Konačan rezultat po setovima u finalu bio je 25:20, 25:21, 21:25 i 25:18, a Bošković je u meču za titulu dominirala sa 33 poena.

Bio je ovo sedmi trofej u Ligi šampiona za Vakifbank, ali prvi za najbolju srpsku odbojkašicu, koja je ponovo pokazala da joj nema ravne. Malo ko uopšte u svetu ženske odbojke može da uđe u istu rečenicu sa moćnom Tijanom.

Ono što je malo čudno jeste to da je Bošković do krova Evrope stigla preko svog bivšeg kluba, u kojem je provela punu deceniju.

"Konačno, posle svih ovih godina, osećam olakšanje. Uvek sam se trudila da pomognem timu. Nisam uspela do sada, ali sam bila strpljiva i konačno postigla ono što sam toliko dugo želela", rekla je Tijana posle finala i titule koju će pamti celog života.

Vakifbank je ključnu pobedu zapravo ostvario u polufinalu, kada je nakon velikog preokreta sa 3:2 izbacio Koneljano i sprečio italijanski tim da po treći put uzastopno osvoji Ligu šampiona. Gubio je Vakifbank sa 0:2 u setovima, spasio je kasnije i četiri meč lopte, a glavna na terenu bila je Bošković sa 34 poena.

"Nikada u životu nisam igrala takvu utakmicu, ali to јe snaga našeg tima - nikada ne odustaјemo i veruјemo do samog kraјa."

Naravno da je Tijana proglašena za MVP-ja finalnog turnira Lige šampiona, našla se i u idealnoj postavi, a nedavno je po prvi put postala i šampionka Turske. U dva meča Fajnal-fora elitnog takmičenja imala je čak 58 odsto realizacije, uz samo tri greške i tri izblokirana napada. Imala je dva bloka uz as i tri servis greške.

Inače, Bošković je uspehe sa Vakifbankom sumirala u jednoj rečenici: "Najteža, ali i najlepša sezona u karijeri".

Jedna od najvećih svih vremena

Iako se često više pažnje u sportu pridaje muškarcima, Srbija mora biti ponosna i na svoje dame, koje pišu istoriju u različitim sportovima. Teško ih je porediti, pa je samim tim nemoguće izdvojiti samo jednu najbolju sportistkinju, ali Tijana Bošković sigurno spada u grupu najvećih u Srbiji za sva vremena.

Nekada smo imali Jasnu Šekarić u streljaštvu, Svetlanu Cecu Kitić u rukometu, Veru Nikolić u atletici, Sonju Vasić u košarci, Milicu Mandić u tekvondu, Anu Ivanović i Jelenu Janković u tenisu... Sada se uglavnom ponosimo uspesima Ivane Španović i Angeline Topić u atletici, ali ovo što radi Tijana Bošković je posebna kategorija.

Ako pričamo o njenim reprezentativnim uspesima, možemo reći da joj nedostaje samo zlatna olimpijska medalja. Bila je srebrna u Rio de Žaneiru 2016. godine i bronzana u Tokiju u narednom izdanju Olimpijskih igara. Osvojila je sa Srbijom po dva evropska i svetska zlata, a ima i dva srebra, kao i bronzu sa EP. Okitila se i srebrom na Svetskom kupu 2015, kao i bronzom na Gran priju 2017.

Ne treba zaboraviti da Tijana Bošković ima tek 29 godina i da je pred njom nadamo se još mnogo zdravih sezona, kako klupskih, tako i reprezentativnih, u kojima će ko zna još koliko puta učiniti Srbiju i domaći sport ponosnim.

Individualne nagrade više i ne broji, sada je uspela da pomeri i granice timskog uspeha, a svaki dalji uspeh sa Srbijom biće samo trešnjica na vrhu torte, koja predstavlja njenu bogatu karijeru, u svakom smislu.

Pobeda za Lazu

Katarina Dangubić, nekadašnja Lazović, doživela je tešku povredu igrajući za Vakifbank u polufinalu sa Koneljanom. Ona se povredila tokom četvrtog seta, a posle jednog smeča, kada je nezgodno pala i stradalo je koleno. Brzo joj je pružena pomoć lekara, izneli su je sa terena i poslali na preglede u bolnicu, pa je sada čeka pauza.

Njene suze u polufinalu ipak ne mogu da se mere sa onim dan kasnije, posle borbe za titulu, kada je sa štakama došla da bodri saigračice. Na kraju je Dangubić zaplakala, ovog puta od radosti, a Tijana je bila jedna od prvih koja joj je prišla i zagrlila.

Bošković je posle finala otkrila da je Katarina sve vreme bila sa njima i hotelu i da je njena povreda dala dodatnu snagu timu u ključnim trenucima.

Inače, uspeh sa Vakifbankom slavi još jedna srpska odbojkašica - Aleksandra Jegdić, koja igra na poziciji libera. Zanimljivo je da je trener Vakifbanka zapravo Đovani Gvideti, koji je nekada bio selektor Srbije.