Za vreme pandemije građani se više informišu preko porodice nego preko medija

Društvo 29. okt. 202120:24
Podeli:
Foto: Shutterstock

Više od 70 odsto građana Srbije je tokom pandemije dalo primat ličnim kontaktima kao kanalima informisanja, pre svega porodici i prijateljima. Na drugom mestu su društvene mreže, a tek na trećem televizija, rezultati su CeSID-ovog istraživanja u okviru programa „Nova pismenost” koji sprovodi organizacija Propulsion u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).

U danima kada se obeležava globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti pod pokroviteljstvom UNESCO-a, podaci istraživanja ukazuju da se u proteklih godinu dana beleži blagi pad indeksa medijske pismenosti sa 3,91 na 3,88 (na skali do 6), što govori u prilog jačanju ličnih odnosa nauštrb poverenja u medijske sadržaje usled preplavljenosti različitim, zbunjujućim i kontradiktornim informacijama o koronavirusu i situaciji u zemlji.

S druge strane, indeks digitalne pismenosti raste, pa je tako sa 10,5 skočio na malo više od 11 (na skali do 15). To je i objašnjenje činjenice da su društvene mreže na drugom mestu na listi kanala informisanja ispitanika (67 odsto). Građani su bili prinuđeni da savladaju korišćenje različitih aplikacija i digitalnih alata tokom pandemije.

Kada je reč o temama koje građane najviše zanimaju, u samom vrhu su sport i politika, dok je i dalje aktuelna pandemija na petom mestu. Čak 59 odsto ispitanika navodi da želi da se informiše sve dok im to ne ometa svakodnevne obaveze, a populacija mlađa od 25 godina navodi da ih ne interesuju aktuelna dešavanja u zemlji i svetu.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da je proces medijskog opismenjavanja kompleksan, a da je za tumačenje sadržaja u medijskom prostoru potrebna razvijena čitalačka pismenost i sposobnost kritičkog mišljenja.

„Deca i mladi su veoma osetljiv auditorijum, a da bi postali kompetentni korisnici medija, osim ovladavanja tehnologijom, potrebno je da nauče da izgrade kritički stav. U tome je potrebna podrška, iskustvo i mudrost odraslih, kako roditelja tako i nastavnika. Kroz obrazovni sistem učenici u Srbiji imaju mogućnost da ovladaju osnovama medijske i digitalne pismenosti. Kroz planove i programe nastave građanskog vaspitanja i maternjeg jezika u osnovnim školama obrađuju se teme koje jačaju kapacitete učenika u sferi medijske pismenosti. Osim toga, kroz izborni predmet Jezik, mediji i kultura u gimnazijama se dodatno potencira obrazovanje u ovoj oblasti. Informatičku pismenost učenici, takođe, stiču u osnovnoj školi i to kroz predmete Digitalni svet u prvom i drugom razredu, a od petog do osmog razreda u okviru predmeta Informatika i računarstvo. Škola ima jasno definisanu obrazovnu ulogu i vaspitnu funkciju. Potrebno je da roditelji i škola, sinergijski rade na stalnom upoznavanju sa aktuelnim promenama u sferi digitalne tehnologije“, rekao je ministar Ružić.

„Medijsko i digitalno okruženje je kompleksno i ne postoji lako i brzo rešenje da ga odmah bolje razumemo i savladamo. Svima nama, bilo da smo roditelji, nastavnici, deca, državni službenici, influenseri ili novinari, treba u tome podrška, jer smo u stalnom procesu učenja. Ključ je u tome da razgovaramo i podstičemo kvalitetnu razmenu znanja među generacijama – između onih mlađih koji su digitalno spretni, ali im nedostaje životnog iskustva da prepoznaju valjane informacije i onih starijih koji lakše prepoznaju istinu, ali nemaju dovoljno razvijene digitalne veštine”, navodi Darko Soković, direktor programa Nova pismenost.

Podaci pomenutog istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana. Nalazi otkrivaju i uspešno prilagođavanje građana Srbije digitalizaciji i novim uslovima života izazvanim pandemijom. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.188 građana Srbije, uzrasta od 12 do 60 godina, naglašava Slađana Komatina, istraživačica CeSID-a.

Program „Nova pismenost” radi s građanima, medijima, kompanijama, obrazovnim sistemom, influenserima i državnom upravom kako bi se najbolje prakse medijske, informacione i digitalne pismenosti našle među temeljima savremenog i konkurentnog srpskog društva.

Bonus video: Deo Srbije u medijskom mraku – kako se informišu građani osuđeni na isključivo režimske kanale?

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar