Ritual Norvežana od kojeg sam se sledila: Gledala sam ih u centru Osla šta rade na -12 i nije mi bilo dobro

Ovog februara vratila sam se u Oslo na jedan dan, samo u prolazu do malog norveškog grada, ali - bila je to prilika da nakon moje letnje skandinavske ture vidim kako izgleda u zimskom periodu. Grad se beleo, vetar je šibao, bio je "debeli minus", ali ljudi su normalno cirkulisali - kod njih to nije vanredno stanje. Inače, tog je dana bilo -12, ali činilo mi se toplije i lakše za disanje nego kad je +5 u Beogradu.

Međutim, scena na koju sam naletela na Oslofjordu me je baš zatekla - grupa mladih je po izlasku iz saune uskakala u more, za koje nisam proveravala koliko je ledeno, ali sam sigurna da je daleko od idealne temperature. Ali, njima je delovalo da je opušteno, ulazili su bez zadrške, ostajali da plivaju, kikoću se i igraju se u vodi, kao da je to najnormalnija zimska zabava.

Izgleda da i jeste, jer oni nisu bili jedini kupači na tom delu obale.

Dužinom šetališta preko puta čuvene Opere nanizane su saune-splavovi i, rekla bih, ceo ritual je prilično uobičajen. I nije rezervisan za sportiste ili avanturiste, niti samo za mlade - videla sam i starije ljude koji su uletali u vodu bez premišljanja.

Iz vrućeg u ledeno - ključni momenat sauna ugođaja u Norveškoj

"Sauniranje na norveški način" počinje standardnim zagrevanjem u sauni (u Norveškoj ih zovu "badstu"), uglavnom na temperaturama između 80 i 100 stepeni i uz umirujući miris drveta, ali nakon vremena provedenog na vrućini, ključno je da se ohladite. I to, ako pitate Norvežane, treba da uradite naglo, tako da šokirate sistem - uranjanjem u jezero ili fjord, a alternativno tuširanjem hladnom vodom.

Nakon nekoliko sekundi u ledenoj vodi, sledi pauza na hladnom vazduhu, pa povratak u saunu. Ciklus se obično ponavlja više puta, a veruje se da upravo kontrast između toplog i hladnog poboljšava cirkulaciju, jača imunitet i poboljšava raspoloženje.

Ideja nije samo fizičko "čeličenje", već i mentalni reset - suočavanje sa nelagodom, kontrolisano disanje i osećaj intenzivne prisutnosti u trenutku. Jednako važan aspekt je društveni - zimsko kupanje često je grupna aktivnost, pri čemu prijatelji zajedno prolaze kroz kratki šok, što dodatno jača osećaj zajedništva.

"Fjord dip" je zimski trend Osla

U poslednjih nekoliko godina, takozvani "fjord dip" postao je trend u Oslu, posebno među mlađim generacijama, međutim tradicija hladnog kupanja u Skandinaviji postoji mnogo duže. Razlika je u tome što je danas postao deo urbane kulture – nešto što se radi posle posla, sa prijateljima, uz pogled na svetla grada.

Jedan od simbola Osla jesu upravo plutajuće saune, koje sam ja videla, iz kojih posetioci mogu odmah ući u fjord, nakon grejanja uz peći na drva. Inače, "fjord dip" nije klasično plivanje. To je kontrolisano, kratko uranjanje u more, najčešće u trajanju od nekoliko sekundi do minut - cilj nije izdržljivost, već intenzivan kontrast.

Popularno mesto za zimsko kupanje u Oslu je i Sørenga Sjøbad, gradsko kupalište koje je živo tokom cele godine, čak i kada je voda ledena. Postoji direktan pristup Oslofjordu sa drvenih pontona, a okolina je uređena za boravak pored vode i hladno kupanje i uz saunu.

Iako naučna istraživanja daju različite rezultate kada je reč o dugoročnim efektima, mnogi redovni kupači tvrde da se posle ovog rituala osećaju energičnije, smirenije i otpornije na stres.

Sad mi malo žao što se nisam usudila da probam.

A o onome što jesam probala na putovanju Skandinavijom, ali i po drugim krajevima sveta - više ćete saznati ako zapratite stranicu Putničarenje na instagramu.