Na otvaranju ponuda za posao naplate karata u beogradskom javnom prevozu vredan oko 75 miliona evra, posle samo sedam minuta – koliko je ceo postupak trajao – bilo je jasno da uslove može da zadovolji jedan ponuđač od ukupno dva koji su se javili na konkurs. Uslov tendera da je ponuđač radio poslove za sisteme sa više od hiljadu vozila u jednom gradu mogla je da zadovolji samo jedna firma, upravo ona koja poslednjih devet godina naplaćuje prevoz u Beogradu, a koja je samo petnaest dana pre javnog otvaranja ponuda promenila svoje ime iz „Apeks solušn“ (Apex solution) u „Kentkart“ (Kentkart Southeast Europe).
Tekst s „Pištaljke“ prenosimo u celosti.
Ugovor će ovog puta biti potpisan na trinaest godina, a ne na deset kako je bilo prvi put. Drugi ponuđač, firma „Bus lodžik” iz Požarevca, javila se na tender zajedno sa hrvatskom firmom „Penta“, iako nije ispunjavala dva bitna uslova – nije imala neophodnu bankarsku garanciju i nije imala posao za više od hiljadu vozila u jednom gradu. Požarevačka firma, kako objašnjava njihov direktor Ivan Kočev, bavi se naplatom karata u javnom prevozu u Novom Sadu, Nišu, Subotici i još nekim gradovima u Srbiji i zbirno pokriva oko 3500 vozila, ali ni jedan od tih gradova nema traženih hiljadu vozila na jednom mestu.
PROČITAJTE JOŠ
Kočev kaže da tako velike sisteme kao beogradski, koji ima oko 1800 vozila, nema niko u regionu. Na pitanje zašto su se javili na konkurs kad ne ispunjavaju osnovne uslove, direktor „Bus lodžika“ odgovara: „Da se čuje za nas“. „Tržište za ove poslove nije veliko. Osim nas i „Apeksa“, iz regiona se njima bavi i firma „Četvrta pot“ iz Slovenije, a na tenderu sam očekivao i firme iz Nemačke i „Nika elektronik“ iz Češke”, kaže Kočev, prenosi „Pištaljka„.
Nijedna od ovih firmi se na tender nije javila.
Portal javnih nabavki zabeležio je jedno pitanje ponuđača o tome da li je moguće da komunikacija sa ponuđačem bude na engleskom jeziku. Iako zakon o javnim nabavkama daje ovu mogućnost, koja je u ovom slučaju i opravdana, beogradski Sekretarijat za javni prevoz naveo je da se ponuda dostavlja na srpskom jeziku.
Firma „Kentkart sautist Jurop“, doskorašnji „Apeks solušn“, ponudu je poslala sa dve povezane firme iz Istanbula, „Kentkart ege elektronik“ (Kentkart Ege Elektronik) i „Kent Kart Anadolu elektronik“ (Kent Kart Anadolu Elektronik Sanayi).
Turska firma „Kentkart“ je u vreme osnivanja „Apeksa“ 2009. godine bila manjinski vlasnik „Apeksa“ sa deset odsto. Većinski vlasnik „Apeksa“ bila je domaća firma „Lanus“ čiji su vlasnici bili skriveni iza nekoliko povezanih firmi čiji je osnivač bio Nenad Kovač, poznatiji pod nadimkom „Neša Roming“.
Pištaljka je 2012. godine objavila dugo skrivani ugovor između Beograda i „Apeksa“ kojim je zaključen ovaj posao decenije, a koji je nejasan u tolikoj meri da se nije znalo ni kolika je vrednost posla. Tada smo otkrili da je u članu 26 tog ugovora bilo navedeno da Grad posle četiri godine eksploatacije može da otkupi sistem po „povoljnijim ili cenama datim u prijavi“. Međutim, u ugovoru nisu bile navedene te cene, a iz njega se nije dalo ni zaključiti šta će se desiti sa sistemom posle isteka ugovora ako ga Grad u međuvremenu ne otkupi i kome onda pripadaju elektronski čitači, kao ni da li su ti čitači bili predmet kupovine ili su samo iznajmljeni i koliko sve to košta.
Kako navodi „Pištaljka„, po dobijanju posla, vlasništvo u „Apeksu“ se menja pa 2013. godine „Kentkart“ postaje većinski vlasnik sa 55 odsto, a „Lanusu“ pripada 45 odsto. Istog dana, u julu 2013. godine, „Lanus“ svoj udeo smanjuje na 21 odsto, a u vlasništvo ulazi Sava Terzić i postaje vlasnik 24 odsto. Dan kasnije, „Lanus“ izlazi iz vlasništva, a udeo od 21 odsto pripada firmi „Proceskom“, jedne od firmi iza kojih se svojevremeno „skrivao“ već pomenuti „Lanus“. „Proceskom“ je u većinskom vlasništvu Vojislava Krstića (51 odsto), a suvlasnici su Sava Terzić (30 odsto) i Ivan Bukelić (19 odsto).
Vlasništvo nad „Apeksom“, koji se sada zove „Kentkart“, ostalo je nepromenjeno do danas. Direktor beogradskog „Kentkarta“ od osnivanja je Veljko Vlahović.
Iako su mutni poslovi oko „Bus plusa“ bili jedan od glavnih argumenata naprednjaka u predizbornim kampanjama protiv bivše vlasti i uprkos obećanjima da će po dolasku na vlast poništiti nezakonite ugovore, naprednjaci ne samo da nisu rešiti nejasnoće nego po dolasku na vlast više nisu ni pominjali sporne ugovore..
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare