"Rana mi otvorena i posle mesec dana od porođaja, plašim se sepse”: Teške optužbe porodilje iz Čačka, iz bolnice poručuju da je sve to normalno

Umesto da je na nogama i da se brine o svojoj bebi, porodilja M. I. (ime i prezime poznati redakciji) ni posle mesec dana od porođaja carskim rezom ne ustaje iz kreveta zbog rane koja se otvorila i koja konstantno curi.

Krivi lekare u Opštoj bolnici u Čačku u kojoj se porodila 9. jula jer su je, tvrdi, loše ušili zbog čega je tri dana nakon porođaja došlo do pucanja dela konaca. Od tada je rana otvorena, a ona svakoga dana ide na previjanja, što se kasnije, kako kaže, ispostavilo potpuno pogrešnim jer je tako rana non-stop bila vlažna.

Zato joj narednih dana sledi ponovno ušivanje rane, ali na živo.

"Zaista više ne znam šta da radim. Da sam znala da je bolnica u Čačku ovakva i da su lekari toliko nemarljivi, nikada se ne bih ovde porodila. Umesto da sam pored moje bebe kojoj sam sada najpotrebnija, ja ne mogu da ustanem iz kreveta. Dete ne dojim jer su mi davali antibiotike zbog rane. Makar da su mi pomogli, pa ne bih žalila. Nego, ne mogu da se sastavim više od mesec dana, bojim se da ću dobiti sepsu i da će se nešto iskomplikovati", priča ogorčena porodilja za naš portal.

"Doktori su čekali dok nisam pala u nesvest"

Sandra se porodila dve nedelje pre termina. Iako je imala "privatnog lekara" koji je trebao da je uputi kod svojih saradnika u porodilištu u Čačku, Sandra se ipak prepustila, verujući da će svi biti u redu.

"Te večeri mi je zapala žena, odnosno babica koju moj doktor ni ne poznaje. Ali sam se nadala da će svakako sve proći kako treba, uopšte nisam želela da razmišljam da nešto može da krene po zlu. U tri ujutru biila sam otvorena četiri prsta. Posle četiri sata dali su mi indukciju, iako sam već imala jake bolove. Otvorila sam se 10 prstiju i umesto da me porađaju, doktori su čekali bukvalno dok nisam pala u nesvest", objašnjava ona.

Beba se, kako dalje priča, nije dovoljno spustila, zbog čega je odvedena u salu na hitan carski rez. Ističe da ju je anesteziolog ubo iglom oko 20 puta jer nije mogao da pronađe nerv, zbog čega je uspavana.

"Trebalo je da budem u spinalnoj anesteziji, međutim anesteziolog nije uspeo da mi pronađe nerv. Na kraju su me uspavali, moja beba se rodila živa i zdrava, a ja sam bila smeštena u šok sobi sa još dve porodilje. Jedna od njih mi je ispričala da su me doktori jedva probudili posle anestezije jer nešto nisu uradili kako treba, pa je došlo do komplikacija".

Nakon što je otvorila oči, prebačena je na sprat iznad u sobu za oporavak. I tada je, dodaje, naišla na nemar i bezosećajnost medicinske sestre koja joj je rekla da mora sama da se prebaci na drugi krevet.

"Kako mogu sama da pređem na drugi krevet? Prošlo je tek nekoliko sati od operacije, pritom nije sve bilo kako je trebalo. U redu, nekako sam uspela da se prebacim i dobila sam flašicu leda da držim na rani. Odmah tu u sobi je kompjuter u koji sestre ubcuju podatke. Jedna je rekla da mora da ubaci svaku terapiju koju nam daju, u slučaju da ih neko tuži. Sutradan me je ista ta sestra digla naglo iz kreveta. Možda su mi tada pukli konci, ja to ne znam, ali očigledno je da rana nije dobro ušivena. Rekla je da je ne interesuje i da neće da me čeka ceo dan i da je bolje da što pre ustanem".

Isto tako je, kaže, bilo i kada je trebalo da ide u toalet.

"Nisu htele da me prate u kupatilo, nego kažu: 'Idi ti, mi ćemo za tobom'. Kada su mi skinule kateter, čekala sam da mi donesu plastiku za mokrenje dva sata, dozivala sam, ali nikoga nije bilo. Mogla sam da se upiškim u krevet, trpela sam nagon", nastavlja ona.

Naglašava i da je hrana za trudnice i porodilje "skromna", što je znala i ranije, ali nije mogla da poveruje kada su joj sestre rekle da joj porodica donese čaj i supe iz kesice.

"Nigde nisam čula da bolnica nema čaj i supu iz kesice. Strašno. S druge strane, soba i nije tako loša, makar na ovom spratu. Na Odeljenju ginekologije su, recimo, katastrofalne sobe. Ne daj Bože nikome, ležala sam tu pre trudnoće, zarazu smo mogle sve da dobijemo".

Zvala privatnike, niko neće da je primi

Kada je nakon što je izašla iz porodilišta, shvatila da je njena rana i dalje ista odnosno da curi i da ne zarasta, M. I. se vratila u bolnicu po mišljenje i pomoć lekara. Trebalo je i da skine konce.

"Šokirana sam što su me otpustili takvu kakva sam jer je rana igle trebalo da počne da zarasta dok sam boravila tamo, a nije. Kada sam došla da mi skinu konce, videli su da rana curi. Uzeli su bris koji smo poslali privatnoj ambulanti, što sam naravno platila. Ne znam zašto onda postoji državno zdravstvo kada sve plaćamo. No, bris je bio dobar. Ipak, dali su mi 'pancef', zbog čega sam prestala da dojim bebu. Kupovala sam srebrne gaze i prah kako bi rana što pre zarasla, ali ništa, ona je sve više curila i otvorila se delimično, tako da mi nisu skinuli konce narednih 15 dana".

Pitala je doktorku da li je normalno da konci toliko dugo stoje, a ona joj je odgovorila da ne sme da ih skine da se rana ne bi otvorila još više.

"Što znači da me žena nije lepo ušila. Svako jutro sam išla na previjanje, i dalje sam koristila prah, ali ništa nije pokazivalo da je bolje. Pre odlaska na previjanje, ja sam se kupala i kvasila ranu, što će se posle ispostaviti potpuno pogrešnim, a to mi niko nije rekao. Onda je moj ujak, videvši mene izbezumljenu, digao frku jer je sve to uzelo maha. Kada su načelnik bolnice i hirurg videli ranu i čuli da sam je kvasila, kao i da sam išla na previjanje svakoga dana, šokirali su se jer rana nije ni mogla konstantnim previjanjem da zaraste", objašnjava dalje naša sagovornica.

Sledeći korak bio je ponovno ušivanje rane, ali na živo.

"Načelnik mi je očistio ranu iznutra, dok mi je doktorka čistila samo spolja. Još nisam ušivena, dogovor je za nekoliko dana da dođem u bolnicu. Užas dokle smo došli zbog njihovog nemara. Planiram da uzmem uput za Beograd jer ne verujem ovim lekarima u Čačku. Umesto da se sada brinem o svojoj bebi, ja ležim po ceo dan jer me rana boli. Duša me boli zbog toga, ali se i plašim zbog rane. Plašim se da ne dobijem sepsu".

Ističe da joj je načelnik rekao da se ne plaši jer nije životno ugrožena. A onda joj je ispričao šta se desilo drugoj porodilji.

"Zamislite, načelnik mi kaže da se ne brinem i da nisam životna ugrožena, pa priča kako je prošla porodilja kojoj se otvorio trbušni zid i ispala joj creva. Čekaj, kakav si ti lekar da to kažeš pacijentu i to u ovakvom stanju? Sramota. Zaboravila sam da kažem kako me je doktorka šetala tražeći mi neku kremu koje u proizvodnji nema tri godine. Onda kaže da uzmem zamenu, a kad sam je donela i prethodno platila, naravno, ona kaže da ta ne valja. Šta takvi ljudi uopšte rade u zdravstvu? Šta je ona, lekar ili nadrilekar? Moja porodica je na lekovima zbog mene, uplašeni su jer vide da vreme prolazi, a ja se ne oporavljam", kaže porodilja.

Bolnica: Ništa neuobičajeno i neočekivano u hirurgiji

Redakcija Nova.rs kontaktirala je Opštu bolnicu Čačak nakon tvrdnji porodilje M. I., a posle nekoliko dana stigao je odgovor iz ove zdravstvene ustanove, s potpisom v.d. direktora OB Čačak doktora Dejana Dabića.

"Uvidom u medicinsku dokumentaciju i nakon obavljenih razgovora sa načelnikom i glavnom sestrom Službe ginekologije, kao i ordinirajućim ginekologom, anesteziologom, anestetičarkom i pedijatrom koji su prisustvovali porođaju, nisam našao propust ili grešku tokom hospitalizacije pomenute pacijentkinje. Sve procedure su urađene po protokolu i u skladu sa dobrom akušerskom praksom od procedure prijema, pa do otpusta iz porodilišta, IV dan nakon porođaja. Porodilja i novorođenče su otpušteni iz porodilišta u dobrom opštem stanju", piše u odgovoru.

Kako dalje navode, mobilizacija porodilje (ustajanje iz postelje), takođe je urađena po protokolu za postoperativni tok i postporođajnu negu porodilje.

"Što se tiče stanja operativne rane od 'carskog reza', rana u dužini manjoj od jedne trećine ukupne dužine operativne rane, zarasta produženim tonom, što nije ništa neuobičajeno i neočekivano u hirurgiji. Bris rane je sterilan i rana nije inficirana, što je potvrdio i hirurg koji je takođe imao uvid", navodi se u odgovoru bolnice.

BONUS VIDEO: Kako prepoznati akušersko nasilje?