2
"Na poslednjem popisu je bilo 5-6 Eskima, pa eto mogu da budu Eskimi, kako god žele mogu da se izjasne. Niko nikom nije uzeo ruku da to piše, nema sile da se to desilo. Na sledećem popisu kad im dođe olovka u ruke izjasniće se kako god žele", kaže za portal Nova.rs dugogodišnji predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev, komentarišući svojevrsnu "bunu" među Romima u jednoj od mahala na području ove opštine, koji sve češće zahtevaju da im se u dokumentima "vrati" romski identitet. Bili Romi ili Bugari, oko 300 ljudi u Lalošu, "najvećem getu na jugu Srbije" nema vodu, kanalizaciju, struju, živi u teškoj bedi, često u starim limenim kontejnerima.
Jedna od njih je Sunčica Aleksov, Romkinja iz mahale Laloš kod mesta Rajčilovci u Bosilegradu, koju mnogi nazivaju „najvećim getom na jugu Srbije“. Ona je nedavno zahtevala da joj u zvaničnim dokumentima stoji da je pripadnica romske nacionalne manjine, a ne bugarske, a u međuvremenu je i obrisana iz Posebnog biračkog spiska bugarske nacionalne manjine.
„Sada kada su videli da može, i ostali iz naselja žele da povrate svoj identitet, da se izjasne kao Romi. Ali ljudi se plaše, misle da će izgubiti socijalnu pomoć i slično, da će neko vršiti pritisak na njih. Ili ih vraćaju, kažu da nije hitno“, kaže ona.
Kako saznajemo, juče je grupa ljudi iz ovog naselja u znak protesta boravila ispred zgrade opštine, ali su se brzo razišli.
U međuvremenu, u zgradi su na sastanku sa predsednikom opštine Zaharijevim bili predstavnici Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Olega Papuga i Dragana Vujkov iz kancelarije Zaštitnika građana Zorana Pašalića. Pitali smo da li ima informaciju da se ljudi iz naselja Laloš bune i zahtevaju da im se vrati romski identitet.
„Nismo jedinu reč čuli u vezi toga, naprotiv, samo su pitali možemo li i kako će to da se desi, sad kad bude popis, da se izjasnimo ono što jesmo, i mi smo svi u glas rekli da će pred njima biti popisna komisija, ja sam čak rekao, na poslednjem popisu je bilo 5-6 Eskima, svi mogu da se izjasne kako žele“, navodi Zaharijev.
Kako kaže, „Romi u Bosilegradu imaju jednaka prava kao i Bugari, to se juče čulo i od njihovih predstavnika na sastanku“. Dodaje, „ako misle da će neka drugačija prava imati ako se izjasne kao Romi a ne kao Bugari, varaju se, jer se svi jednako tretiraju“.
„Na popisu neka se izjasne kako žele. Bilo je još tada komentara da ne žele da budu Romi, već Bugari kao i mi. Verujem da postoji neko ko drugačije razmišlja, ali većina, videćemo kako će da se izjasne, na kraju krajeva ja ne idem u popis“, kaže Zaharijev.
Bili Bugari ili Romi, jedno je sigurno – ovi ljudi u Lalošu žive na ivici egzistencije. Prema rečima našeg sagovornika koji želi da ostane anoniman „da ne bi trpeo pritiske“, u Bosilegradu živi oko 3.000 stanovnika, i tvrdi da je među njima oko 500 Roma. Laloš je, kako kaže, glavno romsko naselje ovde, gde su „uslovi za život skoro pa nemogući“.
„Što je još gore, Romi iz tog kraja su upisani kao Bugari po nacionalnosti. Skoro 20 odsto stanovništva opštine Bosilegrad je na prevaru upisano da su skoro svi Bugari. Zabrinjavajuće je i to što je većina tih Roma polupismena i ili nepismena“, tvrdi on.
„To su pojedinci, nije masovno. Niko nikom nije uzeo ruku da to piše, nema sile da se to desilo. Kad im dođe olovka u ruke na sledećem popisu izjasniće se kako god žele“, komentariše Zaharijev ove navode.
Zanimljivo je i da je lokalni odbor Srpske napredne stranke u kampanji 2015. godine obilazio Laloš, a u saopštenju koje se i dalje može naći na zvaničnom sajtu, tvrdili su da „Zaharijev politički koristi ove siromašne ljude“, uz komentar da ih je „nagovarao da sе izjašnjavaju kao Srbi, Bugari, Romi – po potrеbi“. SNS je Zaharijevu bila najveća opozicija u Bosilegradu, sve dok se nisu „pomirili“ i na izbore počeli da izlaze zajedno.
Većina meštana Laloša u 2022. godini nema vodu za piće, kaže naša prva sagovornica Sunčica.
„Nemaju vodu, kanalizaciju, struju, nemaju kupatila, asfalt, suočavaju se sa teškom bedom i ne rade nigde“, dodaje.
Kako kaže, ona dugo pokušava da se izbori za bolje uslove u svom naselju i da podstakne medije da dođu i snime kako ovi ljudi žive.
„Svi kažu da će doći i na kraju niko ne dođe. Ja sam više umorna od toga da pokušavam da nešto poboljšam, meni se prvoj komšije javljaju a ja više ne znam šta da im kažem“ – dodaje ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
