Najava da će i od septembra školska nastava delom biti onlajn i na daljinu većinom nije oduševila roditelje. Ističu da je u njenoj realizaciji tokom vanrednog stanja bilo poteškoća i to od tehničkih do problema koji se odnose na socijalizaciju i razvoj deteta.
Marina, majka jednog trećaka, nije srećna zbog najave da bi deo nastave i od jeseni mogao da se realizuje od kuće.
„Prvo je problem čitava organizacija kod kuće. Neko mora da je s detetom u tom momentu da bi sve to priključio, pripremio i organizovao, kao i da bi vodio računa da dete sve to prati“ objašnjava.
Hvali učiteljicu svog deteta koja je tokom izvođenja nastave na daljinu za vreme vanrednog stanja bila bila maksimalno angažovana i pomogla roditeljima da se snađu u svemu.
„To je prosto tada zahtevala situacija, ali ako bude moralo opet od septembra, bojim se da će biti baš nezgodno“ ističe Marina.
Druga ključna stvar, prema njenim rečima, je i to što je deci ipak najlepše u školi.
„Ovako postaju asocijalni. Nema druženja, viđenja i vidim da im je to problem. Sve se to prenosi na roditelje, jer nakon toga mi moramo maksimalno da učestvujemo u domaćim zadacima i objašnjenjima. Videćemo kako će to sve da bude“ poručuje.
Ni Zoran Rusov, čija deca od jeseni kreću u peti i drugi razred osnovne škole, nije oduševljen najavom da deo nastave bude onlajn.
„Biće to teško. Jedva se postiže, jer im daju mnogo domaćih zadataka. Takođe teško im je sve i da prate, posebno ako je tu i drugo dete“, prepričava Zoran svoja iskustva sa nastavom tokom vanrednog stanja.
On ističe da su često „roditelji su ti koji moraju decu da uče novu lekciju i da im pola domaćeg urade“.
Zoran je upoznat i sa pričom iz drugog ugla, jer mu je žena zaposlena u školi.
„Pričala mi je žena i kaže da je to bukvalno strašno jer je to u drugim zemljama organizovano godinama sistemski, dok su profesori ovde gurnuti da se snalaze sami“ dodaje Zoran.
Tanja Tegeltija, koja će od jeseni u kući imati prvaka i petaka, ističe da je bolje da deca uče od kuće jer je to jedini način da se spremi dalje širenje virusa.
„Stvaralo nam to problema ili ne, jedini način da se spreči zaraza je da se deca ne viđaju“ ističe Tanja, koja je zdravstvena radnica.
Prepričava da je proletos tokom nastave na daljinu nekad bilo problema, ali da joj to nije delovalo strašno.
„Kćerka je nekad htela više da radi, nekad ne. Ova mlađa tada još nije bila u školi, a pošto vrtić nije radio, generano je smetala sestri. Međutim, nešto uz moju pomoć, nešto sama, uspela je sve da savlada“ prepričava Tanja školovanje od kuče svoje starije kćerke.
Međutim, njena imenjakinja, čiji je sin sada završio gimnaziju nije oduševljena njegovim školovanjem na daljinu tokom ovog proleća.
„Sin je bio maturant, četvrti razred srednje škole i uopšte nismo bili zadovoljni. Bilo mu je mnogo teže nego kad je išao u školu, a inače je odličan đak, bio je đak generacije. Imali su mnogo domaćeg, pa onda je bilo problema sako ako zakasne sa predajom tih radova. Priznao mi je da mu je bilo mnogo lakše kad je išao u školu“ navodi Tanja.
Dečija iskustva onlajn nastavom ovog proleća sem roditelja, prenela su se i na njihove bake i deke.
Tako nam Smilja Marković, čiji je unuk peti razred priča da mu je učenje bilo jako komplikovano.
„Jednostavno nije mogao da se usredsredi. Pomoglo mu je to što im je učiteljica slala dosta poruka i upustava mejlom“ priča Smilja.
Unuci Jovana Markovića, kako priča, imaju različite utiske.
„Oba su niži razredi. Jednom se dopada, drugom ne. Verujem da je deci potrebno vreme da se naviknu i da će biti bolje“ optimista je Jovan.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare