Struka protiv korone: Kako se novi soj širi Evropom

Društvo 29. jan. 202114:23
Podeli:
Autor: Slađana Đermanović

Koliko će se brzo prenositi nova varijanta koronavirusa u nekoj zemlji zavisi od toga kada će se nova varijanta tamo pojaviti, kakve protivepidemijske mere se sprovode u tom području i koliko se građani pridržavaju istih, odgovara epidemiolog dr Predrag Đurić kada će se novi sojevi koronavirusa postati dominantni. Navodi, recimo, da je Danska procenila da će sredinom februara novi soj postati dominantan u toj zemlji. U svakom slučaju, kako ističe Đurić, važno je da se prate kontakti i više radi na otkrivanju slučajeva novog soja.

Naš sagovornik je jedan od lekara, koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs „Struka protiv korone“, u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Đurić objašnjava da se koronavirus stalno menja i pokazuje manje, najčešće beznačajne mutacije, ali da poslednjih nedelja pažnju privlače tri nove varijante virusa, takozvane britanska, južnoafrička i brazilska.

 

 

„Razlog je mogućnost da se ove varijante lakše prenose, odnosno da se epidemija u zajednici brže širi“, naglašava on.

Trenutno, kako dodaje,  najveći značaj ima „britanska“ varijanta virusa (VOC 202012/01).

Poslednji podaci Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kako navodi, pokazuju da je do 19. januara 2021. godine van Ujedinjenog kraljevstva (gde je registrovano 16 800 slučajeva i gde se nova varijanta prvo pojavila), registrovano 2.000 slučajeva nove varijante virusa, od čega 1.300 slučajeva u zemljama Evropske Unije i Evropskog ekonomskog prostora, a 700 slučajeva u ostalim zemljama sveta.

Nova varijanta je utvrđena u 60 zemalja, najviše, posle UK, u Izraelu, Indiji i SAD.

Đurić dodaje da se procene o raširenost varijante i njene dinamike dobijaju se putem genomske analize podataka o virusnih sekvenci.

U Evropi ovakve analize se najintenzivnije sprovode u Danskoj i procene su da će u ovoj zemlji varijanta virusa postati dominantna sredinom februara. I nekoliko drugih zemalja u Evropi (Irska, Holandija…) beleži veću učestalost varijante u uzorcima koji su bili ispitani. Posebno treba istaći da su saznanja o prisutnosti i širenju novih varijanti limitirani mogućnostima i praksom sekvenciranja virusa, a poznato je da se sekvenciranje radi samo u malom broju slučajeva“ objašnjava.

Osnovna pretpostavka vezana za nove varijante virusa je mogućnost bržeg prenošenja.

Međutim, Đurić objašnjava da treba imati u vidu da se porast broja slučajeva u decembru u Ujedinjenom Kraljevstvu i nekim drugim zemljama početkom godine ne može direktno i isključivo pripisati novoj varijatni virusa, već je mogući rezultat i prisutnih mera i njihovog sprovođenja.

Foto: Shutterstock

Dinamika prenošenja virusa i širenja pandemije je, prema njegovim rečima, rezultat brojnih faktora, koji se međusobno prepliću i čiji značaj i intenzitet su takođe dinamični.

„Koliko će se brzo prenositi nova varijanta virusa u nekoj zemlji ili području u narednom periodu zavisi od toga kada će se nova varijanta tamo pojaviti (odnosno biti „uneta“), kao i kakve protivepidemijske mere su na snazi i kako se svi subjekti pridržavaju datih mera“ ističe.

Kada je u pitanju „južnoafrička varijanta“ (501Y.V2),  ona je do 19. januara registrovana u 10 evropskih zemalja (27 slučajeva), dok je „brazilska“ varijanta (P.1) bila registrovana samo u Brazilu i kod osoba koje su doputovale iz Brazila.

„Iako za sada nema saznanja da se nove varijante virusa mogu povezati sa težom kliničkom slikom i većom smrtnošću, lakše prenošenje, odnosno širenje epidemije mogu u kratkom periodu dovesti do velikog broja obolelih, a među njima, iako procentualno mali, u apsolutnim brojevima izraženo veći broj obolelih sa težom kliničkom slikom i veći broj umrlih. Otuda razlog za zabrinutost“ upozorava Đurić.

Kada su u pitanju protivepidemijske mere, odgovara da su sve one već poznate i prisutne, da važe i za nove varijante virusa i da bi se morale održavati i pooštriti čim se uoči trend povećanja broja slučajeva.

„Pored toga, morala bi se povećati mogućnost sekvenciranja virusa i dodatno osnažiti epidemiološki nadzor nad novim varijantama. To posebno podrazumeva mogućnost da se brzo uoči i ispita značajnije povećanje broja obolelih ili težine kliničke slike u ograničenim područjima (recimo u naseljenom mestu, opštini…)“ naglašava.

Takođe se, prema njegovim rečima, treba pripremiti za veći broj zahteva za testiranjem kroz dalje povećanje kapaciteta laboratorija, kao i povećanje kapaciteta za lečenje, ne samo obolelih od kovid 19, već i od ostalih bolesti.

„Dalje, moralo bi se dodatno poraditi na mogućnosti da se što više slučajeva infekcije detektuje, a da se njihovi kontakti mogu ispratiti. Sloboda kretanja i putovanja bi morala da ostane, ali svako putovanje koje nije nužno trebalo bi izbegavati“ zaključuje.

Poručuje da je posebno bitno ubrzati vakcinaciju i kao prioritet sprovoditi vakcinaciju starijih građana i zdravstvenih radnika.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Komentari

Vaš komentar