samo još jedan instrument. Boje vibriraju, naročito jarke boje, ćebasti i heklani uzorci imaju svoj šmek. Ako je muzika glasna, vizuali moraju da joj odgovore, to je taj fazon koji želim.

U nekim intervjuima si pominjao konceptualnu umetnost i dadaizam. Kako ti ti uticaji oblikuju pristup muzici i nastupima?

Dadaizam mi je pokazao da je logika opcionalna. Konceptualna umetnost me naučila da ideja može biti glasnija od samog zvuka. A ponekad je konfuzija najčistija istina, obožavam da budem u tom prostoru.

Ovo ti je prvi put u Srbiji i prvi put u Beogradu. Kakva očekivanja imaš od naše muzičke scene i publike?

Ne očekujem ništa, ali verovatno očekujem malo radoznalosti, da se uši i mozak stalno njišu napred-nazad. Svaki koncert je druga priča. Ako ponovim isto, promašio sam poentu.