Na Balkanu otkriveno jezero toliko veliko da dovodi u pitanje naše razumevanje sveta

Jezero Neuron, smešteno u blizini granice Albanije i Grčke, nalazi se na dubini od 127 metara unutar pećine Atmos, u oblasti Vromonera. Uz pomoć LiDAR skeniranja i sonarnih merenja, tim istraživača iz Češke utvrdio je da je jezero dugačko 138,3 metra i široko 42 metra, sa zapreminom od oko 8.335 kubnih metara tople, mineralima bogate vode. To je impresivna količina vode skrivena od pogleda, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu International Journal of Speleology.

Ovakva otkrića menjaju naše razumevanje sveta ispod naših nogu. Ona pomažu naučnicima da bolje shvate kako se podzemne vode kreću, kako funkcionišu geotermalni sistemi i koliko su pojedini podzemni ekosistemi zapravo osetljivi.

Ovo nije hladna bara u turističkoj pećini. Sistem pripada onome što istraživači nazivaju speleogenezom sumporne kiseline, procesu u kojem vode bogate vodonik sulf idom tokom vremena oblikuju i preoblikuju pećinske strukture.

U oblasti Vromonera, topla voda izbija kroz pukotine u steni. Kada vodonik sulfid dođe u kontakt sa kiseonikom, nastaje sumporna kiselina koja nagriza krečnjak i doprinosi formiranju velikih podzemnih dvorana.

Merenja u pećini Atmos i okolnim pećinama pokazuju da je sistem i dalje aktivan. U vazduhu su registrovane koncentracije vodonik sulfida od oko 2 do 22 delova na milion u otvorenijim zonama, dok se temperatura vazduha u hidrotermalno aktivnim delovima kreće između 15 i 29 stepeni Celzijusa.

Samo jezero ima stabilnu temperaturu od 26 stepeni Celzijusa, a izvori koji napajaju dolinu imaju sličan hemijski sastav i temperaturu. Istraživači procenjuju da je ukupni protok izvora u oblasti Vromonera oko 200 litara u sekundi.

Ipak, jedno otkriće posebno iznenađuje. Moglo bi se pretpostaviti da se duboka termalna voda uzdiže sporo, gotovo lenjo. Međutim, eksperimenti sa trasiranjem boje pokazali su da se sistem ponaša kao visoko povezana vodovodna mreža.

Rad objavljen 2026. godine u International Journal of Speleology opisuje testove trasiranja u ovom pejzažu sumpornokiselinskih pećina i navodi da brzina protoka u sistemu Vromonera može dostići i do 30 kilometara dnevno.

Ista studija ukazuje da uski dovodni kanali, takozvani hranioci, za koje se ranije verovalo da dovode netaknutu dubinsku vodu, zapravo mogu sadržati mešavinu dubokih podzemnih voda i reciklirane vode iz viših pećinskih jezera.

U praktičnom smislu, to znači da ono što se dešava na površini, uključujući zagađenje i promene u korišćenju zemljišta, može kroz povezane kraške sisteme da putuje znatno brže nego što se pretpostavljalo.

Topli, sumporom bogati pećinski sistemi nisu samo geološke laboratorije. Oni mogu biti stanište neobičnih lanaca ishrane koji se oslanjaju na hemijsku energiju umesto na sunčevu svetlost i koji podržavaju guste populacije insekata i pauka.

Studija otvorenog pristupa objavljena u časopisu Diversity opisuje Sumpornu pećinu u istom kanjonu Vromonera kao 520 metara dugu hipogenu pećinu sa sulfidnim potokom i jezerom u blizini ulaza.

Navodi se temperatura vode od 27 stepeni Celzijusa, kao i da koncentracija vodonik sulfida u vazduhu može dostići i do 14 delova na milion u blizini snažnih emisija. Autori ističu da njihovi nalazi predstavljaju osnovu za planiranje mera zaštite.

Stručnjaci koji istražuju pećinske sisteme u regionu ukazuju i na konkretne rizike. U tehničkom izveštaju o pećinskom sistemu navodi se saradnja sa lokalnim vlastima i inicijativa da se hipogene pećine uključe u Nacionalni park Vjosa, uz upozorenje da bi izgradnja brane na grčkoj strani reke Sarandaporo mogla negativno da utiče na stanište Sumporne pećine.

I tu dolazimo do suštine. Čak i kada je jezero skriveno 127 metara ispod zemlje, ono je i dalje deo živog, dinamičnog pejzaža koji postoji iznad njega.

Izvor: N1