Putin sateran u ćošak, Amerikanci strahuju od najgoreg: „Sada je najopasniji“

Kako prenosi Ukrainska pravda, pozivajući se na izveštaje američkih obaveštajnih službi o kojima je prvobitno pisao Volstrit džornal, u Vašingtonu je poslednjih meseci došlo do promene u proceni Putinovih namera.

Američki zvaničnici su ranije verovali da ruski predsednik neće rizikovati direktnu konfrontaciju sa NATO-om sve dok traje rat u Ukrajini i dok je veliki deo ruskih vojnih kapaciteta angažovan na tom frontu. Međutim, sada postoji bojazan da bi upravo problemi sa kojima se Moskva suočava u Ukrajini mogli da povećaju spremnost Kremlja na rizične poteze.

Putin se, prema američkim procenama, nalazi pod sve većim pritiskom da ruskoj javnosti predstavi rezultat rata kao pobedu. Istovremeno, napredovanje ruskih snaga na frontu je ograničeno i plaćeno velikim brojem žrtava, dok ukrajinski napadi dronovima sve češće pogađaju ciljeve duboko na teritoriji Rusije.

Poseban problem za Moskvu predstavljaju udari na naftnu industriju i drugu infrastrukturu od ključnog značaja za rusku ekonomiju i ratnu mašineriju.

Američki zvaničnici zbog toga upozoravaju da Putin može postati posebno nepredvidiv upravo u situaciji u kojoj smatra da je sateran u ćošak.

Cilj bi bio da se NATO podeli

Ukoliko bi Kremlj odlučio da testira NATO, prema američkim analizama, cilj verovatno ne bi bio pokretanje velikog rata protiv čitave Alijanse. Mnogo realniji scenario bio bi ograničena operacija kojom bi Moskva pokušala da proveri da li su sve članice zaista spremne da stanu u odbranu napadnute države.

Takav potez mogao bi da ima politički cilj – izazivanje podele među saveznicima i dovođenje u pitanje kredibiliteta kolektivne odbrane NATO-a.

Američke službe zbog toga pokušavaju da utvrde da li bi Rusija, paralelno sa nastojanjem da učvrsti svoje pozicije u Ukrajini, mogla da intenzivira agresivne aktivnosti prema evropskim članicama Alijanse.

Mogući scenariji ne podrazumevaju samo klasične vojne operacije. Među opcijama koje se razmatraju nalaze se veliki sajber napadi, sabotaže, napadi na kritičnu infrastrukturu, kao i korišćenje neobeleženih naoružanih grupa.

Reč je o taktici koja podseća na takozvane „zelene čovječuljke“ koje je Rusija koristila tokom zauzimanja Krima 2014. godine – vojnike bez jasnih oznaka čije prisustvo omogućava Moskvi da u početnoj fazi negira direktnu umešanost.

Druga mogućnost jeste ograničen upad na teritoriju neke od država na istočnom krilu NATO-a, kojim bi Rusija pokušala da proveri koliko brzo i odlučno bi ostatak Alijanse reagovao.

Najrizičniji period od jeseni do 2029. godine

Prema američkim obaveštajnim procenama, period povećanog rizika počinje već ove jeseni i traje do 2029. godine.

Verovatnoća najdramatičnijeg scenarija – direktnog, ali ograničenog kopnenog upada ruske vojske na teritoriju NATO-a – trenutno se i dalje smatra relativno malom. Međutim, američke službe upozoravaju da bi rizik mogao da raste tokom narednih godina.

Zabrinutost je posebno velika u baltičkim državama i drugim članicama NATO-a koje se nalaze u neposrednoj blizini Rusije.

Litvanija je već poručila da očekuje da bi, u slučaju ozbiljne bezbednosne krize izazvane ruskim provokacijama, ostale članice NATO-a brzo poslale dodatne snage u baltički region.

Latvija je, sa druge strane, već počela preventivno da jača zaštitu ključne infrastrukture, strahujući od mogućih sabotaža i drugih oblika hibridnog rata.

Problem i američke zalihe oružja

Nova upozorenja američkih službi pojavljuju se u nezgodnom trenutku i za sam Vašington. Američka vojska suočava se sa manjkom pojedinih vrsta municije i raketnih sistema koji bi bili veoma važni u slučaju ozbiljnije međunarodne krize.

Američke zalihe značajno su smanjene zbog ogromnih količina naoružanja koje su poslate Ukrajini od početka ruske invazije, ali i zbog američkih vojnih sukoba sa Iranom.

Prema izvorima iz Pentagona, posebno zabrinjava stanje zaliha preciznih raketa velikog dometa, taktičkih raketnih sistema namenjenih kopnenim snagama i protivvazdušnih raketa kratkog dometa „stinger“.

Upravo zbog toga američki bezbednosni establišment pokušava da proceni ne samo šta Putin namerava da uradi u Ukrajini, već i da li bi probleme na frontu mogao da pokuša da pretvori u širu konfrontaciju sa Zapadom.

Za sada nema procene da je veliki ruski napad na NATO neposredan ili neizbežan. Međutim, promena tona u američkim obaveštajnim analizama pokazuje da Vašington više ne odbacuje mogućnost da bi Kremlj mogao da pokuša da testira najslabiju tačku Alijanse.

Najveća opasnost, prema tim procenama, nije nužno u tome što bi Putin želeo otvoreni rat sa NATO-om, već u mogućnosti da poveruje da ograničena akcija može da prođe bez zajedničkog i odlučnog odgovora svih saveznika. Upravo takva računica mogla bi da ga navede na potez kojim bi pokušao da proveri koliko je član 5 NATO ugovora zaista čvrst kada više nije samo političko obećanje, već pitanje rata i mira.