Protest ratara u Požarevcu Foto: N1

Nisu svi ratari zadovoljni iako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović juče izjavio da je obezbeđeno dovoljno veštačkog đubriva kao i semena za novu setvu, najavio je kredite za koje će država plaćati kamate i obećao otvaranje tržišta Saudijske Arabije za naše proizvode.

Udruženje poljoprivrednika Stig iz Požarevca tvrdi da je cena đubriva previsoka zbog čega su najavili za danas polučasovnu blokadu glavne ulice u tom gradu.

„Ne vidim šta je tu pomoć. Mi smo tražili da se đubrivo spusti na 650 evra. Ministar je bio kod nas polovinom novembra, tada je najavljivao da će Azotara početi da radi, pa da će da se uveze, onda je bila Nova godina, pa Božić i na kraju smo došli pred svršen čin – u Ministarstvu su nam rekli da ćemo moći đubrivo da kupimo za 850 evra plus PDV i troškovi prevoza, a kredit da bismo to kupili daju nam na tri godine. Naš je predlog da se đubrivo subvencioniše kao i čitava proizvodnja, kao što se radi u zemljama iz okruženja, Rumuniji ili Hrvatskoj, sve imaju veća državna ulaganja u agraru a mi smo ovde prepušteni otvorenom tržištu“, kaže Nedeljko Savić iz Udruženja Stig.

On ističe da je prošle nedelje na Produktnoj berzi đubrivo trgovano po ceni od 865 do 890 evra za tonu plus PDV i prevoz. Na istovaru u luci Konstanca, na tamnošnjoj berzi cena je 620 dolara za tonu ili 547 evra, pa Saviću nije jasna računica po kojoj će se u Srbiji prodavati za 850 evra i to ako ga država oslobodi carine. I to nije sve.

„Zvali smo neke trgovce, oni mogu da nam obezbede potrebne količine tek u aprilu, a tada nam ništa ne znači. Bojim se da Ministarstvo nema nikakav mehanizam da organizuje podelu đubriva po subvencionisanoj ceni a robne rezerve, koje bi za ovakve situacije trebalo da reaguju – prazne su. Još krajem prošle godine trebalo je da se kupe određene količine, ali kako su nam objasnili u Ministarstvu, Trezor nije mogao u tom trenutku da finansijski isprati potrebe Robnih rezervi. Mi smo takvim potezima dovedeni u bezizlaznu situaciju. Naše subvencije su 4.000 dinara po hektaru, dizel plaćamo 180 za litar, ograničene su cene osnovnih namirnica što štetno utiče na naše proizvode, i na kraju nam se nudi đubrivo za 860 evra plus PDV i plus prevoz. A niko nam ne garantuje da će ovo što sada moramo da uložimo u proizvodnju, moći da pokrije cena nove pšenice“, kaže Savić.

Međutim, u Nacionalnoj asocijaciji udruženja poljoprivrednika zadovoljni su jer, kažu, država je ispoštovala sve što su tražili.

„Šta će se dešavati dalje, videćemo. Sa uvoznicima smo razgovarali a pošto imamo velike količine postigli smo i bolju cenu za svoje članove, dogovorili smo da urea bude od 90 dinara a bila je ranije 148“, kaže Jovica Jakšić iz tog Udruženja i priznaje da nije bilo reči o tome kada će đubrivo biti isporučeno, s obzirom na to da se još ne nalazi u Srbiji ali veruje da će to biti na vreme bar za njihove članove.

Protest ratara u Požarevcu Foto: N1

Prema rečima Jelene Nestorov Bizonj, predsednice Zadružnog saveza Vojvodine, trenutno visoka cena pšenice opravdanje je za ratare što su uopšte ulagali u tu proizvodnju.

„Ranije su cene jedva pokrivale troškove proizvodnje, a sada kad ostvaruju profit, celu zaradu moraju da ulože u nabavku repromaterijala, ne samo đubriva jer je poskupelo i sve ostalo, semenski materijal, zaštita… Đubrivo je najizraženije jer je cena najviše skočila, a uz to ga i nema dovoljno. Ali, najveće vojvođanske zadruge na vreme su reagovale, nabavile ga po nižoj ceni i oni neće imati problem, pogotovu ako se đubrivo već nalazi u njihovim magacinima. Ako tek treba da stigne, to već nosi određeni rizik, da li će ga biti u trenutku kada je potrebno“, kaže Nestorov Bizonj i naglašava da se za problem veštačkog đubriva i još nekih supstanci neophodnih za agrar zna već duže vreme a da se on usložnjava kako vreme prolazi, i po pitanju cene i potrebnih količina.

Protest ratara u Požarevcu Foto: N1

Kako do isplative proizvodnje

Jelena Nestorov Bizonj potvrđuje da ne postoji garancija da će pšenica iz sledeće žetve imati cenu koja bi pokrila ova ulaganja. „Ne bi nas iznenadilo da u vreme žetve cena bude niža, ali bi država tada morala da reaguje u dva pravca. Jedan je intervencija kod nabavke repromaterijala a druga posle, kod žita, preko Robnih rezervi koje bi otkupile određene količine po ceni koja pokriva troškove proizvodnje. To je kompleksan proces, ne može se priča zasnivati samo na đubrivu, nego i na tome koliko će koštati pšenica kasnije, kako bi za poljoprivrednike proizvodnja postala isplativa“, zaključuje ona.

BONUS VIDEO: Domaćinske Priče: Grah poljak – 15.12.2021.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (4)