„Pustite ga da mu ode duša“, reči su doktorke sa Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), koja je „lečila“ Zorana V. (69) (zamolio je da ostane anoniman), pacijenta kojem je zbog neobjašnjivog odlaganja jednostavne intervencije, kako tvrdi njegova sestra Zorica, život doveden u opasnost, nakon što se iz gnoja u plućima razvila sepsa, koja ga je umalo ubila. On je bio na ivici smrti kada se ona umešala u „protokol lečenja“, a njeni uporni pozivi bolnici, rasprava sa osobljem i borba za bratovljev život, urodili su plodom. Sa druge strane, iz Klinike za pulmologiju negiraju navode koje je iznela sestra pacijenta i ističu da bi takve stvari bile "u suprotnostima sa principima svakog lečenja".
Sa visokom temperaturom, u teškom stanju, početkom februara Zoran je primljen u Urgentni centar UKCS.
“Prvo su ga poslali na trijažu, gde je čekao da prođe cela jedna smena, a da ga niko od lekara nije primio, a pritom svo to vreme nije mogao da ustane sa stolice, jer nije bio u stanju da stoji. Kad je stigla druga smena, pitala sam da li da ga vodim kući ili će ga neko primiti u bolnicu. Konačno se pojavio lekar, koji čim ga je pregledao, odmah ga je uputio na Kliniku za pulmologiju. Na odeljenju na kojem je ležao, posle 14 dana, u ponedeljak, mu je bilo zakazano punktiranje pluća. Međutim, neko od pacijenata je u međuvremenu bio pozitivan na kovid i lekari su otkazali njegovu intervenciju jer su se svi odjednom bavili koronom. Samo dva dana kasnije, u sredu, stanje mu se pogoršalo. Uporno je lekarima i sestrama govorio da mu je loše, ali ga niko nije slušao. Tog dana odveli su ga na snimanje i nisu primetili da se iz ogromne količine gnoja u plućima razvila sepsa“, u razgovoru za Nova.rs priča Zorica.
Tu noć, samo dva dana posle otkazane intervencije, telefon na Odeljenju nije prestajao da zvoni.
„Zvala sam naizmenično brata na mobilni, ali i medicinsku sestru na odeljenju, na fiksni broj. Rekla sam joj da iz telefonskih razgovora koje vodim sa njim, čujem da mu je mnogo loše. To popodne, Zoran, koji je i sam lekar u penziji, počeo je tokom razgovora sa mnom da broji, jedan, dva, jedan, dva… Znala sam da se gubi, da je sve lošije, jer to je metoda koja ga je držala svesnim. Kada sam ga u jednom trenutku, po ko zna koji put pozvala, javio se neki nepoznat glas. Čovek je rekao da je sa Zoranom u sobi. Čujem kako mu prilazi i govori ‚javi se, javi se!‘. Međutim on nije bio u stanju da govori, pa mi njegov cimer iz sobe saopštava da diše ubrzano i kratko i da izgleda kao da umire, da je gotovo. Odmah sam prekinula vezu i pozvala sestru na odeljenju. Vikala sam u slušalicu i rekla joj da ima pet minuta da se stvori kod Zorana jer će on umreti. Onda mi je rekla da su lekari otišli kod njega, da provere šta se dešava“.
Posle nekoliko minuta ponovo je pozvala na fiksni telefon.
„Ovog puta javila mi se doktorka. Bez trunke osećaja, viknula je na mene: ‚Pustite ga da mu ode duša!’. Umesto da mu spašava život, ona ‚pušta njegovu dušu‘. Odgovorila sam joj staloženo, ali glasno, ‚da je bolje za nju, da njegova duša nigde ne ide, da ne bi svima sa tog odeljenja otišla‘. Bila sam toliko besna, da sam izgubila kontrolu, da više nisam znala šta pričam. U bolnici nema poseta, nisam mogla da ga vidim, obiđem, porodicama sve saopštavaju putem telefona bez detaljnih objašnjenja, samo kratko, da bi na kraju doktorka pustila pacijenta da umre tek tako“, revoltirano priča Zorica, koja je morala da učini sve kako bi ih naterala da bar pokušaju da joj spasu brata.
Grudni hirurg potpisao je da Zoran nije hitan sličaj.
„To je pisalo u njegovom kartonu, a ispostavilo se da bi im čovek umro, da ja nisam neprekidno zvala jer lekari i sestre sa tog Odeljenja kao da su izgubili svaku vrstu empatije prema ljudskim životima i više ne reaguju ni na šta“, naglašava ona.
Pročitajte još:
Tu noć Zorana su reanimirali.
„Ostao je živ, jedva. Spasili su ga i odmah prebacili na Intenzivnu negu. Tri dana je tamo bio na respiratoru, ali njegova snaga i volja nadjačale su bolest. Ekipa lekara i sestara iz Jedinice intenzivne nege savršeno je uradila svoj deo posla, bez greške, za razliku od kolega sa prvog odeljenja. Da nisam zvala i urgirala na svakih nekoliko minuta, on bi verovatno danas bio mrtav. Lekari i sestre ignorisali su moje reči, iako nisam tražila da ga dignu iz mrtvih, već samo da ne budu neodgovorni i da rade svoj posao. Na Intenzivnoj se sve promenilo. Tamo su ga gledali kao malo vode na dlanu. Lekari sa Intenzivne rekli su mi da je došlo do ozbiljnih propusta na Odeljenju i da je tamo dobio sepsu, koja ga je skoro ubila. Nikome nije bilo jasno kako na snimcima nisu uočili ogromnu količinu gnoja, koja se nakupila u njegovim plućima i nije mu davala da diše, i koju je hitno trebalo punktirati i izbaciti, kako bi mogli da vide šta je ispod. Tokom dve nedelje, koliko je ležao na tom Odeljenju nisu nam rekli ni koja je njegova dijagnoza“, objašnjava Zorica.
Sa Klinike za pulmologiju Zoran je otpušten sredinom marta.
“Ostao je živ, ali ne mogu da zaboravim šta je moglo da se desi da nisam reagovala. Ovo je sramotni propust lekara, koji se evidentno nikoga i ničega ne plaše, znaju da im ne možete ništa, jer oni jedni druge štite“, naglašava ova požrtvovana sestra.
Zbog situacije u kojoj se na Odeljenju našao njen brat i odnosa medicinskog osoblja prema njemu, Zorica je poslala dopis direktoru Klinike za pulmologiju.
„Kasnije sam ga u bolnici i srela. Kada sam ga pitala zašto na moj dopis niko nije odgovorio, uputio me je na inspekciju i rekao da mogu njima da se žalim, ali da nisam u pravu jer eto ‚brat Vam je živ izašao iz bolnice, kako ne vidite da grešite‘, dobacio mi je. To je bilo njegovo opravdanje, što valjda znači da bi moje žalbe bile usvojene samo u slučaju da mi je brat umro, u suprtonom se ne priznaje da su lekari pogrešili“, naglašava Zorica, i dodaje da priprema prijavu koju će podneti inspekciji Ministarstva zdravlja.
Na Klinici za pulmologiju UKCS, za Nova.rs međutim kažu, da je povodom slučaja pacijenta Zorana V., iznet niz neistina o njegovom lečenju.
„U našoj klinici nikada nijedan pacijent nije ostavljen da umre kao što navodi sestra ovog pacijenta. To je u suprotnostima sa principima svakog lečenja, kao i moralnim, i ne verujem da postoji ijedna zdravstvena ustanova u Srbiji koja ostavlja pacijente da umru. Ona je navela da mu je otkazana punkcija pluća, naprotiv punkcije nisu otkazane nego je pacijent adekvatno tretiran i lečen. Sam empijem pluća, koji je imao, je vrlo teško stanje sa brojnim komplikacijama i teškim i dugotrajnim lečenjem, što je i bio slučaj sa ovim pacijentom. Zato je i lečen u Jedinici intenzivne nege odakle je uspešno oporavljen i izlečen otpušten“, objašnjava za Nova.rs ass dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS.
On naglašava da je u toku unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada zaposlenih, po nalogu direktora Klinike.
BOUS VIDEO: Lekarske greške odnose živote: Zašto se teško dokazuju? – gosti Paja Momčilov i Savo Pilipović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar