Zoran iz Gornjih Nedeljica sedam godina ne želi da proda svoju zemlju "Rio Tintu" već im poručuje: "Uzmite se u pamet i mičite se odavde dok još ima vremena"

Na pragu Gornjih Nedeljica, prolaznike "dočekuju" kuće bez crepova na krovu, ornoule i prazne. Kompaniji "Rio Tinto" prodali su ih neki od meštana. Ipak, ulazeći dublje u selo, život sve više buja.

Kada se skrene pored jedne od najvećih prodavnica u selu, stiže se do brvnare nasred velike poljane, tu je sedište Inicijative "Ne damo Jadar".

Nekoliko stotina metara dalje je seoska crkva Svetog Georgija, u čijem je dvorištu parohijski dom, a posed okružuje groblje.

Ispred crkve nas je sačekao Zoran Maksimović, meštanin Gornjih Nedeljica koji se već nekoliko godina opire kompaniji "Rio Tinto" ne želeći da ima proda njivu površine četiri i po hektara pod sojom, a koja ulazu u takozvanu industrijsku zonu rudnika. Sa oboda crkvenog dvorišta pokazuje ka svojoj, ali i njivi do njegove koja je već prodata.

"Da moja parcela ulazi u tu industrijsku zonu, prvi put sam saznao 2017. godinne. Došao je tada momak iz kompanije ’Rio Tinto’ i počeo da se raspituje. Baš te godine mi je otac preminuo. Taj čovek iz ’Rio Tinta’ rekao mi je da treba da ih prevedem na sebe, jer ako ih ne prodam njima, država će to uzeti kroz proces eksproprijacije i to po daleko nižoj ceni, nego što bi oni platili. Na svako moje konkretno pitanje, nikada nisu imali pravi odgovor", priča Maksimović.

Njegova njiva od četiri i po hektara je sada pod sojom. Tačno od nje bi u budućnosti mogla da krene zona sa prugom i gasovodom, gde bi u nastavku trebalo da bude - jalovina, odakle bi se iskopavao litijum.

"Moju njivu su procenili na 160 evra po hektaru, što je daleko manja cena od tržišne, ali mene njihove procene, kakve god da su, ne zanimaju. Kada sam im rekao da neću da prodam, zvali su me više puta i dosađivali. Rekao sam im da me više ne uznemiravaju", objašnjava Maksimović.

Prema postojećim informacijama, jalovište bi trebalo da bude tačno između reka Korenita i Jadar. Za upravo to područje meštani kažu da je plavno, odnosno da voda može da naiđe i izliju se reke. Sve to predstavlja dodatnu opasnost za širenje jalovine koja bi tu bila odložena.

U dvorištu crkve u kom smo razgovarali sa Zoranom, sahranjene su generacije meštana Gornjih Nedeljica, uključujući i pretke našeg sagovornika. Tu je i mesto koje je odredio za svoj počinak, odakle se simbolično pruža pogled na jadarsku dolinu.

"Tu su moji preci, tu hoću i ja da provedem večnost. Ova naša borba je pitanje razuma i civillizacijska stvar. Ovo je jedna katastrofa u najavi. Ono što mogu da im poručim je - Uzmite se u pamet i mičite se odavde dok još ima vremena", poručuje.

Svega nekoliko porodica u samoj zoni potencijalnog rudnika odolelo je da imanja i okućnice ne proda kompaniji "Rio Tinto". Reč je o domaćinstvima koje od drvene brvnare udruženja "Ne damo Jadar" deli uzak seoski put.

Sagovornik Nova.rs ističe da je umoran od brojanja koliko je ljudi iz Gornjih Nedeljica prodalo kuće i imanja, a koliko je uspelo da istraje u borbi da ostane na svojoj zemlji.

"Ima nekoliko kuća i jakih domaćinstava u toj zoni rudnika koja odolevaju prodaji. To su, na primer, dva brata koja rade u inostranstvu i nemaju nameru da bilo šta prodaju", naglašava.

Nakon razgovora sa našom ekipom, Zoran Maksimović sa sprema da polako sa aktivistima koji su do Nedeljica prepešačili 134 kilometara krene jo petnaestak kilometara do Loznice gde će se večeras održati protest protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra.