"Želimo fakultet u kojem pobeđuju studenti, oni su u središtu svega": Intervju s kandidatkinjama za dekanku Medicinskog fakulteta u Beogradu

Javnosti je od ranije poznata kandidatkinja prof. dr Vesna Bjegović Mikanović, koja je redovni profesor na Fakultetu, na Katedri za socijalnu medicinu. Član je i Upravnog odbora ARNEA (Agencije za akreditaciju obrazovanja u oblasti javnog zdravlja). Profesorka, inače, ne propušta studentske skupove i proteste koje od početka javno podržava i na njima često govori o nepravdi nad ovim Fakultetom i njegovim učenicima.

Druga kandidatkinja za dekanku Medicinskog fakulteta je i Milica Bajčetić, ovogodišnja dobitnica medicinskog Oskara, tačnije najprestižnije regionalne nagrade u medicini "Medis", za prvi inovativni mini-tablet namenjen bebama. Bajčetić je redovna profesorka na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, a ima iskustva na rukovodećim funkcijama, jer je u dva mandata bila šef Katedre za poslediplomsku nastavu iz kliničke farmakologije.

Profesorke su odgovarale na naša pitanja o planovima za Fakultet, ukoliko im se ukaže poverenje i budu imenovane na čelno mesto ove visoke škole:

Ukoliko budete imenovani za dekanku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, šta je prvo što ćete uraditi? Koji su po Vašem mišljenju trenutno gorući problemi na Fakultetu i kako ih rešiti?

Prof. Bjegović Mikanović: Medicinski fakultet mora ponovo postati prostor poverenja, saradnje i dostojanstva. Moja evidentirana kandidatura nije usmerena ka produbljivanju podela, već ka smirivanju situacije, zaštiti studenata i obnovi institucionalne odgovornosti.

Kriza u kojoj se nalazimo se ne rešava jednim potezom, već zahteva dugotrajni proces obnove poverenja unutar Fakulteta. Medicinski fakultet ima preko hiljadu nastavnika i saradnika, a tom broju treba dodati još nenastavno osoblje i na hiljade studenata različitih godina i studijskih programa. Tek onda razumete razmere i težinu svake odluke koju donosite. Međutim, moramo biti objektivni: tokom svoje stogodišnje istorije naša kuća je prebrodila i veće izazove, a iz kriza se uvek izlazilo strpljivim, zakonitim i transparentnim radom.

Moj prvi korak bio bi razgovor sa studentima, nastavnicima, saradnicima, nenastavnim osobljem i predstavnicima svih relevantnih organa Fakulteta. Potrebno je obnoviti dijalog i jasno staviti do znanja da Fakultet mora biti prostor saradnje i međusobnog uvažavanja, odnosno prostor gde nema mesta strahu, podelama i pritiscima. Kao goruće probleme vidim narušeno poverenje u procedure, polarizaciju među zaposlenima i studentima, sumnje u regularnost pojedinih odluka, ali i osećaj nesigurnosti koji se prelio na svakodnevni rad. U svom izbornom programu sam naglasila da je ponovno uspostavljanje reda neophodan međukorak za dalji razvoj Fakulteta.

Prof. Bajčetić: Ukoliko bih bila imenovana, prvi korak bio bi smirivanje situacije i uspostavljanje otvorenog, iskrenog dijaloga između svih aktera – nastavnika, saradnika, studenata i uprave. Smatram da su trenutno ključni problemi narušeno poverenje i nedostatak transparentne komunikacije, i verujem da se upravo kroz razgovor, međusobno uvažavanje i spremnost da čujemo jedni druge može napraviti prvi i najvažniji korak napred.

Glavne tačke mog programa su unapređenje nastavnog procesa kroz modernizaciju studijskih programa, jačanje kliničke nastave i primenu savremenih metoda učenja, kao i veća podrška nastavnicima i saradnicima u njihovom svakodnevnom radu sa studentima. Osim toga, jedan od ključnih programskih ciljeva je smanjenje administrativnog opterećenja kroz dalju digitalizaciju i pojednostavljenje procedura, kako bi se nastavnici mogli više posvetiti suštini našeg poziva – obrazovanju i radu sa studentima. Među prioritetima je i unapređenje materijalnog položaja zaposlenih, naročito u predkliničkim oblastima, uz aktivniji institucionalni pristup i pravedniju raspodelu resursa.

Važan segment mog programa predstavlja jačanje naučnoistraživačkog rada, posebno kroz podršku mlađim kolegama, kao i razvoj međunarodne saradnje i veće uključenosti u zajedničke projekte.

Osim toga, jedan od programskih ciljeva jeste i razvoj medicinske delatnosti u skladu sa zakonskim mogućnostima, kao i unapređenje ukupne organizacije rada i uslova na Fakultetu. Rešenja vidim u jačanju procedura, doslednom poštovanju propisa i uključivanju svih relevantnih činilaca u proces odlučivanja, uz otvoren i inkluzivan model upravljanja. Verujem da samo kroz partnerski odnos, uz međusobno poštovanje, poverenje i zajednički rad, možemo izgraditi fakultet koji je snažan u nastavi, vidljiv u nauci, stabilan u organizaciji i pravedan prema ljudima koji ga čine.

Hoćete li odobriti ponavljanje izbora za Studentski parlament, odnosno da li se slažete da treba da se ponove i da li delite mišljenje studenata da su glasovi namešteni, da treba odbaciti glasove na žućkastim listićima?

Prof. Bjegović Mikanović: Kao kandidat za dekana, a pre svega kao profesor koji je čitav radni vek proveo sa studentima, moram da budem vrlo pažljiva. Uvek polazim od toga da treba insistirati da nadležni organi u svakoj situaciji utvrde, na osnovu dokaza i procedura, šta se dogodilo. Ali mogu da kažem sledeće: kada postoje ozbiljne i dokumentovane sumnje u regularnost izbornog procesa, onda je najvažnije zaštititi poverenje studenata u tela koja služe za njihovo predstavljanje. Studentski parlament mora imati nesporan legitimitet, jer predstavlja studente u instituciji koja obrazuje buduće lekare. Nadležnost studentskog parlamenta je široka i uključuje i rad brojnih studentskih sekcija (naučnih, izdavačkih, sportskih, umetničkih) koje čine naš Fakultet tako ponosnim. Zato studentsko organizovanje zaslužuje ovoliko pažnje, ono direktno određuje zadovoljstvo i sveukupno iskustvo naših studenata.

U tom smislu, smatram da je ponavljanje izbora, uz potpuno transparentnu proceduru, jasnu kontrolu glasačkog materijala, prisustvo predstavnika svih studentskih organizacija koje učestvuju u izbornom procesu i poštovanje pravila, najbolji način da se situacija razreši.

Što se tiče žućkastih listića, ne bih ih komentarisala izolovano, niti bih sama donosila zaključke umesto nadležnih tela. Više kolega je već ukazalo da je statistički nemoguće da na svim listićima druge boje bude zaokružena jedna ista opcija. Svaka manipulacija u odnosu na izborni materijal je nedopustiva i mora biti do kraja proverena, dokumentovana i objašnjena. Ako to nije moguće na način koji vraća poverenje, onda je ponavljanje izbora najčistije rešenje. Tako se ovim mladim ljudima šalje jasna poruka da njihov glas vredi i da će biti zaštićen.

Prof. Bajčetić: Pitanje izbora za studentski parlament mora se razmatrati u skladu sa važećim pravilnicima i na osnovu utvrđenih činjenica. Ukoliko postoje osnovane sumnje u regularnost izbornog procesa, smatram da nadležni organi treba da ih ispitaju i donesu odluku koja će doprineti legitimnosti i poverenju studenata.

Osuđujete li pozivanje policije na Medicinski fakultet u noći izbora za studentski parlament? Da li biste Vi, i pod kojim uslovima, pozivali policiju da Vas brani od sopstvenih studenata?

Prof. Bjegović Mikanović: Fakultet nije mesto na kojem studenti treba da budu shvaćeni kao pretnja. Studenti su suština Fakulteta. Oni su danas studenti, a sutra lekari, kolege i nosioci zdravstvenog sistema. Zato svaka situacija u kojoj se stvara utisak da se institucija „brani“ od svojih studenata mora da nas duboko zabrine.

Ne bih pozivala policiju da me brani od studenata. Dekan treba da razgovara sa studentima, a ne da se od njih brani! Polazim od toga da sukobe na Fakultetu moramo rešavati razgovorom, posredovanjem, jasnim procedurama i prisustvom odgovornih ljudi koji umeju da spreče eskalaciju. Intervencija policije nastupa u samo u zakonom definisanim situacijama kada je neposredno i teško ugrožena bezbednost ljudi ili imovine. To nikada ne sme biti odgovor institucije.

Istovremeno, želim da budem jasna: nasilje, vandalizam, pretnje i zastrašivanje su neprihvatljivi, bez obzira od koga dolaze. Obaveza odgovorne Uprave jeste da spreči da se Fakultet pretvori u prostor konfrontacije. Dekan mora da štiti bezbednost svih i studenata i zaposlenih, ali pre svega mora da gradi atmosferu u kojoj intervencija sile neće biti potrebna.

Prof. Bajčetić: Uvek se zalažem za rešavanje problema dijalogom i unutar institucije. Pozivanje policije trebalo bi da bude krajnja mera, isključivo u situacijama kada je ugrožena bezbednost ljudi ili imovine, i kada ne postoji drugi način da se situacija smiri.

Da li će sa Vašim imenovanjem, ukoliko ga bude, Marko Lens, koga je postavila Vlada Srbije, a koji ne pripada nijednoj katedri Fakulteta, ostati u Savetu? Šta mislite o njegovom postavljanju na mesto predsedavajućeg Saveta fakulteta?

Prof. Bjegović Mikanović: Prema važećim pravnim propisima, dekan nema ovlašćenja da odlučuje o sastavu Saveta Fakulteta. Naprotiv, Savet je taj koji vrši izbor dekana na predlog Nastavno-naučnog veća. Ne bih ulazila u personalne komentare o dr Marku Lensu. On je imenovan od strane Vlade Republike Srbije i sada je izabran za zamenika predsednika Saveta. Kao kandidat za dekana, smatram da je odgovornije da govorim o principima, a ne o pojedincima.

Ono što želim jasno da istaknem jeste da svaka sednica Saveta, kao i svaka odluka organa Fakulteta, mora biti sprovedena u skladu sa propisima. Ukoliko je sednica održana elektronski, a takva forma nije obezbedila uslove propisane procedurom, posebno tajnost glasanja kada je ona predviđena, onda to otvara ozbiljno pitanje regularnosti postupka. Za mene je ključno da se Savet Fakulteta vrati svojoj suštinskoj ulozi: da bude organ koji štiti zakonitost, stabilnost i dugoročni interes Fakulteta, a ne prostor dodatnih podela. Sva pitanja personalizacije sukoba. Budući da je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu visokoobrazovna institucija od nacionalnog značaja, važno je obezbediti da svi članovi Saveta dele osećanje pripadnosti Fakultetu i posvećenost njegovom razvoju.

Prof. Bajčetić: O sastavu Saveta odlučuje se u skladu sa zakonskim i institucionalnim okvirima. Smatram da svaka odluka o članstvu treba da bude transparentna i u najboljem interesu Fakulteta, uz poštovanje procedura i nadležnosti.

Hoće li odgovorni ljudi sa Fakulteta biti sankcionisani i na koji način, zbog kršenja Statuta i Pravilnika, kada su odlučili da smene prof. Tatjanu Simić bez predsednika Saveta, potom imenovali bivšu v. d. dekanku Natašu Milić, koju Senat Univerziteta nikada nije priznao, a onda i na elektronskoj sednici birali prof. Trajkovića za v.d. dekana?

Prof. Bjegović Mikanović: Ni jedna odluka na Fakultetu ne sme biti doneta kao rezultat političkih pritisaka ili straha od revanšizma, to je princip autonomije. U tom smislu je razrešenje prof. dr Tatjane Simić odluka kojoj ćemo u budućnosti morati da se vratimo i da je preispitamo. Razumem potrebu javnosti da što pre dobije odgovor na pitanje odgovornosti. Međutim, mislim da u ovom trenutku moramo biti veoma pažljivi da pitanje odgovornosti ne pretvorimo u pitanje osvete. Smatram da sve odluke koje su dovedene u pitanje treba pravno i institucionalno preispitati.

To znači da se mora utvrditi šta je bilo u skladu sa Statutom i pravilnicima, a šta nije; koje odluke proizvode pravno dejstvo, a koje moraju biti poništene ili ponovljene u ispravnoj proceduri. Ovakve situacije ne predstavljaju presedan, naprotiv, dešavalo se da Fakultet revidira odluke stare i po nekoliko decenija kada se stvore uslovi za slobodno i objektivno sagledavanje situacije.

Dakle, ukoliko se utvrdi da je bilo kršenja propisa u vezi sa bilo kojom odlukom, niko ne treba da bude zaštićen od odgovornosti. Isto tako, niko ne sme biti unapred osuđen bez postupka. Fakultet mora izaći iz logike tabora i ličnih obračuna. Kao dekan, ne bih se bavila revanšizmom. Fokusirala bih se na vraćanje zakonitosti i pravne izvesnosti.

Prof. Bajčetić: Ukoliko se utvrdi da je došlo do kršenja Statuta ili pravilnika, smatram da institucije treba da reaguju u skladu sa propisima. Važno je da se svi postupci vode nepristrasno i zasnivaju na činjenicama, kako bi se očuvala pravna sigurnost i integritet Fakulteta.

Kako ćete sprečiti dalji upliv politike na Fakultet, koji je očigledan?

Prof. Bjegović Mikanović: Upliv politike se ne sprečava deklaracijama, već snažnim institucijama. Kada su procedure jasne, kada su sednice transparentne, kada se odluke donose na osnovu znanja, kompetencija i propisa, prostor za spoljne uticaje se smanjuje. Medicinski fakultet mora ostati akademska institucija, a ne produžetak bilo čijih političkih interesa. To ne znači da Fakultet živi izolovano od društva. Naprotiv, medicina i javno zdravlje su duboko povezani sa društvenom odgovornošću. Ali upravljanje Fakultetom mora biti zasnovano na akademskoj autonomiji, stručnosti i zakonitosti.

U mom izbornom programu naglašeno je da Fakultet treba da bude nezavisan u akademskim aktivnostima, u okviru autonomije Univerziteta, uz demokratsko, odgovorno i transparentno donošenje odluka.

Prof. Bajčetić: Autonomija Univerziteta je ključna vrednost. Njeno očuvanje podrazumeva dosledno poštovanje zakona, transparentnost rada i jačanje unutrašnjih mehanizama kontrole. Smatram da je važno da akademske odluke ostanu u nadležnosti akademske zajednice.

Kako će Medicinski fakultet vratiti i sačuvati svoju autonomiju i jedinstvo svih zaposlenih sa studentima?

Prof. Bjegović Mikanović: Autonomija nije stvar koja se isključivo daje ili oduzima spolja. Ona se brani svakog dana, načinom na koji sazivamo sednice, razgovaramo sa studentima, biramo ljude na funkcije u okviru Fakulteta, štitimo zaposlene i poštujemo pravila. Jedinstvo, takođe, ne znači da svi mislimo isto. U akademskoj zajednici različita mišljenja predstavljaju snagu i dodatnu vrednost. Uslov za to je da se razlike izražavaju slobodno, bez uvreda, pretnji, anonimnog progona i fizičkog zastrašivanja.

Ovde posebno želim da se osvrnem na anonimna pisma, uvredljivog, omalovažavajućeg i neistinitog sadržaja, koja poslednjih meseci uznemiravaju zaposlene. To je, nažalost, prepoznatljiv obrazac javnog posramljivanja, u kojem je cilj da se osoba ponizi, obeshrabri i natera da se oseća loše. Na takva pisma ne treba odgovarati njihovim jezikom, niti im davati dostojanstvo ozbiljne akademske rasprave.

Ipak, kao kandidat za dekana koji stoji ispred tima ljudi koji su bili meta najstrašnijih kleveta i uvreda, osećam dužnost da jasno izrazim svoj stav o ovom pitanju. Prvo, onaj ko pretenduje da analizira i ocenjuje druge, u akademskom okruženju mora da se potpiše imenom i prezimenom i da pokaže svoje kompetencije da takve procene daje. To je osnovno pravilo akademske odgovornosti. Drugo, ova pisma nisu konstruktivna kritika, već primer kampanje zastrašivanja i narušavanja ugleda, usmerene uvek ka istim ljudima. Ako je namera zaista da se „očisti“ akademski prostor, onda anonimna osoba treba da podnese nadležnim telima potpisanu prijavu i da dokaže svoje tvrdnje, a ne da širi uvrede.

Prof. Bajčetić: Poverenje se gradi kroz otvoren dijalog, uključivanje svih grupa u donošenje odluka i dosledno poštovanje pravila. Potrebno je raditi na zajedničkim ciljevima i interesima, kako bi Fakultet funkcionisao kao jedinstvena zajednica.

Ukoliko biste morali da birate: položaj, odnosno funkcija ili radno mesto, ili zaštita studenata, šta bi prevagnulo?

Prof. Bjegović Mikanović: Za mene to nije stvarna dilema. Funkcija dekana ima smisla samo ako služi zaštiti Fakulteta, studenata, zaposlenih i akademskih vrednosti. Ako bi funkcija postala razlog da se ćuti pred nepravdom, onda bi izgubila svaki smisao. Studenti su u središtu postojanja Medicinskog fakulteta. Oni su danas studenti, ali sutra će biti lekari kojima će ljudi poveravati život i zdravlje. Zato je naša obaveza da ih ne učimo samo anatomiji, fiziologiji, kliničkoj medicini i nauci, već i profesionalnoj čestitosti, solidarnosti, odgovornosti i hrabrosti da se zaštiti ono što je ispravno.

Ja sam ceo profesionalni život provela na Medicinskom fakultetu. Znam koliko ova institucija vredi. Upravo zato funkciju ne doživljavam kao lični cilj, već kao mogućnost da se u jednom teškom trenutku pomogne da se obnove red, poverenje i dostojanstvo. Ako bi trebalo da biram, izabrala bih zaštitu studenata, kao i mnogi moji prethodnici o čemu svedoči bogata istorija našeg Fakulteta, puna hrabrosti i otpora. Ne želimo Fakultet koji pobeđuje jedna strana. Želimo Fakultet u kojem ponovo pobeđuju znanje, zakonitost, studenti i akademska čestitost. Naš osnovni moto je „Složno za Fakultet“!

Prof. Bajčetić: Smatram da su studenti u središtu akademske zajednice i da je njihova zaštita i dobrobit prioritet. Svaka funkcija u okviru Fakulteta treba da bude u službi tog cilja.