Bil Gejts je platio 30,8 miliona dolara za ovu knjigu: Razlog otkriva mnogo o njegovom načinu razmišljanja

Nije loše za čoveka čije se bogatstvo, prema tadašnjim podacima Forbesa, procenjivalo na gotovo 100 milijardi dolara.

Uprkos tome, 1994. godine, neposredno pre nego što je prvi put postao najbogatiji čovek na svetu, Gejts nije mogao da odoli jednom izuzetno skupom zadovoljstvu. Za 30,8 miliona dolara kupio je „Codex Leicester“ Leonarda da Vinčija, čime je ovaj rukopis postao jedna od najskupljih knjiga ikada prodatih.

Dokument od 72 stranice, nastao između 1506. i 1510. godine, sadrži Leonardove crteže, beleške i ideje o oblastima poput astronomije, mehanike, botanike, matematike i arhitekture.

Ako razumemo zbog čega je Gejts odlučio da kupi ovaj rukopis, možemo mnogo toga da saznamo i o značaju ljudi kojima se divimo i koji nas inspirišu.

1. Fascinirao ga je Leonardov renesansni način razmišljanja

U intervjuu za emisiju „60 Minutes“ 2013. godine Gejts je govorio o Leonardu da Vinčiju.

„Inspiriše me činjenica da je jedna osoba, potpuno sama, bez povratnih informacija, bez nekoga ko bi joj govorio šta je ispravno, a šta pogrešno, nastavila da pomera sopstvene granice i da je samo znanje smatrala nečim najlepšim“, rekao je Gejts.

Suosnivač Microsofta uvrstio je i biografiju Leonarda da Vinčija koju je napisao Volter Ajzakson na svoju listu knjiga koje preporučuje za leto 2018. godine.

„Kada pogledate sve Leonardove brojne sposobnosti, ali i nekoliko njegovih neuspeha, osobina koja se izdvaja iznad svih ostalih jeste njegov osećaj čuđenja i radoznalost“, napisao je Gejts na svom blogu.

Dodao je da bi Leonardo, kada bi želeo nešto da razume, bilo da je reč o protoku krvi kroz srce ili obliku jezika detlića, to pažljivo posmatrao, zapisivao svoja razmišljanja, a zatim pokušavao da pronađe objašnjenje.

Prema Gejtsovom mišljenju, takav način razmišljanja danas je gotovo „izgubljena umetnost“.

„Iako je u vreme besplatnih tekstova na Vikipediji i video snimaka na Jutjubu lakše nego ikada zadovoljiti radoznalost, ironično je što na čuda savremenog života može da nas podseti čovek koji je živeo pre 500 godina“, napisao je.

2. Osećao je povezanost sa Leonardom, a oseća je i danas

Iako Gejts nikada nije stvorio umetničko remek delo poput „Mona Lize“ ili „Tajne večere“, između njega i Leonarda mogu se pronaći brojne sličnosti.

Gejts je još 1999. godine izneo veliki broj predviđanja o budućnosti koja su se kasnije pokazala iznenađujuće tačnim.

U svojoj knjizi „Business @ the Speed of Thought“ napisao je da će ljudi nositi male uređaje koji će im omogućiti da neprestano budu u kontaktu sa drugima i obavljaju elektronske poslove gde god da se nalaze. Predvideo je da će preko tih uređaja moći da proveravaju vesti, pregledaju informacije o rezervisanim letovima, dobijaju podatke sa finansijskih tržišta i obavljaju gotovo sve druge poslove.

Slično tome, Leonardo da Vinči bio je daleko ispred svog vremena.

„Codex Leicester“, na primer, sadrži crteže i teorije povezane sa protokom krvi kroz srce, a mnoge njegove ideje vekovima kasnije potvrđivali su naučni i medicinski istraživači.

Poput Leonarda, Gejts je oduvek pokazivao ogromnu želju za učenjem, ali i za pretvaranjem naprednih i izuzetno ambicioznih ideja u stvarnost.

Jedan od ciljeva o kojima je govorio bio je iskorenjivanje četiri bolesti do 2030. godine.

„Optimista sam kada je reč o budućnosti jer znam da je napredak ljudskog znanja poboljšao živote milijardi ljudi i uveren sam da će tako biti i ubuduće“, napisao je Gejts u tekstu za magazin „Time“.

3. Želeo je da Leonardovu radoznalost i osećaj čuđenja podeli sa svetom

Kada imamo uzora kojem se iskreno divimo, često želimo da i drugima objasnimo zbog čega nas ta osoba toliko inspiriše.

Gejts je svojevremeno predstavio projekat nazvan „Codescope“, interaktivni ekran osetljiv na dodir koji ljudima omogućava da istražuju „Codex Leicester“.

Na taj način želeo je da drugima približi istoriju Leonardovog rukopisa. Posetioci su mogli da vide svaku stranicu originalnog dela, pročitaju prevode, pa čak i pogledaju animirane verzije pojedinih Leonardovih crteža.

„Pošto sam Codex ne možete da dodirnete jer se čuva iza stakla, Codescope je najbolje što možete da dobijete posle stvarnog listanja stranica po kojima je ovaj veliki čovek pisao“, objasnio je Gejts predstavljajući projekat.

Povodom obeležavanja 500 godina od smrti Leonarda da Vinčija, „Codescope“ i „Codex Leicester“ bili su predstavljeni u više evropskih muzeja od oktobra 2018. do 20. januara 2019. godine i bili su dostupni javnosti.

Uzori nas podstiču da budemo bolji

„Codex Leicester“ opisuje se kao izuzetan primer povezanosti umetnosti i nauke. Upravo je ta povezanost jedna od stvari koje Gejts najviše ceni kod Leonarda da Vinčija i koja ga je inspirisala u njegovom sopstvenom radu.

Svi imamo ambiciozne ciljeve, ali nam ponekad nedostaju motivacija, nada ili mudrost potrebne da ih ostvarimo. Inspirativne ličnosti poput Leonarda mogu da nas podstaknu da usvojimo neke od navika i načina razmišljanja zahvaljujući kojima su i same postale izuzetne.

Gejts je razvio snažan osećaj povezanosti sa svojim uzorom, kojeg je nazvao „jednim od najinovativnijih umova svih vremena“, a ta fascinacija podsticala ga je da nastavi da ostvaruje sopstvene ciljeve.

Hajdi Grant Halvorson, socijalna psihološkinja i pomoćna direktorka Centra za nauku o motivaciji Univerziteta Kolumbija, u svojoj knjizi „Succeed: How We Can Reach Our Goals“ navela je eksperiment u kojem je od dela studenata zatraženo da čitaju profile svojih najvećih uzora, među kojima su bili, na primer, naučnici dobitnici Nobelove nagrade.

Studenti koji su čitali o svojim uzorima pokazali su veću posvećenost učenju i ostvarili bolje akademske rezultate od onih koji to nisu činili.

Često se kaže da ne postoji zdrava opsesija, ali to ne mora da bude tačno kada je reč o ljudima koji nas inspirišu.

A dobra vest je da zbog toga ne morate da potrošite 30 miliona dolara, mada bi svakako bilo lepo kada biste mogli.