Top 10 najmoćnijih u Crnoj Gori: Ko zaista vuče konce od Podgorice do Beograda

„Uvijek je na prvom mestu bio Milo Đukanović, a pratili su ga Brano Mićunović i Aco Đukanović“, navodi Kosović, dodajući da je to bio „trojac bez kog se nisu mogle donijeti krupne odluke u državi“.

Danas je, međutim, slika moći u Crnoj Gori znatno složenija. Kosović moć definiše kao „sposobnost da se utiče, na odluke, na ljude, pravac u kom se kreće društvo“. Ona je, kako kaže, ponekad vidljiva „u zakonima, govorima, hapšenjima“, ali je često skrivena „u pozivima, na sastancima, u ložama, ili u Sky porukama“.

Milojko Spajić

Na prvo mesto Kosović stavlja premijera Milojka Spajića, za koga piše da je „najmoćnija osoba u Crnoj Gori“. Podseća da ga 2020. godine, kada je prvi put pravio sličnu listu, gotovo niko nije poznavao. Danas je, navodi, „najmoćniji čovek u zemlji“.

Spajić moć crpi iz funkcije premijera, liderstva u Pokretu Evropa sad i činjenice da je „sve karte bacio na ulazak Crne Gore u Evropsku uniju“. Kosović ocenjuje da bi ulazak u EU, ako se dogodi tokom njegovog mandata ili uđe u nepovratnu fazu, „konsolidovao njegovu političku moć“.

Njegova prednost je i to što je „daleko od klasičnog političara“. Kosović piše da je Crna Gora prešla „iz pretpolitičkog društva u postpolitičko“, u kojem Spajiću odgovara tehnokratsko-administrativna uloga premijera. Ipak, upozorava da mu slabost može biti to što „ignoriše medije“ i što „uvek čeka zadnji trenutak da sanira krize“.

Milo Đukanović

Drugi na listi je Milo Đukanović. Kosović navodi da bivši predsednik i premijer nema nijednu funkciju, ali da uticaj stečen tokom više od tri decenije i dalje postoji. Ipak, piše da je drugo mesto za Đukanovića „ozbiljan poraz“.

„Dokazi za opadanje moći se samo nižu“, navodi Kosović, posebno ističući da Đukanović nije uspeo da zaustavi hapšenje svog brata Aca. To, prema njegovoj oceni, predstavlja veliki udarac na „percepciju njegove moći“.

Andrija Mandić

Treći je Andrija Mandić, predsednik Skupštine i lider Nove srpske demokratije. Njegov uspon Kosović povezuje sa „rebrandingom“, odnosno napuštanjem radikalnih pozicija i približavanjem političkom centru. Kao njegov glavni adut vidi „potencijal za homogenizaciju srpskog biračkog tela“.

Kosović posebno naglašava da će Mandićev odnos prema Beogradu biti presudan: „Odnos prema Beogradu je ono što bi Mandića moglo najviše da odredi u budućnosti“. Dodaje da se čini kako je Mandić shvatio da se „niko ko ne želi da bude servilan, na Beograd ne može osloniti“.

Vladimir Novović

Na četvrtom mestu je glavni specijalni tužilac Vladimir Novović. Kosović podseća na ocenu političkog teoretičara Feđe Pavlovića da Novović ima „državotvorni zadatak“.

Iako formalno nema ogromnu političku moć, slučajevi koje vodi SDT, kako piše, „mogu nepovratno da promijene kako izgleda crnogorska politička scena“.

Mitropolit Joanikije

Peto mesto zauzima mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije. Kosović ocenjuje da je on danas „u značajno boljoj poziciji nego što se mogao nadati“ kada je izabran.

Ključni trenutak za jačanje njegove pozicije bio je, kako navodi, kada je shvatio da „koliko god se povijao, pritisci iz Beograda neće prestati“.

Johan Satler

Šesti je šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler. Njegova moć dolazi iz činjenice da je Crna Gora blizu članstva u EU, pa ambasador EU, kako piše Kosović, „prestaje da bude posmatrač i postaje akter“.

Satler je, dodaje, verovatno „jedina osoba u zemlji“ koja može za isti sto da dovede sve važne političke aktere.

Aleksa Bečić i Boris Bogdanović

Sedmo mesto dele Aleksa Bečić i Boris Bogdanović iz Demokrata. Kosović piše da je Bečić lider i lice partije, ali da se ponekad čini da bi Demokrate još teže bile zamislive bez Bogdanovića.

Njihova moć dolazi iz formalnih pozicija, ali i iz „kontrole nad dijelom bezbjednosnog sektora“.

Aleksandar Vučić

Osmi je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kosović ocenjuje da je Vučić „umnogome opsjednut Crnom Gorom“ i nemogućnošću da u njoj konsoliduje moć onako kako je očekivao posle 2020. godine. Zato se, kako piše, njegova moć „skoro pa isključivo javlja u destruktivnom obliku“.

Kosović dodaje da je Vučić najviše uložio u medijski uticaj, ali da su „efekti daleko skromniji od očekivanih“. U političkoj sferi, tvrdi, spao je na Milana Kneževića, Vladislava Dajkovića i manje krilo Nove srpske demokratije.

Bemax

Na devetom mestu nije pojedinac, već Bemax, kompanija koju Kosović opisuje kao centar moći koji „najmanje zavisi od pojedinca“.

On navodi da se uticaj Bemaksa vidi u poslovima sa državom, ali i u medijskoj sferi. Podseća da je Specijalno državno tužilaštvo tvrdilo da je Aleksandar Mijajlović imao „presudan uticaj na uređivačku politiku brojnih medija u Crnoj Gori“.

Dragan Bokan

Deseti je vlasnik kompanije Voli Dragan Bokan. Kosović piše da njegovo bogatstvo nije jedini izvor uticaja. Važna je i saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kao i sport. „U Crnoj Gori sport nije sport — sport je politika drugim sredstvima“, navodi Kosović, ističući Bokanovu ulogu u Košarkaškom klubu Budućnost.

Kosovićeva lista pokazuje da Crna Gora više nema jednog neprikosnovenog centra moći. Uticaj je podeljen između Vlade, bivših vlasti, parlamenta, tužilaštva, crkve, međunarodnih aktera, biznisa, medija i političara van zemlje.

Vertikala je nedeljni vodkast koji objašnjava najvažnije teme crnogorske politike i društva. Autor Vertikale je Srđan Kosović.