Češki portal: Vlast u Srbiji uz Telekom i Telenor guši N1

Društvo 19. jun. 202116:24 > 16:54
Podeli:
Marko Milosavljevic
Marko Milosavljević Foto:N1

Aranžman srpskog državnog Telekoma sa Telenorom, koji je u vlasništvu češke kompanije PPF, ima za cilj sprečavanje distribucije važnih televizijskih mreža i kanala na Telenorovoj kablovskoj mreži, izjavio je profesor Marko Milosavljević sa Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani.

„Jasno je da su medije u Srbiji u potpunosti ugušili ili predstavnici vlade i vladajuće politike, ili pak uz pomoć vlasnika medija, tajkuna ili državnog Telekoma“, rekao je Milosavljević za češki portal Britské listy.

On je dodao da „svi rade u prilog vladajuće stranke i ometaju slobodan rad novinara u mnogim oblastima Srbije, ne samo u Beogradu“, prenosi N1.

Milosavljević kaže da je moguće da češki PPF nema „direktne političke namere“ već samo pokušava da ostvari poslovne ciljeve, ali činjenica je da su napravili aranžman sa Telekomom Srbije, koji je „pod direktnom kontrolom vlasti“, automatski znači da političke implikacije postoje.

„Taj aranžman je definisan zvaničnim dokumentom Telekoma Srbije kao sporazum koji će dovesti do urušavanja drugog konkurenta, koji je poznat da je bliži opoziciji, ali i konkurenta u telekomunikacionom smislu, koji ima sopstveni informativni kanal N1“, rekao je on.

„Ozbiljne reperkusije po medijske slobode u Srbiji“

Prema njegovim rečima, „činjenica da državni Telekom namerava da blokira kritičke glasove i kritičke TV kanale i uništi konkurenciju“, i da to radi u partnerstvu sa Telenorom, odnosno PPF, „automatski ima ozbiljne reperkusije po medijske slobode u Srbiji“.

„Dakle, ne radi se samo o ekonomskim motivima“, kaže ljubljanski profesor.

Ujedinjavanje dva velika aktera na tržištu sa „jasnim, eksplicitno izraženim namerama da unište trećeg konkurenta“, protivno je pravila Evropske Komisije o zaštiti konkurencije, smatra on.

„Znači to ima i političke reperkusije i određene tržišne i evropske implikacije i u tom smislu, time se moraju jasnije pozabaviti nadležne instance“, rekao je Milosavljević.

Milosavljević je ocenio „pomalo čudnim“ to što je češki predsednik Miloš Zeman dodelio najveće državno priznanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, za kog kaže da je daleko od toga da bude promoter demokratije.

Država nije potpuno izašla iz medija u većini zemalja CIE

Profesor Milosavljević ističe da u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope država i politika nisu nikada potpuno izašli iz medija na ovaj ili onaj način.

„Tu se koristi izraz zarobljeni mediji, što znači da su blisko povezani sa državom, u smislu državnog vlasništva, kao na primer u državnim telekomunikacionim operaterima, ali i političke kontrole javnih servisa, novinskih agencija i tako dalje“ rekao je on.

Dodaje i da postoji pitanje da li su regulatorna tela istinski nezavisna prilikom dodele frekvencija emiterima, i u mnogim drugim aspektima gde može i gde dolazi do mešanja politike u funkcionisanje medija.

„I konačno, postoje veze sa različitim vlasnicima i akterima, kao i sa državnim oglašivačima. Sve se to dešava godinama u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope“ kaže on.

Ističe i da je u poslednjih pet ili 10 godina digitalizacija smanjila troškove osnivanja medija, pa tako u Sloveniji postoji mreža od od više od 20 veb-sajtova koji su „na ovaj ili onaj način povezani sa najvažnijom vladajućom strankom SDS“ premijera Janeza Janše.

„Danas vam za otvaranje veb-sajta ne treba mnogo novca. To su veb-sajtovi koji nemaju neki veliki pojedinačni efekat ali je cilj stvaranja kumulativnog efekta, neke vrste utiska da postoji neka kritika i da je to dominantno u većini medija, iako sve to dolazi zapravo iz jedne redakcije“, objašnjava profesor.

Kako kaže, ti sajtovi prave jeftin sadržaj koji se iznova i iznova obrće, u pokušaju da se stvori „utisak da je nešto predominanta medijska tema, kritika, na primer, nekog opozicionog lidera“, dok se istovremeno stvara utisak da je vlast popularna.

Po njegovim rečima, ideja je preneti poruku vernim sledbenicima stranke, posebno njima, ali i privlačenje pažnje i kreiranje „agende“ za mnoge druge medije.

„Nešto se na tim veb-sajtovima pravi i replicira 10, 20 puta i onda se prenosi na drugim veb-sajtovima, na primer medija povezanih sa državnim telekomom ili mađarskim investitorima i tako se polako postiže efekat prelivanja, gde taj sadržaj stiže i u druge masovne medije. Namera je, kao što sam rekao da se postavi određena agenda“, kaže Milosavljević.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar