Odlazak Marine Blagojević Hjuson, liderke feminizma u Srbiji

Marina Blagojević Hjuson bila je sociološkinja, naučnica i istraživačica u oblasti studija roda. Bila je jedna od liderki ženskog pokreta 90-ih godina u Beogradu, i jedna od osnivačica Ženskih studija, Ženske stranke, Ženskog parlamenta, AŽIN-a i drugih nevladinih organizacija. Borila se za prava žena uz razumevanje sredine u kojoj je živela, zahtevala je promene i tragala za rešenjima, ali bez mržnje i besa prema drugim stranama, bila je jedan od stubova feminizma u Srbiji, "one vrste feminizma koja ima ulogu u emancipaciji i žena i muškaraca od štetnih, nametnutih rodnih konstrukata koji sužavaju polje njihovih individualnih izbora", kako ga je definisala svojevremeno u razgovoru za Vice.Marina Blagojević Hjuson školovala se na Univerzitetu u Beogradu, a javnost ju je upoznala 1990. kao jednu od osnivačica Ženske stranke. Bila je članica feminističke grupe "Žena i društvo" s kojom je 1991. inicirala osnivanje ženskih studija u Beogradu. Od 1994. do 1998, bila je inicijator i organizator prve feminističke konferencije u post-komunističkim zemljama, a 1998. i prvog Foruma NVO u Srbiji.Međutim, mada je površnom čitaocu njene biografije lako da njeno delo i angažovanje stavi u kontekst feminizma, Marina je delovala iz jednog drugačijeg ugla. Na primer, u njenoj knjizi "Muškarci u Srbiji, druga strana rodne ne/ravnopravnosti" (a objavila je više od 150 istraživačkih publikacija i više od 20 knjiga), razmatra sistem ponašanja i verovanja, koji počiva na našim biološkim polnim karakteristikama, a koji je prošlost nametnula i ženama i muškarcima."Mi prisustvujemo globalnom urušavanju patrijarhata. On je kao društvena tvorevina neodrživ, i to ne zbog feministkinja, nego zbog raznih društvenih socio-ekonomskih sila, ali pre svega zbog činjenice koju jako potenciram – da smo mi više slični nego različiti. I žene i muškarci su veoma raznorodne grupacije, svaka generalizacija po liniji roda, osim onih najelementarnijih bioloških, je zapravo besmislena. Zato je krajnje vreme da se na nas primenjuju sočiva koja će uticati na to da sebe sagledavamo kao individue - jer ima velikih, malih, jakih, slabih i tako dalje. Količina različitosti je neograničena. Zato je važno istaknuti sličnosti, ili čak istost, nasuprot razlikama", govorila je Marina Blagojević Hughson.Pre dve godine dobila je Fulbrajtovu nagradu "Predvodnik/ca", koja se dodeljuje kao podsticaj afirmaciji izvrsnosti u razvoju nauke i istraživanja, kao i promociji pozitivnih društvenih promena."...Ja sebe upravo tako doživljavam svih ovih godina, i zato pristajem da budem  usamljena na svom putu, neshvaćena, izolovana.  Zato što sam 'predvodnica' i zato što uznemiravam postojeće hijerarhije moći, ja sam, kako sam to pisala u nekim tekstovima , i 'nema' i 'nemušta', ja sam u jednoj vrsti traumatične izolacije, godinama... Može zvučati paradoksalno, ali ja imam više problema sa tzv. intelektualcima u komunikaciji, nego sa tzv. običnim ljudima, i građanima i građankama. To je otud što ja pitanju rodnosti prilazim pre svega kao pitanju svakodnevnog života, konkretnih praksi, uz poštovanje subjektivnog osećanja identiteta. Kao sociološkinja i istraživačica ja imam i moralnu i profesionalnu obavezu da razumem poziciju sa koje neko govori, a ne da osuđujem, ili ocenjujem", objasnila je u intervjuu koji je dala tim povodom.S takvim stavovima i pristupom, Marina Blagojević Hughson bila je priznata međunarodna ekspertkinja za rodnu ravnopravnost. Jedno vreme bila je i predsednica sociološkog udruženja Srbije, kasnije naučna savetnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, kao i direktorka istraživačkog centra za rod i etnicitet Altera MB u Budimpešti. Predavala je na Univerzitetu u Sarajevu i Centralno-evropskom Univerzitetu, kao i na Univerzitetu u Gracu, gde je bila gostujući profesor.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram