Jelena Milenković iz Gadžinog Hana koja se već osam godina bori sa kancerom i leči na niškoj onkologiji podelila je ovih dana snimak toaleta u dnevnoj bolnici te klinike na kome se vidi da je toalet u užasnom stanju i da u česmi nema vode.
Jelena je u video klipu stanje u WC-u opisala kao „bogu plakati“, a za Novu.rs je kazala da je takvo stanje u čitavoj klinici u kojoj se leče najteži pacijenti.
„Zgrada u kojoj se nalazi dnevna bolnica i onkološke ambulante je u takvom stanju da ne može da se rekonstruiše. Najbolje je da se sruši do temelja. Ne znam ko je odlučivao da ostane u tom prostoru pored onolikog novog Kliničkog centra. Za ovih osam godina koliko se lečim tamo sređena je samo kancelarija direktorke, ništa drugo. Na klinici ne funkcioniše ni jedan toalet, ni slavina sa tekućom vodom, koja bi bar u 21. veku trebala da bude osnov higijene. Ne daj bože da postoji toalet papir ili ubrus tamo gde nesrećni pacijenti povraćaju i imaju dijareju posle terapije“, izjavila je Milenković i dodala da pacijenti na Klinici nemaju „osnovne ljudske uslove“.
Prema njenim rečima, u hodnicima Klinike za onkologiju nema dovoljno stolica za sve pacijente, a u dnevnoj bolnici nema dovoljno kreveta. Nema empatije, istakla je Jelena, ni prema prioritetnim pacijentima koji u hodnicima čekaju u bolovima i sa jaucima.
„Kada sam doktorku, kojoj su ostale još tri godine do penzije, jednom prilikom zamolila da primi preko reda pacijenta koji je stajao na štakama jer nema dovoljno stolica za sedenje u hodniku,a u sobama dnevne bolnice nema dovoljno kreveta, drsko je odgovorila da smo na klinici svi sa istim problemom i da moramo da čekamo svoj red. Plakala sam u hodniku po ko zna koji put, što zbog same sebe, što zbog ostalih nesrećnih sudbina“, kazala je Jelena.
Ona je dodala da svake nedelje ide po terapiju i susreće se sa krajnje neprijatnim situacijama. Onkološka klinika, dodala je, nema adekvatne igle, pa su medicinske sestre prinuđene da se snalaze sa onim koje imaju zbog čega su ruke pacijenata u modricama i podlivima, ali ih više od toga boli bahato i drsko ponašanje lekara.
„Doktorka koja nije htela da primi preko reda pacijenta na štakama, užasno je besna i neprijatna prema pacijentima. Ne smeš ništa da je pitaš jer je pitanjima ometaš dok kuca na tastaturi koju ne zna da koristi. Viče i baca papire bez razloga. Zadnji put mi je bacila dokumeta na pod“, izjavila je Jelena.
Prema njenim rečima, niškoj onkologiji nedostaje stručan kadar i savremeni aparati, tako da svako ko može sa juga Srbije, spas i lečenje traže u Beogradu, pošto su tamo skoncentrisani lekari, savremeni aparati i terapija.
„Mi u Nišu smo „zadnja rupa na svirali“, ali čini mi se da niko o tome ne govori. Hvala dragom bogu pa smo se bar mi žene onkološki pacijenti udružile i osnovale Udruženje žena obolelih od raka sa juga Srbije, jer samo zajedno možemo pomoći jedna drugoj, svojim iskustvima koje delimo u našoj grupi. Tamo doznajemo koji lekari su najbolji, koje terapije su inovativne, kako sprečiti razne nus pojave terapija i još mnogo toga. Edukujemo jedna drugu, kako znamo i umemo, jer na našoj onkologiji niko više ne želi da se bavi nama, a pogotovu sada kada je naša doktorka Ana Cvetanović postala direktorka onkologije, osnivač i član mnogih novih organizacija, pa s toga nema vremena da se bavi pacijentima. Međutim, izgleda da njenu odsutnost i te kako koriste njeni podređjeni i više se tamo ne zna ni ko kosi ni ko vodu nosi. Medicinske sestre su tamo jedina „svetla tačka“ u toj klinici“, naglasila je Jelena.
Ona je kazala da bi uz malo dobre volje onkološkim pacijentima moglo da se pomogne, za početak da se spasu maltretiranja i gužvi u laboratoriji Kliničkog centra zbog obaveze da prilikom svakog odlaska na terapije moraju da odnesu antigenski test na kovid ne stariji od dve nedelje.
„Posle toliko godina gledanja kako se ništa ne menja, već je samo gore i gore i ćutanja o svemu i o svakome, kao da će neko od njih bogom danih uzvišenih i nadmenih lekara da nam uskrati još jedan dan života ako progovorimo, rešila sam da tako više ne bude. Ubuduće će biti dokumentovan svaki njihov čin drskosti i poslat medijima i društvenim mrežama“, istakla je Jelena.
Ona je kazala da zbog objavljivanja video klipa toaleta u zgradi onkologije trpi pritiske da ga ukloni sa društvenih mreža, ali da naravno to neće učiniti jer želi da se o toj klinici čuje i nadležni pokrenu da se stanje promeni.
Direktorka Klinike za onkologiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš Ana Cvetanović rekla je nedavno na jednom skupu da je toj klinici potrebno još najmanje pet do šest onkologa, jer se povećava broj onkoloških pacijenata.
„Nama je u ovom trenutku potrebno minimum pet do šest onkologa iz prostog razloga jer će u narednih nekoliko godina jedan broj njih otići u penziju, a da bi neko postao onkolog potrebno je najmanje pet godina jer toliko traje specijalizacija“, istakla je Cvetanović.
Ona je rekla da je na onkološkoj klici bukvalno celog dana velika gužva jer imju svakog dana po dva konzilijuma, imamo dnevnu bolnicu sa 70 do 80 terapija, stacionar sa tridesetak terapija dnevno, a dnevno je na zračenju oko 150 pacijenata.
Rukovodstvo Univerzitetskog kliničkog centra i Klinike za onkologiju za sada nije odgovorilo na navode pacijentkinje o lošem stanju u pomenutoj klinici.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare