Koliko je ljudi u Srbiji zaista umrlo od koronavirusa, a koliko njih država zvanično priznaje kao žrtve virusa? Kako naša statistika broji žrtve i da li i Srbija doteruje te podatke, za šta je svojevremeno naš predsednik optuživao neke druge evropske zemlje, kad su imali manji broj zaraženih nego Srbija?
Nepoverenje u zvaničnu statistiku, koje je nekako tinjalo u pozadini svih dešavanja tokom pandemije i o njemu se više pričalo po kuloarima, eksplodiralo je pošto je istraživačka mreža BIRN objavila da se u bazi informacionog sistema Covid19 nalaze podaci da su od 19. marta do 1. juna od korone umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.
Podsetimo se šta je bilo na početku:
„Prijavljujemo svaku smrt i računamo da je od korone, a ne od infarkta miokarda. Korona je svakako ubrzala taj infarkt. Neke zemlje to ne računaju, ali nećemo da se mešamo u to kako drugi rade“, rekao je Vučić 27. marta, kada se epidemija rasplamsavala. Na toj konferenciji za medije zajedno sa Vučićem bili su i Ana Brnabić, ali i dr Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike u Beogradu.
Slično je Vučić govorio i u narednim mesecima.
Tako je, 25. aprila, Vučić, govoreći da nema razloga da se kriju brojevi umrlih ni obolelih, čak izjavio da „mi imamo ljude koji nisu prošli test, a mislimo da je korona uzrok smrti“.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
I u maju je predsednik kritikovao pojedine zemlje kako prikrivaju i doteruju statistiku o epidemije, tako da, ukoliko pacijent ima i druga oboljenja, ne navode koronavirus kao osnovni uzrok smrti.
„Mi nećemo da krijemo, kao što to neki drugi rade. Mi ćemo još više ljudi da testiramo, jer kada ne testirate, onda nemate ni ko da umre, onda prijavljujete da je umro ko zna od čega. Mi nećemo da se stidimo, i nećemo da krijemo od naših ljudi, jer hoćemo da lečimo ljude, a ne da nam ljudi umiru“, rekao je Vučić prvog maja.
A nakon otkrića BIRN-a da je država krila broj umrlih i zaraženih, Vučić se „sakrio“ iza Kriznog štaba – rekao je da „veruje vladinom Kriznom štabu koji saopštava te podatke“:
„Prvo su me, na početku, napadali da povećamo broj umrlih od korone jer ti ljudi zapravo umiru od srčanog udara i drugih bolesti. Sad su okrenuli priču“, rekao je Vučić novinarima juče.
Međutim, članovi Kriznog štaba koji su komentarisali ove informacije prethodnih dana govore drugačije od onoga što je pričao Vučić.
Njihov stav se ukratko može sažeti da svako ko je umro prethodnih meseci u Srbiji, a imao je pozitivan test na koronavirus, ne mora da bude žrtva zaraze.
Imunolog Srđa Janković, član Kriznog štaba, uz ogradu da nema uvid u bazu podataka, iz koje je BIRN objavio podatke, ističe da broj osoba koje su bile pozitivne i preminule su u prethodnom periodu ne mora nužno da se slaže sa zvaničnim brojem žrtava korone.
„Kao što je više puta bilo rečeno, nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom samim tim i preminula usled COVID-19. Smrtni ishod COVID-19 podrazumeva da su kliničke manifestacije ili komplikacije infekcije koronavirusom bitno ili presudno doprinele smrtnom ishodu. Osobe koje preminule od svoje osnovne bolesti, nezavisno od toga što su inficirane virusom, ne ubrajaju se u žrtve COVID-19. Drugim rečima, pored pozitivnog nalaza testiranja na COVID-19, potrebno je i da tok bolesti odgovara COVID-19 da bi se smrtni ishod pripisao COVID-19“, naveo je Janković.
Daria Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta Batut, dodaje da postoji medicinska dokumentacija za svakog pojedinačnog pacijenta šta je bio direktni, a šta neposredni uzrok smrti.
„Za sve bolesti postoji takva metodologija, mi je pratimo i u obavezi smo da sve prijavljujemo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, što redovno i činimo“, ističe.
Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs
Međutim, jednog medicinskog laika, kakav je prosečni građanin Srbije, sve ovo dodatno zbunjuje. Šta ako se jedan dijabetičar ili hronični srčani bolesnik zarazi koronom, dobije povišenu temperaturu, i zbog toga se aktiviraju njegove hronične bolesti, od kojih strada? Da li je on za zvaničnu statistiku žrtva korone ili ne? Ko može da zna koliko bi još živeo da nije bio pozitivan?
Svetska zdravstvena organizacija smrt zbog korone definiše kao „smrt koja nastaje kod klinički kompatibilne bolesti, u verovatnom ili potvrđenom slučaju COVID-19, osim ako ne postoji jasna alternativa uzroku smrti koji se ne može povezati sa bolešću COVID-a (poput traume)“.
U toj definiciji se takođe navodi da „ne bi trebalo da postoji period od potpuni oporavak od ove infekcije“ i same smrti. Takođe se ističe da se smrt zbog COVID-19 ne može pripisati drugoj bolesti, na primer kanceru i da treba da se računa nezavisno od postojećih stanja za koja se sumnja da su pokrenula teški tok zaraze koronom.
Ovo je pitanje posebno značajno kad se setimo da je zaraza na velika vrata u aprilu ušla u dom starih u Nišu, kada je više od 140 korisnika te ustanove prebačeno u Klinički centar. To su pretežno bili ljudi sa nekim popratnim hroničnim bolestima, ali iz Niša nije bilo mnogo informacija o njihovom stanju i eventualnim fatalnim ishodima.
Novinari „Južnih vesti“ su danima pokušavali da dođu do detalja o njihovom stanju, a bez odgovora su ostala i pitanja na konferencijama Kriznog štaba u Beogradu o tome „koliko je ljudi iz doma starih u Nišu umrlo tokom korone i od drugih bolesti“.
Ubrzo posle tih pitanja, sam predsednik Vučić je u jednom od svojih medijskih nastupa priznao da je protekla noć po broju smrtnih slučajeva od infekcije koronavirusom bila „jedna od najtežih“ i to pre svega zbog onog što se desilo u Gerontološkom centru u Nišu.
„Svakog dana imate bar jedan, dva, tri ili četiri smrtna slučaja iz Gerontološkog centra u Nišu, to će nažalost biti slučaj i u danima koji dolaze“, naveo je tada Vučić.
Međutim, javnost ni tada nije saznala da li je i koliko ljudi iz tog staračkom doma umrlo u to periodu od drugih bolesti.
Posle BIRN-obe objave, sve su češći glasovi, još uvek nezvanični, koji upozoravaju na nedoslednost naše statistike.
Tako izvori lista Danasa u niškom Kliničkom objavljuju da je, recimo, na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, koja inače zbrinjava i najteže kovid pacijente, od 15. do 19. juna preminulo petoro pacijenata iz Niša, Leskovca i Lebana, od kojih njih troje 19. juna. Da podsetimo, tih dana, konkretno od 13. juna, zvanična statistika na državnom nivou pokazivala po jednog preminulog od korone dnevno, pa i tog konkretnog 19. juna.
Epidemiolog Zoran Radovanović, koji je jedini pokušavao i ranije da ukaže na propuste u primeni mera, više puta je isticao i problem statistike.
„Ti podaci su inače poseban skandal, to su brojevi koji se nikada nisu slagali, koliko je to apsurdno, da brojevi koje sabirate ne slažu se. I cilj je bio da se ne zna prava istina. A Batut je krovna ustanova zdravlja u Srbiji. Kao da je bio dodati bahati pristup – lažemo, pa šta? Jasno je bilo da ti podaci nisu tačni“, zaključuje Radovanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare