"Moj brak je bio okidač za rak": Nevena je, sa smrtonosnom dijagnozom i trogodišnjim sinom, pokupila kofere i rešila da pobedi

Redovni preventivni pregledi kod ginekologa nisu pomogli da se bolest spreči, ali su doprineli tome da za nju sazna na vreme i da jedna operacija bude dovoljna da Nevena nastavi normalno da živi.„Prošla sam bosa po oštrom trnju. Bila je to paklena godina u svakom smislu. U svetu je pandemija bila u jeku, a u mojoj porodici, u mojoj kući, u braku, iz dana u dan bilo je sve gore. Odnosi sa mužem bili su strašni, o tome nemam snage da govorim, dete nam je bilo malo, a mi nismo mogli jedno sa drugim. U sred sve te nervoze i haosa, meni su krenula učestala krvarenja. Posle svakog odnosa imala sam tačkasto krvarenje na vešu. To je postalo toliko često da sam na svaka tri meseca išla kod ginekologa. Tražila sam da mi urade sve postojeće analize, ali su mi uporno govorili kako preterujem i kako sam ja mlada, da samo treba da promenim kupku, da koristimo zaštitu pri odnosu, i tome slično. Lekari se nisu mnogo uzbuđivali jer ‚mlada sam‘“, guta knedlu u grlu i počinje svoju priču Nevena.

Imala je 32 godine i spremala se za 33. rođendan, od kojeg je delilo pet dana.„Imala sam odnos sa mužem posle kojeg sam dobila stravično krvarenje, koje sam jedva zaustavila. Otišla sam hitno kod ginekologa i urađena mi je kiretaža i biopsija grlića. Neposredno pred rođendan zvali su me roditelji, koji su zdravstveni radnici i koje sam pritisla da što pre dođu do rezultata, i . majka mi je saopštila da ‚nije dobro‘. Saznajem da imam adenokarcinom na grliću materice. Bilo je to 22. januara, pre dve godine“, tihim glasom kaže ova mlada žena.Šok je bio razarajući, Nevena je šutirala sve što bi joj se našlo na putu, nije mogla, nije ni htela, da prihvati dijagnozu.

„Užasno sam reagovala, a i kako ne bih. Ja koja sam redovno išla na sve preglede, dojila dete godinu i po dana, poštovala i one babske i lekarske recepte za zdrav život, dobila sam rak.‘Zašto ja?‘ bilo je pitanje koje sam postavila hiljadu puta. Bila sam vitalna, dobro sam se osećala, nije mi bilo jasno kako je moguće da sam bolesna. Išla sam često kod ginekologa, radila sam i rendgen pluća, ultrazvuk stomaka, svu moguću prevenciju, čak i tumor marker, koji je bio u opsegu normalnih vrednosti i samo je biopsija pokazala da je adenokarcinom“.Muž joj je ubrzo okrenuo leđa i stigli su papiri za razvod.„Bilo je svega u tom braku, uglavnom lošeg, a bolje da o tome ne pričam jer je strašno. Htela sam da se raziđemo što pre, taj brak je mnogo pre kancera bio gotov, samo smo se mučili. Od muža nisam imala, niti imam danas, ikakvu podršku. Došla sam u Beograd da radim, da ostanem da živim u velikom gradu, a onda sam se udala, sve se promenilo i krenulo nizbrdo. Da sam znala ranije, pa da rodim dete i odmah odem, žene ionako na kraju sve rade same. Nisam smela da dozvolim da me poremeti, da me dovede do tako slabog stanja organizma, koji je pod pritiskom stalnog stresa i straha popustio, i nije mogao da se odupre kanceru. Isključila sa ga potpuno iz svog života i odlučila da sama bijem tu najtežu bitku, da ozdravim za svoje dete, za sebe i za moje roditelje“, pobedonosno priča Nevena.

Žena oseti kad sa njom nešto nije u redu.„Iako sam bila pokretna i delovala zdravo, imala sam osećaj da nešto nije u redu, ali nisam znala šta. Sećam se Nove godine, pre dijagnoze, da sam pogledala neke fotografije sa dočeka i rekla sebi: ‚Kako ovo izgledam, kao da imam karcinom‘. Bila sam strašno mršava i iscrpljena. Kao da sam znala...“.Bilo joj je važno da operacija što pre prođe.„Početkom februara sam već otišla na operaciju i radila sam sve što treba samo da se izborim sa tim čudom u meni. Lekari su me pitali da li da vade sve organe ili ne, rekla sam: ‚Vadite!‘. Sa mužem nisam planirala više dece ni pre raka, a kamoli posle svega što sam preživela. Na bolest sam najmanje mislila, što zvuči neverovatno. Bilo je mnogo drugih problema sa kojima sam se nosila u to vreme. Budila sam se ujutru i govorila sebi da imam rak, ali da se osećam dobro. Gledala sam se svako jutro u ogledalu i onda mi krenu suze. Nisam imala viziju da ću umreti, to mi nekako nije padalo na um, iako imam najtežu dijagnozu. Gledala sam svog sina kako spava pored mene, bezbrižan i predivan. Na dan kada sam išla na konzilijum, nije hteo da me pusti, osećao je moj strah“, seća se ova mlada mama.

Operacija je trajala šest sati, a noć koja je usledila nakon buđenja iz anestezije bila je najgora u Neveninom životu.„Strahovi i užasni bolovi bili su deo mene. Htela sam da ustanem iz kreveta, ali nisam mogla. Bilo je dana kada sam samo zurila kroz prozor ili u svoj ožiljak koji je ostao da seća na operaciju. Tu prvu noć sam jedva preživela. Čak su mi davali i epidural da lakše podnesem. Bila sam jezivo mršava kada sam izašla iz bolnice, a stomak mi je bio natečen kao da sam u devetom mesecu trudnoće, iako su mi sve organe izvadili“, kaže Nevena i dodaje da će uvek biti zahvalna profesoru Vladimiru Pažinu, koji je operisao i spasio joj život.Redovni pregledi pomogli su da „uhvate“ rak u početnoj fazi, dok je još bio „mladunče“.„Imala sam konzilijum petog marta, i tamo je trebalo da mi saopšte da li ću ići na hemioterapiju. Čekala sam u hodniku sat vremena, a svaka žena koja je izašla iz te prostorije pre mene, dobila je određeni ciklus hemioterapije. Razmišljala sam kako ću ja to preživeti. Kada sam ušla unutra, lekari su mi rekli: ‚Nevena, Vi ste zdrava žena, ali ste u riziku naredne dve godine, imaćete kontrole na tri meseca‘. Nisam znala šta da kažem i sećam se da sam izašla, delimično zbunjena, sela na klupu ispred bolnice i onda su krenule suze. Toliko sam plakala, nisam mogla da se zaustavim. Pozvala sam majku i rekla joj: ‚Mama, ja sam zdrava žena‘“, sa osmehom se seća Nevena.

Rak koji je napao njen organizam bio je veličine tri milimetra, a da je bio samo milimetar veći, sačekalo bi je zračenje.„Tome su naravno pomogli preventivni pregledi, jer da nisam odlazila redovno kod ginekologa, ko zna kada bismo saznali za kancer. Ovako smo ga ulovili u početnoj fazi i izbacili na vreme“, naglašava Nevena.Naravno, ističe, postoje posledice bolesti.„Imala sam hemoroide, imam još neke boljke, koje moram da pratim. Sa samo 15 godina išla sam operaciju na jajniku i kasnije sam imala veoma težak porođaj, posle kojeg mi je ostala jedna ranica, ali sam je držala pod kontrolom, a verovatno je sve to nekim delom doprinelo pojavi kancera“, priča ova hrabra mlada žena.Danas postoji spas, a zove se HPV vakcina, naglašava ona.

„Eh, da je postojala vakcina protiv raka kad sam ja bila dete. Ne razumem zašto HPV vakcina nije obavezna za sve devojčice i dečake u Srbiji, i u celom svetu. Ona bi spasila naredne generacije da prolaze ovaj pakao bolesti koji ja nisam mogla da izbegnem“, kaže Nevena, koja je članicaUdruženja za borbu protiv raka grlića materice i raka jajnika "Progovori", kroz koje planira da se bori da što više mladih primi HPV vakcinu na vreme.Nevena se posle svega - digla iz mrtvih!„Bolest mi je bila okidač da promenim svoj život. Da izađem iz lošeg braka, izvučem sebe i svoje dete i da počnem da živim bez nervoze, stresa, straha, samo da prethodno pobedim rak. Danas imam posao, svoj stan i ono najdragocenije - zdravlje. Stvorila sam nešto za svoje dete i za sebe. Borim se i dalje i nikada neću prestati. Imam strah da se bolest ne vrati, ali ne predajem se, a što je najvažnije više nikada neću gubiti vreme na one koji to ne zaslužuju. Bolest je možda došla da mi ukaže na promene koje su mi neophodne i hvala joj na tome“, kaže Nevena, i za kraj poručuje svim roditeljima da vakcinišu svoju decu HPV vakcinom i zaštite ih od raka, a ženama da ne preskaču redovne ginekološke preglede i da rade sve postojeće analize minimum jednom u godinu dana, jer time spašavaju sopstveni život.BONUS VIDEO: Gužva na Institutu za onkologiju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bolnicaonkologijaguzvaik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5511006"]