56
Javnost i dalje čeka objašnjenje kako se u informacionom sistemu COVID-19 nalaze podaci o višestruko većem broju zaraženih i umrlih, od onih koji su objavljivani, a u koje su imali uvid novinari BIRN-a. "Da bi borba bila efikasna, neophodno je da građani imaju informacije, a mi sad ne znamo od čega je umrlo nekoliko stotina ljudi", kaže pravnik Rodoljub Šabić, dok Đorđe Krivokapić iz SHARE fondacije dodaje da je pravo građani znaju šta se dešava sa pandemijom od prvorazrednog značaja.
Šabić naglašava da je stanje u vezi sa pristupom podacima koji su u posedu vlasti izuzetno loše i da to vodi u ozbiljne komplikacije. Kaže i da je neverovatno koliko imamo problema s tim u vezi i da se događaju neshvatljive stvari.
„Juče smo mogli da čujemo da su nadležni odrgani u Beogradu kontrolisali turističko-ugostiteljske objekte i to njih 10.000. Ali uđite na sajt i videćete da ima četiri puta manje takvih objekata. To što se desilo sa infosistemom Covid-19 je ilustracija da sve što ima u fundamentu dobru ideju može da bude Potemkinovo selo. Imali ste odličnu ideju da se napravi infosistem sa punom transparentnošću, koji bi kroz otvorene podatke pružao mogućnost za seriozno delovanje Kriznog štaba. Mora da ispuni dva zadatka – unosite lične podatke obolelih, oni su naročito osetljivi, dalje taj sistem treba da omogući da se ta baza koristi u informacione svrhe. Na oba polja je krahirao. Mesec dana taj sistem nije ažuriran, iako podrazumeva obavezu da ga hrane podacima na dnevnom nivou“, smatra Šabić, koji je i bivši poverenik za informacije od javnog značaja.
Đorđe Krivokapić dodaje da je informisanje građana i njihovo pravo da znaju šta se dešava sa pandemijom od prvorazrednog značaja, kao i da postoji puno pitanja za nadležne.
„Podaci koji su iznošeni i koje su novinari saopštili se ne podudaraju i poverenje građana u zvanične podatke je dramatično uzdrmano. Kada se poverenje uzdrma to je plodno tle za dalje dezinformacije, za kreiranje manipulacija i panike kod građana, koji ne znaju šta ih čeka. Ne bore se samo Krizni štab i bolnice protiv virusa, nego svi i razumevanje stanja na terenu je potrebno. Ovi podaci su jako značajni i člini se kao da država u tri saopšti neku informaciju koju je preradila, kao da dobijemo informaciju da će biti vruće, ali ne kažu koja je temperatura. Iz razloga poverenja i objektivnog informisanja nam je jako važno da znamo koliko je ljudi umrlo sa kovidom, a koliko od kovida kao primarnog razloga. I sve te razlike koje mogu postojati nama nisu saopštene nego nam se daju kompenzovane informacije, a ne odgovara se na pitanja vezana za stvarne brojeve i time se stvara nepoverenje“, rekao je Krivokapić.
Na pitanje koliko su nadležni u obavezi da daju konkretno objašnjenje, Šabić kaže da sve informacije koje se tiču ugrožavnja zdravlja moraju da se treitraju kao prioritetne i da je nesporna obaveza vlasti da to čini.
„Često se govori da je država nešto uradila, nema države bez građana. Da bi borba bila efikasna neophodno je da građani imaju informacije. Mi sad ne znamo od čega je umrlo nekoliko stotina ljudi. Ovo je država, nismo mi neko pleme. Imamo zakon o zdravstvenoj zaštiti koji izričito kaže da niko ne može umreti u zdravstvenoj ustanovi a da se ne ustanovi od čega je umro. Nemoguće je da mesecima traje sumnja od čega je umrlo nekoliko stotina ljudi. Jako je bitno da se držimo propisa. Sve ovo što se dešava je potpuno neobjašnjivo“, kaže on.
Javnost o sistemu Covid-19 zna dotsa malo, kaže Krivokapić i dodaje da su iz SHARE fondacije pre dva meseca ukazali na nedostatke s namerom da pomognu državnim organima da ih otklone.
„Ovaj sistem zahteva hitno unošenje podataka od bilo kog događaja, kada je neko stavljen na respirator, umro, testiran, da bi moglo da se upravlja krizom. Neki članovi Kriz štaba nisu nadležni za ovo pitanje i onda pokušavaju da smanje značaj ovog sistema u upravljanju kriznom situacijom. Moramo da verujemo da Krizni štab ima te podatke kada donosi odluke i da se građani obaveštavaju pravovremeno. Obaveza je da se podaci objavljuju na posebnom sajtu za posebne podatke, ali ta obaveza se ne ispunjava, od 10. juna ovaj portal nije apdejtovan i nikakvi novi podaci nisu uneti, osim podataka koji se u tri objavljuju“, objasnio je Krivokapić.
Šabić je dodao da ako informacioni sistem nije u funkciji odluka Kriznog štaba, onda je lišen smisla.
„Zanimljiva stvar o kojoj treba voditi računa je da nema podataka koliko je Srbiju koštala borba protiv korone. Mi smo čuli da je Srbija platila 4.000 respiratora, ako smo nabavili toliko respiratora, a imamo nesrazmeran broj obolelih, javnosti treba ponuditi objašnjenje. To pitanje je postavljeno od strane istraživačkih novinara i tada je reakcija bila nervozna i ljuta i premijerka je rekla da će dati tačan izveštaj o broju i novcu koji je potrošen, čim se ukine vanredno stanje. Onaj ko izbegava ono što je elementarna obaveza da građnima položi račun sam izaziva sumnje“, rekao je Šabić.
Podaci u informacionom sistemu o broju preminulih, nisu podaci o onima koji su preminuli od kovida, nego onih koji su u trenutku smrti imali kovid, objasnio je Krivokapić.
„Jako je značajno da se građanima saopšte i jedni i drugi podaci, kao i metodologija, da ne bismo trošili vreme na raspravu o razlozima, već da imamo objektivne informacije i da budemo usmereni na borbu protiv virusa“, kaže Krivokapić.
On dodaje da je značajna stvar da brojevi u informacionom sistemu treba da ostanu, te će budućnost dati odgovor da li je bilo filtriranja sa nekom namerom.
„Očekujemo od organa, ali i sudskih instanci da daju odgovore. Sve nedoumice koje postoje očekujemo da će se razrešiti pred sudskim instancama. Apelujem na organe da daju sve informacije i da ne daju povoda da se manipuliše. Nemamo informacije ni ko je razvio sistem, ko ga je platio i pod kojim uslovima, kako su odnosi uređeni kod onih koji mu imaju pristup. Kancelarija za informacione sisteme bi morala da objavi podatke koje je dobila od Batuta, ali čini mi se da ih ne dobija kako je predviđeno članom 4 zaključka Vlade“, navodi Krivokapić.
„Neshvatljivo mi je da Batut mesec dana ne dostavlja službi podatke, očekivao bih da vladina kancelarija i premijerka intervenišu. Ne treba svaljivati odgovornost samo na Batut, i ako je neko odgovoran za popuste iz oblasti zaštite podataka i propusta sa obaveštavanjem javnosti to je vlada“, smatra Šabić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
