0
Prethodna godina je za poljoprivredu bila čudna. S jedne strane suša je uzimala danak prinosima, s druge strane cene hrane su rasle. Rod je podbacio, a izvoz porastao, tačnije zarada od prodaje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na inostranom tržištu. Premašila je pet milijardi dolara, što nije zabeleženo u poslednjih dvadesetak godina.
Iako se u prvi mah činilo da godina neće biti dobra za poljoprivrednike, 2021. mnoge je pozitivno iznenadila. Dušan Radanović iz Čuruga, master ekonomista sa stadom od 450 ovaca, smatra da je lane ovčarstvo bilo najisplativija grana stočarstva.
„Mislim na momentalnu cenu jagnjadi koja se kreće do 350 dinara sa PDV-om koju plaćaju otkupljivači. Poređenja radi, prošle godine u ovom momentu, cenovna razlika je nekih 150 dinara“, kaže poljoprivrednik iz Čuruga Dušan Radanović.
Zbog suše, znatno su pali prinosi šljive i višnje. U ratarstvu su najviše stradali kukuruz i soja, ali im je cena rasla. Kukuruz je poskupeo gotovo za trećinu, soja za čak 60 posto.
„Dolazim sa terena koji ima izuzetno sušan i peskovit teren, tako da su nam prinosi baš bili dosta loši. Cena je popravila malo situaciju, ali ne može da pokrije gubitak koji je nastao zbog slabog roda“, napomenuo je poljoprivrednik iz Gardinovaca Đorđe Bečelić.
Poljoprivrednici koji su čuvali pšenicu pri kraju godine mogli su da zarade i do 40 odsto više nego u vreme žetve. Stručnjaci veruju da će ih to motivisati da više seju deklarisano seme, jer ga trenutno koriste na polovini njiva. Sa tzv. semenom sa tavana nismo konkurentni u izvozu.
„Mi imamo problem sa kvalitetom. Ove godine smo imali dosta razgovora sa kompanijama iz regiona zbog širenja berze na tržište regiona. I upravo kao najveći problem srpskog tržišta, srpske pšenice, izdvajaju kvalitet,“ kaže Miloš Janjić sa Produktne berze Novi Sad.
Država obećava ulaganje u sisteme za navodnjavanje
U 2021. poljoprivreda je zbog suše zabeležila pad proizvodnje od pet posto. Kako u narednim godinama nedostatak padavina ne bi desetkovao rod, država obećava da će nastaviti da ulaže u sisteme za navodnjavanje. Aktivni su projekti 60–70 miliona evra. Trebalo bi da omoguće zalivanje dodatnih 150.000 hektara, i tada bismo navodnjavali više od pet odsto ukupnih površina u zemlji.
„Oni su opremljeni da mogu da budu dvonamenski. Ne samo da mogu da budu za odvodnjavanje, nego i za navodnjavanje. Država pored toga daje i novac, 50 odsto povrata za sisteme za navodnjavanje. Za tifone, pumpe, creva… To je posao države da obezbedi linijsku infrastrukturu i da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da to što je napravljeno da mogu da iskoriste za navodnjavanje svojih poljoprivrednih površina“, istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Uprkos padu prinosa i izvozu oko 4 posto manje količine, od izvoza poljoprivrednih proizvoda zarađeno je više nego bilo koje godine u protekle dve decenije. To je isključivo rezultat skoka cene hrane u celom svetu.
„One čine polovinu – 52 posto ukupnog izvoza. Pale su količinski za šest posto, dok je vrednost izvoza povećana za 23 posto. Kada govorimo o voću, koje je druga kategorija po značaju, tu je još zanimljivija situacija: pad je bio oko tri posto, dok je vrednosno izvoz veći čak za 66 posto. Ako govorimo o tome ko je najbolje prošao, delom su to proizvođači, delom trgovine. S druge strane, neko je to morao da plati – to su potrošači. Oni su podneli taj poremećaj koji je zabeležen lane“, rekao je Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.
Međutim, sada su na udaru poskupljenja i poljoprivrednici. Procenjuju da će zbog visoke cene i nestašice mineralnih đubriva, polovinu dobiti iz prošle godine uložiti u repromaterijal za predstojeću setvu.
Bonus video: Zamenio Beograd za selo predaka i gaji industrijsku konoplju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
