Nemački list o dolasku Zelenskog u Beograd: Iza kulisa razgovori o zajedničkoj fabrici dronova u Srbiji, Kristofer Hil otkrio kako srpska municija stiže do Ukrajine

Predsednik Ukrajine VolodimirZelenski u subotu (8. avgust) stiže u Beograd, piše Frankfurter algemajne cajtung, a prenosi DW, uz podsećanje da se poseta odavno planira, ali je odlagana.

„Prema navodima iz diplomatskih krugova, u Kijevu postoji lobi koji kategorično odbija posetu Zelenskog rusofilnoj balkanskoj državi“, piše list.

Ocenjuje se da je poseta „pre svega politički signal“, iako će se zvanično raditi većinom o ekonomskim temama.

„Iako nema zvanične potvrde, to važi i za sektor odbrane, sve do moguće zajedničke proizvodnje dronova“, piše nemački list, dodajući da bi proizvodnju u Srbiji mogli da finansiraju Ujedinjeni Arapski Emirati.

Novinar Mihael Martens u tekstu podseća da nigde drugde u Evropi nema toliko simpatija za Rusiju i predsednika Vladimira Putina kao u Srbiji.

„Vođstvo u Beogradu očito nema utisak da su Putinove trupe pred odlučujućom pobedom u Ukrajini. U skladu s tim se jačaju kontakti u Ukrajini, a ne prekidaju oni s Rusijom“, piše Martens.

Kristofer Hil kao posrednik

Novinar je razgovarao i sa Kristoferom Hilom, doskorašnjim ambasadorom SAD u Srbiji, koji priča kako je povezao Ukrajinu i Srbiju na početku svog mandata 2022.

„Na početku mandata u Beogradu do mene je došao ukrajinski ambasador s listom vojnih potrepština koje su Ukrajini hitno bile potrebne na ratištu. Moj tim u ambasadi je proverio da li su Srbi u stanju da ispune ove narudžbe – i bili su“, kaže Hil i dodaje: „SAD su počele da podržavaju kupovinu znatnih količina srpske municije, za koju smo znali da hitno treba Ukrajini.“

Frankfurter algemajne piše da je svima – pa i Beogradu – bilo jasno da će oružje preko Poljske ili Češke završiti u Ukrajini.

A to su znali i u Moskvi odakle je, podseća list, stiglo više upozorenja Beogradu. Jednom navodno, u Pekingu, Putin je lično prigovorio i Aleksandru Vučiću.

Pazio da Srbija ne prodaje Rusiji

Hil je dodao da je američkoj strani bilo važno da srpski angažman ne deluje kao „ratno profiterstvo“, već da bude u vezi s dugoročnim vezama Srbije i Ukrajine koje počivaju na „zajedničkim interesima“. I da Srbija „stoji na pravoj strani istorije“, dodao je Hil.

On smatra da je preterana kritika na račun Beograda što se nije priključio sankcijama protiv Moskve. Kao ambasador je, kaže, zastupao stav da „Srbija može da preduzme daleko bitnije mere nego da ima sporednu ulogu u režimu sankcija“.

Kristofer Hil je takođe hteo da se izbegne mogućnost da Srbija isporučuje oružje obema stranama. Diplomata u penziji kaže da su Amerikanci kao prioritet imali da „tačno posmatraju da li Srbija na bilo koji način radi sa Rusijom. Uložili smo znatne resurse da budemo sigurni da znamo pravo stanje stvari“.

Na kraju, Hil kaže da nije bilo prodaje srpskoj oružja Rusiji, „barem ne u obimu vrednom pomena“.

Već se traži mesto za fabriku?

Frankfurter algemajne piše i o ulozi Oleksandra Kamišina, koji je savetnik Zelenskog zadužen da poveže ukrajinsku namensku industriju s evropskom partnerima. Kamišin, piše list, i u Srbiji ima ulogu „iz pozadine“.

„Navodno je proteklih godina više puta bio u balkanskoj državi i sa svojim timom posećivao mesta na kojima bi se zajednički mogli proizvoditi dronovi. Prema obaveštenim izvorima je i proizvodnja artiljerijske municija bila tema razgovora“, dodaje list.

Novinar Martens pojašnjava da je o svemu lakše dobiti podatke sa američke strane nego iz Srbije jer je sve to za Beograd škakljivo.

„Srbija je upućena na ruske isporuke gasa. Bez njih, balkanska država ne bi ostala bez snabdevanja, ali bi bio ugrožen veliki deo računice za investicije, u zemlji koja je prethodnih godina dovela brojne investitore.“

U tekstu se dodaje da Ukrajina i Srbija rade na sporazumu o slobodnoj trgovini, ali da se s ukrajinske strane čuje da bi moglo da potraje možda do početka 2027. dok sporazume ne bude potpisan.

„I srpska i ukrajinska privreda imaju interesa za takvim sporazumom“, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, za kojeg se navodi da je „ispred i iza kulisa uradio mnogo za ekonomsko zbližavanje dve države“.

Čadež posebno hvali ukrajinsku IT industriju koja beleži rekorde i u vreme rata, i podseća da Srbija ima rastuću IT scenu.