"Projekat Jadar nema razumno obrazloženje, protivimo se realizaciji": Oglasio se Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu

„Izražavamo svoje protivljenje namerama da se obnovi realizacija projekta ‘Jadar’, jer taj projekat nema razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog, socijalnog, niti moralnog stanovišta“, navedeno je u saopštenju, preneo je Prvi prvi na skali.

Podseća se da je projekat eksploatacije litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji započet 2002. godine, a ukinut posle masovnih protesta širom Srbije početkom 2022. godine.

Dodaje se da se projekat odnosi na gusto naseljene oblasti oko Loznice i Valjeva, što, kako je navedeno, „u potpunosti odudara od aktuelne svetske prakse koja je povezana sa nenaseljenim područjima (Australija, Kina, Zimbabve) ili pustinjama (Čile, Argentina)“.

Podseća se da je negativan stav o realizaciji projekta iskazan i na naučnom skupu u Srpskoj akademija nauka i umetnosti, u maju 2021, kao i kroz stavove Akademije inženjerskih nauka Srbije i brojnih profesora i istraživača sa univerziteta i naučnih instituta.

Kako je navedeno, potom su ukinuti pojedini dokumenti, kao osnov za realizaciju projekta – uredba o „Prostornom Planu područja posebne namene“, akti o prenameni poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko za više od 300 domaćinstava Gornjeg Jadra, prema rešenju Republičkog geodetskog zavoda, kao i lokacijski uslovi za postrojenje za preradu minerala jadarita.

Iz Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu smatraju da je „posebno problematičan ‘Akcioni plan raseljavanja stanovništva’, koji sprovodi ‘Rio Sava Exploration'“.

„Organizacija ‘Marš sa Drine’ došla je do podataka da je kompanija potrošila više od 270 miliona dolara od trenutka suspenzije projekta (početkom 2022), a da je od 2002. potrošeno ukupno 518 miliona dolara. Dakle, u periodu 2022. – 2024. potrošeno je više novca nego za prethodnih 19 godina, uglavnom na nematerijalne troškove vezane za promociju projekta, marketinško-reklamne usluge, subvencije lokalnom stanovništvu za nabavku poljoprivredne mehanizacije, iako rudnik direktno uništava poljoprivredu“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se i da „zastupnici ‘Rio Sava Exploration’ uporno ističu da tehničku dokumentaciju pripremaju ‘najbolje svetske kompanije’ i da ne postoji razlog za brigu od ozbiljnih ekoloških incidenata, iako planiraju da za sobom ostave deponije sa desetinama miliona tona opasnog otpada u dolinama bujičnih reka“.

U saopštenju se naglašava da praksa pokazuje suprotne primere.

Precizirano je da je 4. avgusta 2014. pukla brana jalovine rudnika bakra i zlata na potoku Mount Polley, u centralnoj Britanskoj Kolumbiji, kada je isteklo 25 miliona metara kubnih jalovine i vode u jezero Quesnel, te da kompanija „Imperial Metals“ nije kažnjena niti optužena, a da je između ostalog, došlo do izlivanja 326 tona nikla, 400 tona arsenika, 177 tona olova i 18.400 tona bakra, što je ugrozilo ;vodosnabdevanja stanovništva i najvažnija staništa za mrešćenje lososa.

Kao negativan primer je navedeno i kada je probijena brana jalovine još jednog rudnika zlata, vlasništvo „Aurul, S.A. Baia Mare Company“, 30. januara 2000. godine, a kada je došlo do isticanja 100.000 metara kubnih materijala sa mnogo cijanida, koji je dospeo u lokalni vodotok, u slivu reke Tise.

Prema procenama tada je 50 do 100 tona cijanida, preko Rumunije i Mađarske, transportovano do Srbije, što je izazvalo fatalne posledice po živi svet i vodosnabdevanje stanovništva, a koncentracija cijanida na pojedinim deonicama rečnog toka bila je 100 puta veća od maksimalno dozvoljene količine za pijaću vodu, pa je oporavak akvatičnog ekosistema trajao više od pet godina, navedeno je u saopštenju.

Naglašeno je da u Srbiji predstavnici „Rio Sava Exploration“ i dalje pokušavaju da kupuju zemljište i nekretnine, najavljuju stimulativne podsticaje lokalnim zemljoradnicima za nabavku poljoprivredne mehanizacije i vrše medijsku pripremu za pokušaj obnove projekta, što izaziva „uznemirenost stanovništva ugroženih područja“, kao i velikog broja stručnjaka i građana.

Podseća se da je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije odobrilo veliki broj istražnih prava, uglavnom stranim, privatnim rudarskim kompanijama: zlato – 88, bakar – 79, litijum – 63, bor – 52, natrijum – 51, stroncijum – 51, cink – 39, olovo – 37, srebro – 31, gvožđe – 17, molibden – osam, antimon – sedam, barit – četiri, arsen – jedan, pa je tako predmet istražnih prava 535.966 hektara, odnosno, šest odsto teritorije Srbije.

Iz Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu upozorili su da ekstrakcija i prerada kritičnih mineralnih resursa dovodi do teške destrukcije i zagađenja svih medijuma životne sredine (vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda, šumskih ekosistema, biološke raznovrsnosti), često sa teškim posledicama po javno zdravlje lokalnih zajednica.

„Primera radi, Srbija ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od raka pluća i dojke, na globalnom nivou, dok svake godine umire oko 10.000 ljudi usled bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se i da su kao jedan od najvažnijih faktora zagađenja zemljišta na Balkanu označeni rudarenje i procesi prerade ruda, te da je Bor označen kao jedna od 50 „žrtvovanih“ zona po tom pitanju na svetskom nivou.

„Podržavamo rudarstvo u Srbiji samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, a nikako glad za profitom privatnih kompanija, stranih ili domaćih, što vodi enormnom ekstraktivizmu i nepovratnom uništavanju zemljišta, velikih rezervoara kvalitetnih podzenih voda, staništa raznolikog biodiverziteta, prostora za život ljudi i drastičnog ugrožavanja javnog zdravlja“, zaključeno je u saopštenju Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.

Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu osnovan je 2021. godine i predstavlja stručno i savetodavno telo čija je funkcija da Senatu i drugim telima Univerziteta podnosi predloge u cilju zaštite i unapređenja životne sredine.