„Nikada nije bilo ovakvog prestiža“: Tramp otvorio prvi sastanak Odbora za mir, među prisutnima Orban, Osmani, Milei

Iako Tramp Odbor predstavlja kao „najprestižnije telo te vrste u istoriji“, deo zapadnih saveznika ostao je uzdržan. Većina NATO partnera odlučila je da ne pristupi formalno ovom telu, već da pošalje posmatrače, dok su pojedine evropske zemlje i Vatikan u potpunosti odbili učešće, uz poruku da međunarodne krize treba rešavati kroz postojeće institucije poput Ujedinjenih nacija.

Početak u Trampovom stilu

Sastanak je počeo sa zakašnjenjem, uz zajedničko fotografisanje lidera. Tramp je po ulasku u salu razmenio nekoliko reči sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, jednim od retkih evropskih lidera koji su lično prisustvovali skupu. Potom se rukovao sa nizom zvaničnika, među kojima su bili predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i argentinski predsednik Havijer Milei.

U obraćanju je Tramp najpre ponovio svoju tvrdnju da je tokom mandata „okončao osam ratova“, iako nije precizirao na koje sukobe misli. Priznao je da rat u Ukrajini i dalje traje, ali je naglasio da je Odbor za mir „bez presedana po prestižu i uticaju“.

„Nikada nije bilo ničega ni približno ovome“, rekao je Tramp, dodajući da su neke zemlje – posebno pojedine članice NATO – „pomalo lukave“ jer su odlučile da ne postanu punopravni članovi.

Veći deo govora posvetio je sopstvenim političkim uspesima, bez detaljnog objašnjenja kako će Odbor konkretno funkcionisati i koje mehanizme planira da koristi za rešavanje konflikata.

„Rat u Gazi je završen“

Govoreći o Bliskom istoku, Tramp je izjavio da je rat u Gazi „završen“, osim „manjih plamenova“ koji, kako je naveo, i dalje tinjaju u regionu.

„Prekid vatre je održan i svi preostali taoci, i živi i mrtvi, vraćeni su kući. Razmislite o tome“, rekao je američki predsednik.

Međutim, do sada nije izneo konkretan plan za dugoročnu stabilizaciju i obnovu razorene enklave, niti detalje o bezbednosnim aranžmanima koji bi garantovali trajni mir.

Kontroverzna lista gostiju

Među govornicima su, pored Trampa, državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, Trampov zet Džared Kušner i američki ambasador pri UN Majk Volc. Potpredsednik Džej Di Vens prisustvovao je fotografisanju, ali nije bio predviđen kao govornik.

Spisak međunarodnih učesnika izazvao je dodatne polemike. U Vašington su doputovali predstavnici Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, kao i lideri Kazahstana i Uzbekistana, ministar spoljnih poslova Turske i predsednik Rumunije. Posebnu pažnju privuklo je prisustvo Viktora Orbana i Havijera Mileija, dok su mnoge zapadne demokratije ostale po strani.

Tramp je tokom obraćanja otvoreno podržao Orbana pred predstojeće izbore u Mađarskoj, rekavši da ima njegovu „potpunu i bezrezervnu podršku“. Pohvalio je njegovu politiku prema migracijama i dodao da je i ranije podrška koju je dao Mileiju „pomogla da pobedi ubedljivo“, piše Gardijan.

Takve izjave dodatno su podgrejale kritike da Odbor za mir okuplja pre svega autoritarne i desničarske lidere, a manje tradicionalne zapadne saveznike.

Skepsa u Evropi

Italija, Poljska, Češka i Rumunija poslale su visoke zvaničnike, ali prema dostupnim informacijama samo je Mađarska pristala da bude punopravna članica Odbora. Francuska i Kanada su odbile učešće, dok je više evropskih zemalja poručilo da novo telo ne bi smelo da potkopa postojeće međunarodne strukture.

Među prisutnima su i kosovska predsednica Vjosa Osmani i albanski premijer Edi Rama.

Kritičari upozoravaju da bi paralelni diplomatski formati mogli oslabiti ulogu UN i dodatno fragmentisati međunarodni poredak. Tramp, međutim, tvrdi da upravo dosadašnji sistemi nisu uspeli da spreče ratove i da je potrebno „nešto novo i hrabro“.

Velike ambicije, malo detalja

Iako je prvi sastanak Odbora za mir okupio impresivan broj delegacija, ostaje nejasno kako će ovo telo donositi odluke, da li će imati stalni sekretarijat, budžet i pravno obavezujuće mehanizme, ili će ostati politička platforma pod snažnim uticajem Vašingtona.

Za sada je jasno da Tramp pokušava da Odbor pozicionira kao alternativni globalni forum za rešavanje sukoba – posebno na Bliskom istoku. Da li će ta inicijativa zaista doprineti stabilnosti Gaze ili će postati još jedna politička arena za promociju saveznika, pokazaće naredni meseci.