Puca poverenje u naprednjake ili je na delu nova strategija vlasti? Šta stoji iza najava SNS partnera da će ići samostalno na izbore

Na parlamentarnim izborima 2023. godine Srpska napredna stranka praktično je okupila gotovo sve svoje tradicionalne saveznike na jednoj izbornoj listi. Uz SNS nastupili su SDPS Rasima Ljajića, PUPS, Srpska narodna partija Nenada Popovića, Pokret socijalista, tada na čelu sa Aleksandrom Vulinom, Zdrava Srbija Milana Stamatovića, Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, Samostalna srpska stranka, kao i više manjih stranaka i pokreta.

Takva strategija tada nije bila slučajna. I tada se spekulisalo da su istraživanja javnog mnjenja pokazivala da objedinjena lista donosi najveći broj glasova i mandata, uz minimalan rizik da neki od manjih partnera ostane ispod izbornog praga.

Zašto SNS menja strategiju?

Međutim, političke okolnosti danas su značajno drugačije nego pre gotovo tri godine. Pad podrške vlasti u istraživanjima, višemesečna politička kriza i promenjeno raspoloženje birača nakon pada nadstrešnice i studentskih protesta, mogli bi da dovedu i do drugačije izborne matematike.

Govoreći o tome šta su opcije i zašto bi Vučiću sada odgovaralo da koalicioni partneri idu odvojeno, profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević za Novu kaže da je osnovni interes SNS oduvek bio da osvoji što veći broj mandata, pa će se i odluke o načinu izlaska na izbore donositi iz tog ugla.

“Što se tiče Saveza vojvođanskih Mađara i Socijaldemokratske partije Srbije, odnosno za Mađarsku i Bošnjačku nacionalnu manjinu, verovatnije je i razumnije očekivati da bi njihovi glasači pre glasali za te stranke ukoliko samostalno nastupaju na izborima, nego ukoliko bi išli zajedno na listu sa Srpskom radikalnom strankom i, na primer, Zavetnicima. Tako da je, pretpostavljam, procena da jedan deo Bošnjaka i Mađara ne bi glasao za njih u toj širokoj koaliciji, a da bi ovako možda deo njih bio spreman pre da glasa za te stranke pojedinačno, nego za širu listu“, ocenjuje Vučićević.

Kada je reč o Pokretu Snaga Srbije, Vučićević kaže da trenutno ne očekuje njihov samostalan izlazak na izbore, bez obzira na ranije izjave Bogoljuba Karića, jer će odluka zavisiti od interesa celog režimskog bloka.

“Razumem ukoliko se napravi procena da Pokret Snaga Srbije može da pređe 3 odsto, ali u ovom trenutku zaista ne očekujem da to može da se desi. Ipak, moram da priznam da ih nikad nismo pojedinačno merili u istraživanjima. Međutim, mislim da nije realno da neko izlazi odvojeno i prospe 1 odsto ili 0,5 odsto glasova“, zaključuje Vučićević.

Činjenica je da manjinske liste ne podležu opštem izbornom cenzusu, već im se mandati dodeljuju po povoljnijim pravilima. Ukoliko najjače manjinske stranke nastupe samostalno, gotovo je izvesno da će osvojiti poslanička mesta, a potom, ukoliko nakon izbora podrže formiranje vlasti sa SNS, vladajući blok može da dobije dodatne mandate bez rasipanja glasova na jedinstvenoj listi.

Upravo zato posebnu pažnju privlače odluke stranaka koje su tradicionalni partneri naprednjaka.

Ljajić otvorio pitanje samostalnog nastupa SDPS

Treba podsetiti da je Rasim Ljajić nedavno dao ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratska partija Srbije, ističući da ova stranka i dalje nije odlučila u kom formatu će izaći na izbore.

“SDP bi radije da ide samostalno kao manjinska lista, a SDPS je još bez konačne odluke. Zajedno da idu kao manjinska lista je zakonski nemoguće. Zajedno da idu kao građanska lista, nije realno da pređu cenzus u ovoj atmosferi potpune polarizacije i podele na dva bloka“, objasnio je Ljajić za Danas.

Međutim, iako tvrdi da se i dalje ne zna konačna odluka o izlasku SDPS na izbore, Ljajić istovremeno tvrdi da je odluka o napuštanju te partije doneta zbog narušenih odnosa sa Srpskom naprednom strankom.

“Da je sve kako treba na relaciji sa SNS, išli bismo zajedno i na sledeće parlamentarne izbore”, rekao je Ljajić za Danas i tako otvorio mogućnost da ovog puta, SDPS ipak izađe na izbore samostalno.

Da li to zaista znači političko udaljavanje ili samo drugačiji izborni nastup, biće poznato tek nakon izbora, kada bude došlo vreme za formiranje parlamentarne većine i odluku o tome kome će SDPS dati podršku.

S druge strane, Savez vojvođanskih Mađara, koji je u četvrtak najavio samostalan izlazak, nalazi se u nešto drugačijoj poziciji.

Za razliku od SDPS, SVM nikada nije nastupao na zajedničkoj izbornoj listi sa SNS, već je na izbore redovno izlazio samostalno kao manjinska stranka. Ipak, posle izbora gotovo po pravilu učestvuje u vladajućoj većini predvođenoj naprednjacima, pa se očekuje da će isti model zadržati i ovoga puta.

Najviše neizvesnosti ipak prati Socijalističku partiju Srbije. U samom SPS-u već duže vreme postoje različiti pogledi na budući odnos sa SNS.

Deo članstva SPS, među kojima je i Dušan Bajatović, smatra da bi stranka trebalo da izađe samostalno kako bi sačuvala politički identitet, dok drugi zagovaraju nastavak saradnje sa naprednjacima. Dodatnu težinu tim raspravama daje i stav potpredsednika SPS Branka Ružića, koji je javno poručio da ne bi prihvatio zajedničku izbornu listu sa SNS.

“Ako Socijalistička partija Srbije bude na listi Srpske napredne stranke za parlamentarne izbore, mog imena neće biti na toj listi…”, rekao je Ružić u decembru prošle godine u emisiji “Pravi ugao” na RTV.

Što se tiče ostalih stranaka koje su bile na zajedničkoj listi 2023. godine, Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića još u maju je najavio samostalan izlazak na izbore. Za PUPS, Srpsku narodnu partiju Nenada Popovića, Pokret socijalista, Zdravu Srbiju Milana Stamatovića i Samostalnu srpsku stranku za sada nema zvaničnih odluka o načinu nastupa. Te odluke će svakako doneti u naredna dva meseca.