AfD nezaustavljivo raste: Krajnja desnica nikad jača, Mercova CDU tone

Najnoviji ARD-ov Dojčlandtrend, koji je sproveo institut Infratest dimap, pokazuje koliko se odnos političkih snaga u Nemačkoj promenio od parlamentarnih izbora u februaru 2025. godine.

Da se izbori za Bundestag održavaju sledeće nedelje, za AfD bi glasalo čak 28 odsto birača. To je za jedan procentni poen više nego u julu i predstavlja novi rekord ove stranke.

Nasuprot tome, CDU i bavarska CSU izgubile su jedan procentni poen i sada zajedno imaju samo 21 odsto podrške. Konzervativni blok tako se vratio na nivo iz novembra 2021. godine, kada je CDU/CSU pod vođstvom Armina Lašeta izgubio izbore.

Poređenje sa izborima iz februara 2025. pokazuje koliko je dramatična promena. CDU/CSU tada je osvojio 28,5 odsto glasova, a AfD 20,8 odsto. Sada je situacija praktično obrnuta, a AfD ima ubedljivu prednost.

Ostale stranke znatno zaostaju. Socijaldemokratski SPD ima 12 odsto podrške, Zeleni 15, Levica 11, dok je FDP na četiri odsto i, prema ovom istraživanju, ostao bi ispod izbornog cenzusa, piše Dojče vele.

Puca „zaštitni zid“ prema AfD-u?

Još značajniji od samog rejtinga mogao bi da bude podatak koji pokazuje promenu odnosa nemačkih građana prema mogućoj saradnji drugih stranaka sa AfD-om.

Do sada su praktično sve etablirane demokratske partije insistirale na takozvanom „zaštitnom zidu“ prema AfD-u, odnosno odbijanju bilo kakve političke saradnje sa strankom koja je u pojedinim segmentima označavana kao desnoekstremna.

Međutim, stav građana postaje znatno drugačiji.

Samo 37 odsto Nemaca sada smatra da bi svaku saradnju sa AfD-om trebalo potpuno isključiti. Nasuprot tome, 27 odsto otvoreno podržava saradnju sa tom strankom, dok još 32 odsto smatra da o tome treba odlučivati od slučaja do slučaja.

To znači da ukupno 59 odsto ispitanika ne odbacuje saradnju sa AfD-om u svim okolnostima.

Pitanje postaje još važnije pred pokrajinske izbore u Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji u septembru, jer AfD u obe istočnonemačke pokrajine ubedljivo vodi u anketama.

Istovremeno, oko hiljadu nemačkih pravnika nedavno je u otvorenom pismu zatražilo zabranu AfD-a.

Istok i zapad Nemačke sve različitiji

Istraživanje pokazuje i značajne razlike između istočnih i zapadnih delova zemlje.

Na zapadu Nemačke 40 odsto građana smatra da saradnju sa AfD-om treba potpuno isključiti, dok je 24 odsto za saradnju.

Na istoku je situacija gotovo obrnuta. Samo 26 odsto ispitanika protivi se svakoj saradnji sa AfD-om, dok je 38 odsto otvoreno podržava.

Taj procenat približno odgovara i nivou ukupne podrške AfD-u u istočnom delu zemlje.

Polovina Nemaca želi temeljnu promenu politike

Rast AfD-a prati još jedan podatak koji bi mogao posebno da zabrine tradicionalne nemačke stranke – više od polovine građana želi suštinsku promenu politike zemlje.

To je najveći procenat otkako se ovo pitanje postavlja u okviru istraživanja Dojčlandtrend.

Samo četiri od deset ispitanika smatraju da su dovoljne pojedinačne korekcije sadašnjeg političkog kursa.

Istovremeno, raste nezadovoljstvo funkcionisanjem političkog sistema. Čak 43 odsto Nemaca kaže da ima trajan osećaj da se nalazi u nepovoljnijem položaju ili da je na neki način zapostavljeno.

Među biračima AfD-a taj procenat je dramatično veći – čak 70 odsto njih smatra da su zapostavljeni ili da se prema njima postupa nepravedno.

Birači AfD-a jedina su velika politička grupa u kojoj većina deli takav osećaj.

Zašto AfD raste?

Prethodna istraživanja instituta Infratest dimap ukazuju na nekoliko razloga za kontinuirani uspon AfD-a.

Jedan od glavnih je razočaranje radom tradicionalnih stranaka. Birači AfD-a takođe su pesimističniji kada procenjuju ekonomsko stanje Nemačke, sopstvenu finansijsku sigurnost u starosti i bezbednost na ulicama.

Kod njih je znatno izraženiji i strah od posledica imigracije.

Istovremeno, veliki broj pristalica AfD-a smatra da upravo ta stranka govori o problemima o kojima druge partije ne žele dovoljno otvoreno da razgovaraju.

Samo 12 odsto veruje da će rekonstrukcija vlade nešto promeniti

Loše vesti za vladajuću politiku donose i odgovori građana o nedavnim promenama u vladi kancelara Fridriha Merca.

Političku scenu u Berlinu poslednjih nedelja obeležile su burne rasprave o reformama, ali i rekonstrukcija vlade. Dosadašnji šef Kancelarije saveznog kancelara Torsten Fraj prešao je na čelo konzervativne poslaničke grupe u Bundestagu, dok je ministarka zdravlja Nina Varken preuzela rukovođenje Kancelarijom.

Građani, međutim, od promena ne očekuju mnogo.

Samo 12 odsto ispitanika veruje da će nova lica u saveznoj vladi dovesti do bolje politike.

Posle terorističkog napada raste strah

Na raspoloženje nemačkih građana snažno je uticao i nedavni teroristički napad.

Mladi islamista iz Berlina je 25. jula iznajmljenim automobilom uleteo među učesnike Parade ponosa, pri čemu je jedna žena ubijena, a 31 osoba teško povređena. Policija je dan kasnije ubila osumnjičenog napadača dok je bio u bekstvu.

Nakon tog događaja, trećina Nemaca kaže da strahuje da bi i sama mogla postati žrtva terorističkog napada.

Promenila se i percepcija najvećih ekstremističkih pretnji.

Dok su krajem prethodne decenije Nemci kao najveću opasnost uglavnom videli desnoekstremni terorizam, danas čak 70 odsto ispitanika smatra islamistički terorizam velikom pretnjom.

Desničarski ekstremizam ozbiljnom opasnošću smatra 56 odsto građana, dok 50 odsto isto kaže za levičarski ekstremizam.

Najnoviji rezultati tako pokazuju zemlju u kojoj raste nezadovoljstvo političkim kursom, strah za ekonomsku i fizičku bezbednost, ali i spremnost dela birača da preispita dugogodišnje političke tabue.

Najveći dobitnik takvog raspoloženja trenutno je AfD. Stranka koja je na izborima početkom 2025. bila gotovo osam procentnih poena iza CDU/CSU sada ima sedam poena prednosti – i rekordnih 28 odsto podrške.

Istraživanje ARD-Dojčlandtrend sproveo je institut Infratest dimap od 3. do 5. avgusta na reprezentativnom uzorku od oko 1.300 građana Nemačke.