Borka Pavićević, dramaturškinja, osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), mirovna aktivistkinja i kulturna radnica, preminula je na današnji dan prošle godine - 30. juna 2019.
„Kada nemate svest o učinjenom zločinu, onda se u društvu razvija nasilje i to je kazna za neshvaćeni zločin“, govorila je Borka Pavićević, koja je kroz celu svoju karijeru vodila borbu za ljudska prava i vrednosti, za razum i svest u najgorim vremenima. Kao umetnica i kao aktivistkinja, ali pre svega kao hrabra i pametna žena koja ustaje protiv nepravde i neslobode.
Rođena je 1947. godine u Kotoru. Diplomirala je dramaturgiju 1971. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je 1976. i magistrirala. U Ateljeu 212 radila je deset godina, u Bitefu 20, a bila je dramaturg i u drugim beogradskim pozorištima, kao i u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani…
Osnivač je teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari. Bila je učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar). Bila je umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, a smenjena je 1993. godine zbog političkog i javnog delovanja. Bila je učesnica civilnog pokreta otpora i članica Beogradskog kruga – udruženja slobodnih intelektualaca od osnivanja.
Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu. Od 1994. njeno ime vezalo se za Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, kao „mesto gde se stvari otvaraju, postavljaju pitanja i kritikuje s razlogom“.
Prisetimo se i poslednjeg Borkinog javnog obraćanja i njenih reči i duha:
„Reći ću ovako – poštedite me fizičkog bola, a duhovni prepustite meni. Najteža je borba Centra u povezivanju onoga što misliš sa mogućnošću da se sve to ostvari. Prosto je bolno šta sve treba da se uradi, a ne može istovremeno da se postigne“, govorila je Pavićević u intervjuu za Novi magazin.
Nosilac je francuskog Ordena legije časti od 2002. godine, dobitnica je nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004, nagrade „Ruts“ Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade Osvajanje slobode Fonda Maja Maršićević Tasić 2005. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama: