Šarčević za Nova.rs: Najveća muka će nam biti gimnazije

Kako će izgledati početak školske godine i nastava u uslovima epidemije?To ćemo precizno znati iduće nedelje kada Ministarstvo prosvete svoje predloge bude predstavilo medicinskom Kriznom štabu. Negde u ponedeljak ćemo im podeliti te materijale koje smo prilagodili onome što postoji u Evropi i bližem okruženju. Snimanje nastave nije prekinuto.Zajedno sa RTS-om, na Sajmu već uveliko traju snimanja nastave za sve nivoe obrazovanja. Imaćemo dovoljno nasnimljenog materijala i za septembar i za oktobar, pa ćemo videti da i dalje to nastavimo da radimo.  Onlajn nastava je i dalje u fokusu, ali ćemo pokušati da rešimo i one druge probleme koje imaju i druge zemlje, a to su zaposleni roditelji, posebno dece uzrasta do 12 godina. Ta deca po zakonu ne mogu sama da ostaju kod kuće. Roditelji moraju da rade, a nema ko da čuva decu. Ujedno, ta deca treba da u školskoj sredini na neki način pedagoški sazrevaju, naročito prvaci. Opšta je intencija da se omogući od prvog do četvrtog razreda duži boravak u školi. Ne znači u punoj meri, celodnevno, već u onoj meri koliko je to podnošljivo, uz bezbedne uslove. To je nešto sa čime mi idemo na Krizni štab, poštujući ona načela da je četiri kvadrata dovoljno za jednu osobu, da prostorije budu provetrene, da bude dovoljno sredstava za dezinfekciju u toku dana više puta, maske obavezno. To će ići i prilagođavati se iz nedelje u nedelju. Ako se neke stvari poboljšavaju ili pogoršavaju mi ćemo uvek na Kriznom štabu imati izveštaje.https://youtu.be/TfabMU0ncQEKoji su konkretni predlozi na stolu, kako bi trebalo da izgleda organizacija časova i rada u školama?Naš predlog je jedna veća šema koja bi se napravila prema tipu škole i broju đaka. Važno je da i učenicima od petog do osmog razreda omogućimo boravak u školi i napravili smo takav režim da se u tri sata radi po četiri časa, da postoji dovoljno odmora i vremena da se prostorije dezinfikuju, da se nastavi dalje. Osnovci bi od prvog septembra trebalo da imaju po četiri časa u školi, a časovi bi trebalo da traju po 35 minuta. Već od oktobra nastojaćemo da se pojača broj časova za učenike osmog razreda.Od osam do 11 sati u školu bi po toj šemi dolazili učenici prvog i drugog razreda, termin od 11 do 14 sati rezervisan je za treći i četvrti razred, od 14 do 17 za peti i šesti, a od 17 do 20 sati je termin sedmaka i osmaka. U školama sa većim brojem đaka, poput onih u Sandžačkoj regiji, to treba drugačije da se reši, da mlađi idu do 17 sati da bi se napravio taj razmak. Ideja je da se u takvim školama napravi da naizmenično jedne nedelje dolaze peti i šesti razred, a da druge nedelje uživo u učionicama budu sedmi i osmi razredi.

Gimnazije su tu u malo težem stanju, ima zgrada koje su tešnjeg kapacitata i radi se u dve smene. Srednje stručne škole i dualne škole mogu da rade uz praksu sa kompanijama. Da se organizuje praksa, a da se ostatak đaka u školama tačno rasporedi. Osim nastave uživo za roditelje je ostavljena mogućnost da biraju, te ako žele da njihova deca mogu pratiti i nastavu onlajn, ali su u obavezi da dođu u školu da odgovaraju i dobiju ocenu.Da li će zaštitne maske biti obavezne za đake i kako naterati decu da to poštuju?Ukoliko struka bude tako rekla, ostaje nam da se toga vrlo strogo pridržavamo. Kada se neko malo slobodnije ponaša, pa skine masku, to nećemo dozvoliti, škola će morati da opominje, kažnjava, daje ukore pa čak i suspenduje. Suspenzija je nešto što mi nismo ugradili u obrazovni sistem, iako je bilo mnogo zahteva sindikata, ali ćemo o tome razmisliti kad dođe vreme izmene zakona. Za sada imamo pravo da donosimo uredbe u vreme vanredne situacije koje će tu stvar regulisati. Ako vi uporno ne nosite masku i ugrožavate nekoga, vi nećete ni biti u školi, bićete kod kuće, jer imate i onlajn verziju. Onda idi kući, skini masku, pa uživaj. Pedagoški će morati mnogo da se radi na tome.

Vašu najavu o kombinaciji onlajn nastave i časova uživo deo prosvetnih radnika ocenio je kao stvaranje dodatne konfuzije, a vaše prebacivanje odluke o tome na roditelje i same škole smatraju izbegavanjem odgovornosti.  Zašto ste sigurni da neće doći do organizacionog haosa?Ne može da unese dodatnu konfuziju i dezorganizaciju. Ne postoji problem. Ako smo mogli ceo jedan kvartal da radimo na daljinu, zašto sada ne bismo mogli. Kombinacija ova dva modela je mnogo bolja nego samo nastava na daljinu i to znaju svi pedagozi. Sada imate ljude koji u porodici imaju pozitivne na koronu ili smrtne slučajeve, one koji imaju starije ili hronično bolesne članove porodica. Njihov strah je potpuno opravdan i ko može da im kaže puškom ti ideš u školu. Oni mogu da odluče i odgovornost je na njima.Direktori škola će preko razrednih starešina biti u komunikaciji sa roditeljima. Mi smo sada od svih njih tražili podatke da bismo videli gde radi jedan roditelj, gde rade dva roditelja, ko može od poslodavaca da dobije dozvolu za rad na daljinu. Došli smo do podataka da 22 odsto roditelja dece do 12 godina ne mogu nikako da dobiju priliku da barem jedno bude kod kuće. Zato će u školama raditi i produženi boravci u punom kapacitetu.

Predstavnici sindikata prosvetnih radnika upozoravaju da oko 10 odsto đaka nema tehničkih mogućnosti za onlajn nastavu. Kako će se to rešiti i kako će se toj deci omogućiti svi neophodni uslovi?Tih deset odsto je podatak o tome koliko roditelja ne koristi elektronski dnevnik. To ne znači da roditelji nemaju internet, nego da roditelji nisu toliko digitalno vešti da koriste elektronski dnevnik. Pokrivenost RTS-a i drugih lokalnih stanica je 98,5 odsto, pokrivenost mobilnog interneta je na 99,5 odsto. U novoj škloskoj godini imaćemo i digitalne klupe, to je donacija koja će omogućiti pojačan signal bežičnog interneta u sredinama gde postoji taj problem. Stiže nam i 2.400 tablet računara koje će većinom moći da zaduže romska deca. Naš podatak je da je u prvoj fazi po uvođenju vanrednog stanja 4,5 odsto dece imalo tehničkih problema da prati nastavu preko TV ili onlajn, pa su roditelji iz tih, uglavnom ruralnih delova, dolazili po materijal u škole i vraćali ga nastavnicima. Srbija nije skandinavska država, ja bih mnogo voleo da smo u ovo ušli spremniji. Ipak, da nas je ovo zadesilo pre dve-tri godine ne bismo imali dovoljno digitalno osposobljenih nastavnika. Mi smo jako napredovali.https://www.youtube.com/watch?time_continue=23&v=_QqDNgc13p0&feature=emb_logoPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram