Njegovih dva minuta istine na RTS otvorilo je oči Srbiji: Profesor Radan Stojanović s Medicinskog oglasio se prvi put posle gostovanja na Javnom servisu

Od početka protesta i blokada, profesor Stojanović je uz svoje studente, koje neumorno bodri u borbi za ostvarenje ciljeva, ispunjenje zahteva, a samim tim i promenu sistema našeg društva.

“Mi profesori koji podržavamo studente, razvili smo s njima specifičan odnos za protekla četiri meseca, iako smo i ranije bili bliski. Sad deluje kao da smo se u nekoj nevolji ujedinili i pozitivno uticali jedni na druge, postali bolji ljudi. U emisiji na RTS pomenuo sam da je nešto najdirljivije što sam doživeo, kad mi je student rekao da ja njima nisam profesor, nego familija i zaista mi je žao kolega koje to nikad neće doživeti”, priča za Nova.rs prof. dr Stojanović.

Iako već mesecima govori o studentskim protestima i blokadama fakulteta, njegov glas se čuo tek kad se pojavio u studiju RTS. Ovo gostovanje pokazalo je koliko je važno da Javni servis bude uključen u aktuelna dešavanja u zemlji, pa ne čudi zašto studentima smeta nedovoljna vidljivost protesta na nacionalnoj frekvenciji, zbog čega su u martu i održali protest u trajanju od čak 22 sata ispred zgrade ove televizije.

Plenumi kao izbori

“Očigledno da je značajno kada na RTS ljudima objasnite neke stvari. Prosto, njih prati cela država, a građani imaju pravo u svakom ćošku ove zemlje da znaju šta se dešava u velikim gradovima i da smo na pragu promena. Bilo mi je drago da mogu da iznesem svoje mišljenje i neupućenima objasnim situaciju sa studentima. Bilo je kolega koji ne dele moje stavove, ali po reakciji javnosti, čini mi se da su moji argumenti za podršku studentima bili jači. Ništa ja novo, ni neuobičajeno nisam uradio, niti rekao, samo sam bio iskren, a tako bi valjda svi trebalo da govore”, objašnjava profesor Stojanović.

U emisiji je uporedio plenume sa izborima i objasnio kako funkcionišu. Naglasio je da plenumi predstavljaju sastanke studenata na kojima svako ima pravo da izrazi mišljenje o određenoj temi, nakon čega se glasanjem donosi odluka. Iako na plenume ne dolaze svi studenti, to ne umanjuje njihovu legitimnost, isto kao što izbori ostaju validni i kada na njih izađe jedva polovina građana sa pravom glasa.

Profesor je takođe napravio razliku između studenata koji učestvuju u blokadi i onih koji se nazivaju „studentima koji žele da uče“. Naveo je da su studenti na protestima oni koji su žrtvovali deo svog obrazovanja za više ciljeve, dok je izrazio sumnju u istinsku želju za učenjem kod onih koji se blokadama protive, jer kako je istakao “njihov izgled, ponašanje i uzrast” ne odaju sliku studenata koji žele da se vrate na predavanja i ispite.

Na razjašnjenju situacije u državi, ističe on, veliki posao uradili su sami studenti i još rade na ovom “istorijskm projektu”.

“Oni su prošli celu našu zemlju, uzduž i popreko. Neki ljudi sad se pitaju koji su efekti studentske blokade, a to je kao kad merite šećer u krvi. Lekar prepiše lekove i onda pijete neko vreme, pa se žalite kako ne osećate efekat. I ne treba da osetite, jer su lekovi tu da spreče dalji razvoj bolesti. Isto tako postoje dugotrajni efekti studentskih protesta, a oni su promena mišljenja i stava većine naših građana, što će neminovno dovesti do promene sistema. Studentski protesti su kao oplođena jajna ćelija. Sad prolaze kroz razne faze deobe i razvoja. Na kraju će epilog biti promena sistema, a to treba da razumeju svi koji pokušavaju da ih saboritaju”.

Ovacije za profesora

Nakon izlaganja u emisiji na RTS-u, profesora su studenti, ali i deo kolega, dočekali ovacijama.

“Samo sam bio iskren i rekao ono što mislim. Stigle su jako pozitivne reakcije studenata i kolega, koji dele moje stavove. Toliko me sad svi zovu i hvale, kao da sam uradio nešto neverovatno, a iznošenje svog mišljenja i podrška mladima trebalo bi da bude normalna pojava. Imao sam utisak da su na RTS-u uprkos brojnim kritikama bili dobri domaćini. Nisam se osećao kao da sam u okruženju koje ne želi da čuje ono što imam da kažem. Ranije je kod njih u emisijama bilo drugačijih tonova, ali sinoć su bili vrlo korektni”, kaže prof. dr Stojanović.

Potrebno je što više ovakvih emisija, ističe on.

“Suština je da u društvu koje je duboko podeljeno i polarizovano, treba što više da se sastaju ljudi koji imaju različita mišljenja, da ih obrazlože i da budu iskreni, a ne da se suprotstavljaju i svađaju. U emisiji je u jednom trenutku profesor Vuletić počeo da čita neke negativne tekstove o studentima sa telefona. Meni je to zaista bilo besmisleno. Umesto da iznese svoje mišljenje, on čita šta je neko drugi rekao, napisao, objavio”.

Studenti su autentični i ne duguju nikome ništa.

“Ova deca, koja su već odrasli ljudi, suspendovali su svoje školovanje zarad viših ciljeva. Oni rade na promeni stava i mišljenja kod ljudi, a jednog dana će dovesti i do promene sistema. Redovne obaveze moraju da postoje, ljudi rade, deca idu u školu, vraćaju se svakodnevici i to nije ništa strašno, ne znači da je smisao i cilj protesta propao, jer ovo što oni rade je jedan zamajac koji će sve promenti. Iskreno se divim tim mladim ljudima i imam ogromno poštovanje za njih. Ljudi očekuju efekte i promene na brzinu, akutne, ali postoje i one hronične, dugoročne, a za njih treba strpljenja”, zaključuje prof. dr Stojanović.

U emisiji na RTS-u pored profesora gostovale su kolege sa drugih fakulteta i univerziteta Srbije, a mišljenja su bila suprotstavljena. Ipak, izlaganje omiljenog profesora medicine odzvonilo je u javnosti, a posle njegovih reči, malo je onih koji bi danas mogli da kažu da ne razumeju studentsku organizaciju i ne veruju u njihovu borbu. Ako takvih i ima, neka ponovo pogledaju emisiju i utvrde gradivo.

***