Tokom pandemije koronavirusa u javnosti se često pominju i D-dimer analize. Zašto su važne ove analize, šta one mogu da nam kažu i u kom trenutku bi pacijent trebalo da ih uradi?
O ovim analizama u rubrici „Struka protiv korone“ govorili su dr Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji i dr Boris Džudović, specijalista interne medicine – interventni kardiolog, lekari lekara koji učestvuju u našoj akciji kada odgovaramo na pitanje čitalaca o koronavirusu.
D-dimer je, kako objašnjava dr Milić, fragment razgradnje fibrina, proteina zaduženog za razgradnju krvnog ugruška (tromba).
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„D-dimer se meri u krvi i može biti koristan parametar u dijagnozi mnogih bolesti i stanja, ali je takođe nespecifičan i može biti povišen u mnogim stanjima kao što su tromboze, sepsa, kovid-19, maligne bolesti itd. Test se izvodi da bi se kod pacijenta isključila tromboza, odnosno prisustvo krvnog ugruška u krvnim sudovima. Ukoliko je ovaj parametar ispod granica referentnih vrednosti, tromboza se može gotovo sigurno isključiti“, naglašava doktorka Milić.
Naučni radovi su, prema njenim rečima, pokazali da je četvorostruko povećana koncentracija D-dimera u krvi jedan od glavnih faktora rizika smrtnosti kod pacijenata sa kovidom 19, jer komplikacije ove bolesti često podrazumevaju plućne i vanplućne tromboze koje dovode do smrti pacijenta.
Doktorka Milić upozorava da ono na šta treba dodatno obratiti pažnju je „da ne koriste sve laboratorije iste jedinice u kojima se meri koncentracija D-dimera, te treba biti oprezan u interpretaciji ovog parametra i uvek proveriti u kojim jedinicima je njegova vrednost izražena“.
Dr Boris Džudović govoreći o plućnoj emboliji navodi da su prva istraživanja pokazala da se kod teških slučajeva kovid infekcije D-dimer pokazao kao prognostički marker za preživljavanje.
Međutim, upozorava da svaka povišena vrednost D-dimera ne znači i postojanje duboke venske tromboze, plućne embolije ili plućne mikrotromboze, niti je uvek kod povećanja tih vrednosti neophodno da se koriste antikoagulantni lekovi.
Dr Džudović navodi da bi se dijagnostikovala duboka venska tromboza, plućana emoblija ili plućne mikrotromboze, potrebno je da pored značajno povišenih vrednosti D-dimera postoje i drugi klinički parametri.
Tako je za dijagnozu plućne embolije zlatni standard pojava trombnih masa na snimku skenerske plućne angiografije. U pitanju je skenersko snimanje protoka kroz plućne arterije.
Od kliničkih parametara, prema rečima našeg sagovornika, to su najčešće otok i ponekad bol u jednoj nozi kod venske tromboze, osećaj intenzivnog zamaranja ili gušenja na mali napor ili nesvestice kod plućne embolije, zatim znaci opterećenja desne strane srca vidljivi u EKG-u i na ultrazvučnom snimanju srca, kao i prisustvo tromba na kompresivnoj ultrasonografiji vena nogu.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku „Struka protiv korone“ u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare