0
„Nećeš umreti! Ne smeš da umreš, imaš decu, muža, sebe, imaš za koga i za šta da živiš, ponavljam sebi svake večeri pred spavanje, evo već četiri godine“, u emotivnom razgovoru za Nova.rs priča Nataša Nedić (34), koja se neustrašivo od 2018., bori sa neuroendokrinim rakom na grliću materice, a jedina je žena obolela od ove vrste kancera u našoj zemlji, i u regionu, pa za njenu bolest, bar u državnom sistemu, nema leka.
Pročitajte još:
0
0
0
2
Uz podršku supruga, dece i brojnih prijatelja i humanih ljudi, ali i ogromne sume novca koje prikuplja iz meseca u mesec, Nataša uspeva da „prevari“ smrt i umakne joj. U državnim ustanovama je još pre četiri godine, kako sama kaže „puštena niz vodu“, poslata kući da se pozdravi sa porodicom i sa životom, ali nije se predala. Danas prima imunoterapiju na svake tri nedelje u Turskoj, za koju je potrebno od 8.000 do 10.000 evra, a na svaka tri meseca u Nemačkoj, terapiju dendričnim ćelijama, koja košta 20.000 evra, pa iako je uvek neizvesno da li će imati novca, uporna je i herojski se bori.
Nataša je primila 24 hemoterapije, 16 bioloških terapija, bila na 35 zračenja, a sada je na 19 imunoterapija i biće ih još. Prošla je kroz dve velike operacije i jednu manju, a pila je više od 80 lekova dnevno.
„Imala sam 29 godina kada mi je rečeno da bolujem od neuroendokrinog karcinoma na grliću materice. Bila sam jedina osoba sa tom dijagnozom u Srbiji, ali i u regionu. Prvi simptomi javili su se krajem 2017., a niko od lekara nije sumnjao na karcinom. Imala sam vanmenstrualna krvarenja, pa je moja doktorka savetovala operaciju mioma. Svi testovi bili su besprekorni, ali krvarenje nije htelo da stane. U bolnici u Sremskoj Mitrovici su me operisali. Pet dana po izlasku iz bolnice zazvonio je telefon. Rekli su mi da dođem na odeljenje. Otišla sam sa suprugom i očekivala loše vesti. Rečeno mi je da imam maligni karcinom, u četvrtoj fazi, koji je metastazirao i da za mene ne mogu ništa da urade“, seća se Nataša, kako je počela agonija.
Šalju je u bolnicu u Sremsku Kamenicu na dalje konsultacije.
„U Kamenici mi saopštavaju da rak nije u četvrtom, već u prvom stadijumu. Operisali su me 30. aprila i izvadili mi sve osim jednog jajnika. Primila sam potom šest hemoterapija, koje su me potpuno uništile. Na šesti ciklus nisam htela da idem, ali mi je muž, Darko, rekao: ‚Ići ćeš, makar te ja nosio do tamo‘. U decembru je skener 2018. bio čist. Zakazana mi je kontrola za godinu dana“, priča Nataša, majka dva dečaka Andrije (9) i Matije (6).
U međuvremenu, učila je o „svom karcinomu“, o kojem ni lekari u Srbiji nisu mnogo znali.
„Vremenom sam postala sama svoj lekar. Pročitala sam sve studije na engleskom, sva istraživanja, sve sam znala o terapijama, kliničkim ispitivanjima lekova i stupila sam u kontakt sa doktorom iz Hjustona, koji se bavi isključivo ovom vrstom raka. Zaključio je da sam od početka pogrešno lečena, da mi je neophodno zračenje, a potom imunoterapije. Naši lekari govorili su mi da ne znaju ništa o ovom raku, da niko nikada nije imao pacijenta poput mene. Tražila sam da me zrače i da imam češće kontrole, ali odbili su“, sa gorčinom se seća ova hrabra žena.
U aprilu sledeće godine, Nataša je napipala izraslinu u predelu jajnika, koji nije odstranjen na operaciji.
„Uradila sam skener abdomena i pluća. Rezultati su bili porazni. Imala sam metastaze svuda, najgore su bile na plućima, limfnim čvorovima i iza jetre, a jajnik je bio prekriven tumorom!“ naglašava ona.
Lekari u Kamenici videli su rezultate i zanemeli.
„Sećam se samo da me je doktor ispratio iz bolnice i saopštio da ne može da mi pomogne jer imam metastaze na plućima, pa ne sme da me operiše. Rekao mi je da idem kući i tako sam puštena. Tu se moja veza sa lečenjem u državnom sistemu završila“, naglašava Nataša.
Doktori u Sremskoj Kamenici prognozirali su da neće dočekati 2019.
„A evo još sam tu i osećam se bolje nego ikada, iako sam i dalje bolesna i borim se sa metastazama“, sa osmehom kaže ona.
Pred njom su bila dva puta.
„Da odem kući i umrem ili da ne odustajem i učinim nemoguće – preživim! Odlučila sam se za drugo. U junu 2019. karcinom u meni raste iz dana u dan i pritiska mi creva, želudac i više ne mogu da jedem. Tumor razara organizam, pa se neko vreme hranim bebi kašicama. Potom mi isisava krv, da nisam mogla da ustanem iz kreveta. Konačno odlazim u privatnu kliniku da proverim imaju li neko rešenje. Doktorka mi savetuje abdominalnog hirurga Dragutina Kecmanovića. On pristaje da me operiše i spašava mi život“, priča nasmejana Nataša.
Operacija je koštala milion dinara, a novac su uz pomoć brojnih prijatelja sakupli u roku od sedam dana.
„Nikada nećemo moći da se odužimo ljudima koji su nam pomogli. Kroz sedam dana lavovskom borbom prikupili smo sredstva uz pomoć naših predivnih prijatelja. Kada sam se probudila, doktor je seo pored mene i rekao da sam ‚očišćena skroz‘ i da nikada neće zaboraviti moju operaciju jer kad me je otvorio, 45 minuta nije znao odakle da krene, koliko je tumora tu bilo“, priča ova mlada borbena žena.
Posle operacije usledila je agresivna hemoterapija.
„Rekli su mi da me prva doza može ubiti koliko je jaka, ali sam izdražala čak devet. Bolest je ipak napredovala. U junu 2020. odlazim na Iks nož koji treba da zaustavi tri promene. Imala sam tog leta 30 zračenja, plus biološku terapiju u 16 ciklusa. Kontrolni skener je pokazao da je Iks nož razljutio tumore, pa sam imala nove metastaze. Uzroke tumora slali smo na genetsko ispitivanje u Ameriku, kako bi proverili koja je terapiju za mene, trebala mi je personalizovana. Dobila sam tri preporučene i odlučili smo se za jednu, ali se ispostvila kao pogrešna jer je izazvala hiperprogresiju tumora i umalo sam umrla“, priča Nataša.
U februaru 2022. zakazuje imunoterapiju dendričnim ćelijama u Nemačkoj.
„Kad sam je primila, trebalo je da dobijem još jedan imunoterpijski lek, novi. To je bila za mene dobitna kombinacija. U martu sam počela sa tim lekom, a do njega smo došli u Turskoj, gde je četiri puta jeftiniji nego u Srbiji, a kod nas je na listi lekova koji se dobijaju preko Fonda, ali ne za moju dijagnozu“, objašnjava ona.
Na svake tri nedelje, Nataša prima imunoterapiju koja košta 10.000 evra.
„A na svaka tri meseca terapiju dendričnim ćelijama u Nemačkoj koju plaćamo po 20.000 evra. Do sada smo za privatno lečenje dali više od 200.000 evra, a novac prikupljamo sa svih strana, preko Fondacije ‚Budi human‘, preko ‘Pejpala‘, ‚GoGetFunding‘, na sve moguće načine, jer lečenje je preskupo, a ja nemam drugog izbora“, priča Nataša, koja je i dalje u „ringu sa rakom“.
U državnoj ustanovi radila je zračenje „Iks nožem“, a sve druge tretmane privatno i u inostranstvu.
Bolest je, ipak, donela novi život.
„Volja je ojačala. Moja porodica i ja sada pravimo uspomene. Ne znam da li ću za godinu ili dve biti sa njima, pa sad planiramo da idemo na more, a ranije smo stalno imali neka preča posla. Družim se, šetam, uživam sa decom i mužem, ne živim kao bolesna osoba. Ne dam se kanceru. Dala sam mu kosu, koju sam tri puta brijala, ali je iznova rasla, osim toga, ne dam mu ništa!“ naglašava Nataša.
Njena najveća podrška je suprug Darko, koji je oslonac i najveća snaga.
„Kada je imala hiperprogresiju kancera na plućima, stajala je u kuhinji, u očaju i uplakanim glasom pitala me je:‚Šta ako je ovo početak kraja?‘ Odgovorio sam kao iz topa:‚Ako i jeste, učinićemo sve da taj kraj dođe što kasnije!“, naglašava Darko.
Umalo uništeni lekovi na carini
„Prvi put kada smo se vraćali iz Turske sa imunoterapijom, putovali smo autobusom, jer smo imali problem sa kolima i jedva smo dočekali da se vratimo, da što pre primi lek. Međutim, nisu nam dali da uđemo u Srbiju. U autobusu su bili neki šverceri, pa su nas sve pretresali. Našli su njene lekove i rekli da će ih uništiti jer im je vrednost 8.000 evra i da to ne smemo da unosimo. Očaj, stres i nemoć su nas paralisali. Predali smo sve papire, nije vredelo. Kada smo rekli da će umreti ako ih ne primi što pre i da može lekar da dođe na granicu i da joj tu na licu mesta da terapiju, shvatili su šta nam rade. Pustili su nas. A nakon što je Nataša isplakala reku suza, i carinici koji su uvdeli u kakvom je stanju, ostali su iza nas uplakani“, seća se Darko, najtraumatičnije noći.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare