Osuđen na 14 godina zatvora: Ljubisav ubio komšiju, telo sakrio u drugom selu, pa ga optužio da se sam upucao

Do zločina je došlo na njivi gde je Jovan obavljao poljske radove, kada mu je Trifunović prišao i pucao iz njega. Zatim je njegovo telo zamotao u plastičnu foliju, natovario na traktor i odvezao u susedno selo, a da bi prikrio tragove otišao je u Niš kod zubara.

Trifunović je priznao da je sa Jovanom bio u višedecenijskoj zavadi, optužio ga je da ga je potkradao, te da se služio hipnozom i drugim parapsihološkim radnjama kako bi mu navodno naškodio. Negirao je i odgovornost za njegovu smrt, ističući da je Jovan stradao prilikom otimanja oko puške, te je u završnoj reči pred sudom ustvrdio da je poginuo svojom krivicom.

Više javno tužilaštvo tražilo je da mu se izrekne kazna od 20 godina, a Trifunovićeva odbrana da bude što blaže kažnjen jer, prema njihovoj oceni, nije postojao umišljaj prilikom izvršenja dela.

Ovo je prvostepena presuda na koju pravo žalbe imaju i odbrana i tužilaštvo.

"Smatramo da je dokazano da je optuženi izvršio krivična dela ubistvo i neovlašćeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Odbrana koju je izneo tokom postupka imala je za cilj umanjenje krivične odgovornosti jer je u suprotnosti sa dokazima. Tokom sudskog postupka utvrđeno je da je bio u dugogodišnjem sukobu sa žrtvom, da je postupao hladnokrvno prilikom izvršenja krivičnog dela, da je nakon zločina uklonio telo, odvezao ga u drugo selo, a zatim otišao u Niš kako bi dokazao da nema veze sa ubistvom. Zbog takvog njegovog ponašanja predlažemo 20 godina zatvora jer je prikrivao tragove, lišio je života starijeg čoveka, što je izazvalo uznemirenje male zajednice u kojoj su živeli i gde se i dalje osećaju posledice tog zločina. Nadalje, utvrđeno je da je prišao oštećenom koji je bio na svojoj zemlji, obavljao poljske radove i bez povoda ga lišio života", navela je u završnoj reči viši javni tužilac Jelena Papović Miladinović.

Predložila je da se Trifunoviću produži pritvor, te da mu se izrekne mera bezbednosti oduzimanja oružja kojim je počinio zločin.

Trifunovićev branilac, advokat Dalibor Lazović, zatražio je od suda da njegovom branjeniku izrekne što je moguće blažu kaznu, ističući da postoji sumnja da se događaj odigrao na način kako je predstavljen u optužnici VJT.

"Okrivljeni je sve vreme bio dosledan u iznošenju svoje verzije ovog događaja, odnosno da je došlo do otimanja puške i tom prilikom do opaljenja, a to su potvrdili i pojedini dokazi izvedeni na suđenju. Veštačenjem su na oružju pronađeni biološki tragovi oštećenog, što potvrđuje njegov kontakt sa puškom. Balističar je izjavio da sila opaljenja nije ispitivana, kao ni udaljenost od oružja prilikom pucnja, a da se to moglo utvrđivati. Veštak Zavoda za sudsku medicinu izjavila je da apsolutno stoji mogućnost da je do nanošenja prostrelne rane grudnog koša moglo doći na način kako je to okrivljeni opisao. Zato predlažem sudu da, u skladu sa principom in dubio pro reo (u slučaju sumnje u korist okrivljenog), mom branjeniku izrekne najmanju kaznu", rekao je Trifunovićev advokat.

Priliku da se obrati sudu iskoristio je i optuženi Trifunović, koji je potpuno odbacio odgovornost za zločin.

"Nisam postupao sa direktnim umišljajem kako je to tužilaštvo navelo, oštećeni se upucao u otimanju oko puške, stradao je svojom krivicom. Stradao je prilikom otimanja oko puške, zadesnim slučajem, više svojom nego mojom krivicom", naglasio je Ljubisav.

Tokom istrage utvrđeno je da je Ljubisav bio u višedecenijskoj zavadi sa žrtvom, te da je imao iracionalne ideje da ga ovaj potkrada, kao i da ga je čak optuživao da se služi magijom i hipnozom. Psihijatrijsko veštačenje pokazalo je da se radi o psihopatskoj ličnosti koja ne mari za potrebe i emocije drugih ljudi, što se ispoljilo i kroz hladnokrvno izvršenje zločina.