Umrla je prelepa Nataša, cela Srbija je navijala za nju: Jedina se u našoj zemlji borila sa specifičnom vrstom raka

“Posle velike, mukotrpne i teške borbe u kojoj je mnogo puta uspela da vrati i meč loptu, sada je ipak otišla na onaj drugi, svetliji svet. Otišla je među anđele, a ostavila je svoje male anđele da kroz njih živi i bori se. Za Natašinu borbu i u njen pomen, nastavimo ono što je ona započela!”, reči su kojima se od Nataše opraštaju oni koji su je najbolje poznavali i najviše voleli.O Natašinoj borbi i njenoj divnoj porodici, mužu, i najvećim ljubavima, sinovima Andriji (10) i Matiji (7), koji su joj bez zadrške pomagali i pokušavali da je spasu zlokobne bolesti, pisali smo na našem portalu u novembru prošle godine. U to vreme su oni, Nataša, a i mi sa njima, iskreno verovali da će bolest biti poražena, jer je želja za životom iz ove mlade žene isijavala.

„Nećeš umreti! Ne smeš da umreš, imaš decu, muža, sebe, imaš za koga i za šta da živiš, ponavljam sebi svake večeri pred spavanje, evo već četiri godine“, ispričala nam je tada u emotivnom razgovoru za Nova.rs Nataša, koja se neustrašivo od 2018., borila sa neuroendokrinim rakom na grliću materice, a bila je jedina žena obolela od ove vrste kancera u našoj zemlji, i u regionu, pa za njenu bolest, bar u državnom sistemu, nije bilo leka.Uz bezrezervnu ljubav i podršku supruga, dece i brojnih prijatelja i humanih ljudi, ali i ogromnih suma novca koje su prikupljane iz meseca u mesec, Nataša je uspevala da „prevari“ smrt i umakne joj nekoliko puta. U državnim ustanovama je još pre pet godina, kako nam je ispričala, „puštena niz vodu“, poslata kući da se pozdravi sa porodicom i sa životom, ali od tada se nije predavala. Prešla je na lečenje u Turskoj gde je na svake tri nedelje primala imunoterapiju, za koju je bilo potrebno od 8.000 do 10.000 evra, a na svaka tri meseca je u Nemačkoj dobijala terapiju dendričnim ćelijama, koja je koštala 20.000 evra. Uprkos neizvesnosti, iz dana u dan herojski se borila.

Primila je ukupno 24 hemioterapije, 16 bioloških terapija, bila na 35 zračenja, a onda prešla na imunoterapije. Prošla je kroz dve velike operacije i jednu manju, a pila je više od 80 lekova dnevno.Imala je samo 29 godina kada joj je rečeno da boluje od neuroendokrinog karcinoma na grliću materice.“Bila sam jedina osoba sa tom dijagnozom u Srbiji, ali i u regionu. Prvi simptomi javili su se krajem 2017., a niko od lekara nije sumnjao na karcinom. Imala sam vanmenstrualna krvarenja, pa je moja doktorka savetovala operaciju mioma. Svi testovi bili su besprekorni, ali krvarenje nije htelo da stane. U bolnici u Sremskoj Mitrovici su me operisali. Pet dana po izlasku iz bolnice zazvonio je telefon. Rekli su mi da dođem na odeljenje. Otišla sam sa suprugom i očekivala loše vesti. Rečeno mi je da imam maligni karcinom, u četvrtoj fazi, koji je metastazirao i da za mene ne mogu ništa da urade“, pričala nam je Nataša, u novembru 2022., o počecima agonije, koja nije prestajala.Poslali su je tada u bolnicu u Sremsku Kamenicu na dalje konsultacije. Lekari su je tamo operisali, a u decembru 2018. skener je bio čist.

U međuvremenu, učila je o „svom karcinomu“, o kojem ni lekari u Srbiji nisu mnogo znali.„Vremenom sam postala sama svoj lekar. Pročitala sam sve studije na engleskom, sva istraživanja, sve sam znala o terapijama, kliničkim ispitivanjima lekova i stupila sam u kontakt sa doktorom iz Hjustona, koji se bavi isključivo ovom vrstom raka. Zaključio je da sam od početka pogrešno lečena, da mi je neophodno zračenje, a potom imunoterapije. Naši lekari govorili su mi da ne znaju ništa o ovom raku, da niko nikada nije imao pacijenta poput mene. Tražila sam da me zrače i da imam češće kontrole, ali odbili su“, sa gorčinom nam je pričala ova hrabra žena.U aprilu 2019., Nataša je napipala izraslinu u predelu jajnika, koji nije odstranjen na operaciji.„Uradila sam skener abdomena i pluća. Rezultati su bili porazni. Imala sam metastaze svuda, najgore su bile na plućima, limfnim čvorovima i iza jetre, a jajnik je bio prekriven tumorom!“, pričala je ona.

Kada su videli rezultate, lekari u Kamenici su - zanemeli.„Sećam se samo da me je doktor ispratio iz bolnice i saopštio da ne može da mi pomogne jer imam metastaze na plućima, pa ne sme da me operiše. Rekao mi je da idem kući i tako sam puštena. Tu se moja veza sa lečenjem u državnom sistemu završila“, pričala je Nataša.Doktori u Sremskoj Kamenici prognozirali su da neće dočekati 2019. godinu.„A evo još sam tu i osećam se bolje nego ikada, iako sam i dalje bolesna i borim se sa metastazama“, sa osmehom nam je u novembru 2022. rekla ova snažna žena, majka dva predivna dečaka.

Naglasila nam je tada da je imala pred sobom dva puta.„Da odem kući i umrem ili da ne odustajem i učinim nemoguće – preživim! Odlučila sam se za drugo. U junu 2019. karcinom u meni raste iz dana u dan i pritiska mi creva, želudac i više ne mogu da jedem. Tumor razara organizam, pa se neko vreme hranim bebi kašicama. Potom mi isisava krv, da nisam mogla da ustanem iz kreveta. Konačno odlazim u privatnu kliniku da proverim imaju li neko rešenje. Doktorka mi savetuje abdominalnog hirurga Dragutina Kecmanovića. On pristaje da me operiše i spašava mi život“, pričala je tada nasmejana Nataša.Operacija je koštala milion dinara, a novac su uz pomoć brojnih prijatelja sakupli u roku od sedam dana. Posle operacije usledila je agresivna hemoterapija. Bolest je ipak napredovala. U junu 2020. odlazi na Iks nož koji treba da zaustavi tri promene. Imala je tog leta 30 zračenja, plus biološku terapiju u 16 ciklusa. Kontrolni skener je pokazao da je Iks nož razljutio tumore, pa je dobila nove metastaze. U februaru 2022. zakazala je imunoterapiju dendričnim ćelijama u Nemačkoj.Potom je dobila imunoterpijski lek do kojeg je došla u Turskoj. Na svake tri nedelje, Nataša je primala imunoterapiju koja je košta po 10.000 evra. Za privatno lečenje dali su više od 200.000 evra, a novac su prikupljali sa svih strana.

„Moja volja je ojačala. Moja porodica i ja sada pravimo uspomene. Ne znam da li ću za godinu ili dve biti sa njima, pa sad planiramo da idemo na more, dok smo ranije stalno imali neka preča posla. Družim se, šetam, uživam sa decom i mužem, ne živim kao bolesna osoba. Ne dam se kanceru. Dala sam mu kosu, koju sam tri puta brijala, ali je iznova rasla, osim toga, ne dam mu ništa!“, rekla nam je tada sa osmehom Nataša.Njena najveća podrška i oslonac do samog kraja, bio je suprug Darko.„Kada je imala hiperprogresiju kancera na plućima, stajala je u kuhinji, u očaju, i uplakanim glasom pitala me je:‚Šta ako je ovo početak kraja?‘ Odgovorio sam joj kao iz topa:‚Ako i jeste, učinićemo sve da taj kraj dođe što kasnije!“, rekao nam je tada Darko, držeći Natašu čvrsto u zagrljaju.***BONUS VIDEO: Svaki dan jedna žena umre: Zašto je rak grlića materice i dalje problem u Srbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=svakidanjednaenaumrezatojerakgrliamatericeidaljeproblemusrbiji-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5170659"]